новембар 2016

субота, 19. новембар 2016.

Zašto je loše prihvatiti sebe onakav kakav jesi


Iz ove kože ne možemo pobeži i zbog toga je moramo prihvatiti, kazaće neki. Danas, u doba plastične hirurgije, ne znam koliko je to tačno, ali potpuno se slažem da se treba saživeti sa samim sobom.
Ključna stvar u životu je sreća. Smatram da se ona postiže jedino samopouzdanjem. Ipak, u moru tekstova, videa i knjiga pozitivne psihologije, mnogi autori naglašavaju da treba prihvatiti sebe onakve kakvi jesmo. Ne slažem se! Jedno je voleti sebe, a drugo je prihvatiti nešto (i pomiriti se sa tim).





Osoba koja voli sebe teži konstantnom napretku. Zato što volimo sebe, želećemo da izgledamo kao svoja najbolja verzija. Težićemo svom maksimumu. Ukoliko nam ne odgovaraju neke naše mane, promenićemo ih, nećemo ih prihvatiti.

Na drugima je da li će nas prihvatiti sa našim nedostacima (pod ovim ne mislim na hendikep, ili urođenu anomaliju, jer na to ne možemo uticati) i manama, ali mi sebe ne možemo takve prihvatiti. Naši partneri i prijatelji mogu, ali i ne moraju da budu sa nama, a mi smo ti koji moramo dvadeset četiri časa da budemo sami sa sobom, da gledamo tu osobu, da slušamo njene misli.
Klasičan primer je osoba sa viškom kilograma (koristiću slobodno reč  ''debela'', jer je, po meni, to samo opisni pridev, a ne uvreda). Pri tom, ovo pišem kao neko ko je u stanju za mesec dana da se ugoji deset kilograma, pa da sledećeg meseca smrša tih istih deset kilograma. Ne lažem, moja kilaža varira kao kurs evra.
Nedavno je vlogerka Dinja izbacila fotografiju debele žene i napisala ''Ovako izgleda debela, srećna, zdrava i sita žena''. Odmah mi je palo na pamet ''Da li to znači da su mršave žene nesrećne, bolesne i gladne?''
Šta bi bilo da je neko izbacio fotografiju anoreksične devojke od 35 kilograma i napisao ''Ovako izgleda mršava, srećna i zdrava devojka''?

Biti gojazan i biti anoreksičan, po meni, je jedno te isto. I jedni i drugi nisu zdravi i uništavaju svoj organizam, što dovodi do sigurne i prerane smrti. Pod debelim ljudima ne podrazumevam one sa krupnim kostima, krupnom građom i par kilograma viška. Zna se kako izgleda debeli čovek, sve ostalo je stvar lične percepcije.
Debela osoba ne može prihvatiti sebe kao takvu! Fazon Slatka buca je možda lep fizički (svi vole žene sa oblinama), ali ta osoba sebi šteti, uništava samu sebe.

Muškarac bez stomaka, kao Mercedes bez znaka. Ja kažem Muškarac sa stomakom, infarkt za vratom.



Osoba koja voli i poštuje sebe, neće dozvoliti da njena kičma strada, da joj pritisak skače zbog kilaže, da joj srce sporije pumpa krv i da se vene na nogama opterećuju, jer nose pedeset kilograma više nego što bi trebalo.
Osoba koja voli sebe će pobediti svoju lenjost i pružiti svom telu vrhunski užitak.
Još jedna rečenica koja me užasava glasi ''Šta ću, kad uživam u hrani.'' Jednom sam hteo, u šali, da odgovorim ''Razumem te, i ja uživam u kokainu.'' I jedno i drugo vode u smrt.
Definitivno ne treba prihvatiti sebe, ukoliko imate neku manu koja vas ugrožava i smeta vam.
Ako vaše zdravlje nije ugroženo i vaš svakodnevni život ne ometaju vaše mane, onda ste dobili džek pot na lutriji života. Onda prihvatite sebe, jer imate i razloga za to.
Neko mi je rekao ''Šta ću, takav sam, ne mogu da se menjam.'' Možete, samo ako hoćete.
Problem je što su promene bolne i potreban je veliki napor da se održe, ali zapamtite:

ČOVEK JE BIĆE KOJE SE MENJA. Ukoliko ne pristanete sami da se promenite, promeniće vas život, ne brinite. 

уторак, 08. новембар 2016.

Ričard Brenson: Ličnost koja će vas naterati da se pokrenete


Svi tragamo za ličnim uzorima. To su osobe na koje se ugledamo, čiji nas postupci inspirišu, neuspesi motivišu, a saveti hrabre da nastavimo dalje. U zavisnosti od životnih ciljeva, nekome uzori mogu biti i starlete, kriminalci, učesnici Farme i Parova, sve to zavisi od ličnih afiniteta.
Moji uzori su ljudi koji su nemoguće pretvorili u stvarno, oni koji se nisu obazirali na zid ispred sebe, već su ga strpljivo preskočili.



Većina uspešnih ljudi ima nekoliko zajedničkih karakteristika:
-Mnogi od njih nisu završili fakultet
-Roditelji ih nisu podržavali
-Okolina ih je osuđivala
-Imali su više padova pre nego što su došli do cilja
-U jednom trenutku svog života su bili na samom dnu, ali ih to nije sprečilo da polete ka vrhu



Nedavno sam naišao na biografiju Ričarda Brensona, Engleskog milijardera, biznismena i filantropa. Ludački osmeh ispod plave kose prkosno se smeje životu.
Napustio je srednju školu u rodnom mestu i preselio se u London, željan uspeha i avanture. Sa samo 17 godina je počeo da objavljuje magazin Student, namenjen mladim aktivistima. Vredno i uporno se borio za svoj časopis, koji je u jednom trenutku imao tiraž od 100.000 primeraka. Tu se klinac nije zaustavio, već je započeo prodaju gramofonskih ploča, slanjem na kućnu adresu.
Naravno, sačekala ga je prva prepreka. Poštanski službenici su 1971. započeli štrajk, što je privremeno onemogućilo Brensonov biznis. Šta je on tada uradio? Preorjentisao se na diskontnu prodaju. Otvorio je svoju prvu prodavnicu ploča. Rizikovao je, skupio petlju i iz lošeg izvukao korisno.



Međutim, dugovi su porasli na 20.000 funti što ga je moglo koštati svega. Ipak, ambiciozni momak željan uspeha rešio je da uspe po svaku cenu. Napravio je prevaru, zasnovanu na lažnom izvozu, zbog čega nije platio porez.
Svejedno, završio je u zatvoru par meseci kasnije, što je dodatno usporilo uspeh.
Dugovi su se nagomilali i narasli na 90.000 funti.
Šta je on uradio? Otvorio muzičku kuću Virgin records i potpisao ugovor sa Sex Pistolsima, koje je lansirao u zvezde.



Danas se njegovo bogatstvo procenjuje na 6 milijardi funti, a u svom vlasništvu ima preko 400 firmi, uključujući muzičku kuću, avio transport i lanac supermarketa.
Ričard se bavi i planinarenjem, surfovanjem i brojnim ekstremnim sportovima. Preleteo je Atlantik u balonu, a najavio je i pokretanje Svemirskog turizma, kada će uz pomoć njegove letelice, zainteresovani putnici će moći da posete Mars.

On ne staje, ne odustaje i ono što me je najviše oduševilo – NE PRAVI ŽRTVU OD SEBE.

Kada te život šiba, ispravi se, drsko mu se nasmej, pokaži srednji prst i nastavi dalje.