2016

уторак, 13. децембар 2016.

Kako da daš otkaz i zaradiš novac



Radiš posao koji ne voliš za bedne pare, mrzeći i sebe i šefa. Zašto? Sedi i pitaj se Zašto? Zato što moraš? Komunalije stižu redovno, sve veće i veće, hrana je poskupela i ti moraš da rintaš kako bi isplatio nešto što će ti i sledećeg meseca isterati novac iz novčanika. Daj otkaz! Skupi petlju i prekini torturu, bez obzira na to što živiš u Srbiji, ili u nekoj još siromašnijoj zemlji.


Nedavno sam razgovarao sa devojkom koja radi na trafici dvanaest sati dnevno. Prva tri meseca nije imala nijedan slobodan dan. Sada ih ima, kada joj gazda dozvoli. Možda jedan nedeljno, a možda i jedan mesečno. Plata joj je dvadeset hiljada. Kako ona izgleda? Očajno. Podočnjaci do kolena, lice rastegnuto poput kese, oči mutne, nezadovoljne.
Možda bi i dala otkaz, ali ne sme. Plaši se da ne ostane bez dvadeset hiljada mesečno. U međuvremenu ne traži drugi posao, jer nema vremena. Posle posla dođe kući i legne da spava, nizašta drugo nema vremena.



Da ovaj tekst ne bi izgledao kao poziv na samoubistvo, preći ću na poentu moje priče.
Slušao sam nekolicinu ljudi koji su dali otkaz i udahnuli slobodu, bez ikakvog plana B. 
Jednoga dana su došli na posao, shvatili da ih više ne ispunjava, da rade preko volje i rešili da prekinu agoniju. Nije lako raditi svakoga dana nešto što ne voliš, i to osam ili dvanaest sati. Život ti se svede na mazohizam.
U prilogu možete pogledati video u kome Tanja Vojtehovski govori o svom uspehu i borbi za isti. U trenutku kada je na Pinku imala odličnu platu, rešila je da da otkaz. Velika plata nije mogla zameniti činjenicu da je taj posao ne ispunjava. Nije imala rezervni posao. Nije znala šta će uraditi kasnije. Bila je ''nezrela'' i rekla KRAJ.


Ista situacija se i meni desila ove godine. Radio sam u jednoj sportskoj radnji, sa odličnom platom, ali robovlasničkim uslovima rada. Konstantni prekovremeni rad, bez nadoknade, uz fizičku i psihičku torturu. Rešio sam da bacim u vetar tu dobru platu i napustim posao. Shvatio sam da sam tih nekoliko meseci odlično zarađivao, ali nisam imao gde da potrošim novac. Nisam imao volju za životom. Bio sam umoran za izlaske, za prijatelje, devojke i samo sam želeo da spavam. To nije život! To je mazohizam.
Nekoliko meseci kasnije, smatram da mi je to bila pametna odluka.
U početku mi je bilo teško kada se probudim ujutru i shvatim da nemam nikakve obaveze. Osećao sam se bespomoćno. Dok su moji prijatelji radili, ja sam ostajao kod kuće. 

Vremenom su se moje finansije istrošile i neko vreme nisam mogao ni na kafu da odem sa prijateljima.

Šta se desilo u međuvremenu? Otvorilo se hiljadu novih mogućnosti.

Počeo sam da radim kao freeelancer na internetu, pokrenuo mali biznis sa prodajom nakita na internetu, moj blog je doživeo veliku porast čitanosti, a kasnije sam počeo i da radim sa jednom MLM marketing firmom, čije plodove rada počinjem sada da berem.
Dao sam otkaz, ostao bez primanja i fokusirao se na sebe, na svoje potrebe.
Sada radim nekoliko poslova i opet sam povratio zaradu. Ja, koji jedno vreme nisam imao ni sto dinara za kafu.


Jedna motivaciona priča za kraj:

Nedavno sam gledao film ''Alisa iza  ogledala''. U jednom trenutku pojavljuje se Vreme, otelotvoreno u liku čoveka. On upravlja vremenom na čitavom svetu, ali i ljudskim individualnim.
Vreme uzima sat koji predstavlja život izvesnog muškarca. Poslednja sekunda otkucava i on gasi sat. Muškarac u tom trenutku umire. Vreme hladnokrvno izgovara ''Tvoje vreme je isteklo. Nadam se da si ga kvalitetno iskoristio''.


Jednom će i vaše pozajmljeno vreme isteći. Nadam se da ga nećete iskoristiti u nekom magacinu, ili kancelariji koju ne volite, željno iščekujući slobodan dana, kako biste se naspavali. Kada vam Vreme isključi sat, više nema reprize.

недеља, 04. децембар 2016.

Nole: Dobro režirana predstava


Odmah na početku bih naglasio da nemam ništa protiv Novaka, zapravo divim mu se. Mene  nerviraju široke narodne mase, zvane ovce, koje gutaju sve što im se servira, sa velikim zadovoljstvom.
Đoković je za mene uspešan čovek, kome se divim zbog jedne stvari – samodiscipline. Za početak, jede hranu bez glutena, za šta treba velika disciplina, jer nema ničega lepšeg od pufnastog, mirišljavog peciva punog glutena i šunke (eventualno sira).




Za sport je potrebna psihička stabilnost. U zadnje vreme se govori kako se Novak posvetio meditaciji i nalaženju unutrašnjeg mira. Trebalo je ranije to da uradi. Svaka mu čast. I da više nikada ne bude broj jedan, on je uspeo u životu.

Ipak, sa druge strane, narodu treba idol. Neko kome će se diviti i njegove pobede doživljavati kao svoje. Bezbroj puta sam čuo kako Đokovića omalovažavaju u svetu zato što je Srbin. Gluposti! Na taj način se formira stav ''Jadni mi Srbi, mi smo mnogo dobri, a nas svi mrze, zato što su svi zli.''
''Jadan Nole, on je dobar i human i zabavan dečko, a stranci ga ne vole, jer  je Srbin''.
Osvestite se, stranci ni ne znaju gde je Srbija. U najboljem slučaju će pomisliti da je u pitanju Sirija, ili neka oblast u Rusiji.


Narod vatreno brani Novaka, stvarajući od njega novog Isusa. On je pošten, plemenit, human, duhovit, pomaže svima, uvek je nasmejan, porodičan čovek...
Nedavno sam upitao majku ''Misliš li da Đoković vara ženu?''
Sablaznila se. ''Neeeee. Da li si ti normalan?''
Ne znam da li mu je zavirila u spavaću sobu i kako može sa sigurnošću tvrditi da ne vara, ali me je njena ubeđenost zapanjila. Pre bi poverovala da JA varam svoju devojku, nego Đoković svoju ženu.
On je dobar otac, veran muž, požrtvovan prijatelj... Odakle sve to znate? Da li ga lično poznajete?
Većina ljudi nisu svesni šta znači PR (Pi-Ar).


Dobar PR menadžer će pozvati sve paparace koji su slikali Đokovića sa drugom ženom i podmititi ih da ne objave te fotografije. Zatim će uceniti urednika da ne objavi skandaloznu vest vezanu za njega. Nakon toga će svima njima poslati tekst u kome ga hvali i ,preko raznih mehanizama, ubediti ih da to objave.
Skandala nema, a u javnosti je kreirana idealna slika.
Svaka njegova izjava je dobro naučen tekst. Govor u kome on pozdravlja sina i suprugu, svoje Srbe i verne fanove je prethodno napisan. Zna se kojim redom će pozdraviti porodicu (Ako se cilja na porodične ljude), a kojim redom Srbiju (Ako se cilja na patriote).
Narod uživa u dobro režiranoj predstavi i ne shvata da je u pozorištu. Nemam ništa protiv toga, ako to usrećuje publiku, ako im pomaže da na kratko skrenu misli od sopstvenih problema.


Javne ličnosti i moraju voditi računa o svom imidžu, zbog toga što se njima greške ne opraštaju. Zbog toga se angažuju menadžeri, PR-evi, učitelji govora, istraživači javnog mnjenja. Prvo se saznaje šta narod želi, a onda mu se to servira i dobro naplati.
Sve je to u redu, ali mi je žao mase podložne manipulaciji.

Volite koga god hoćete, divite mu se, ali uključite malo i mozak, jer nije svaka predstava ona o Mesiji. 

субота, 19. новембар 2016.

Zašto je loše prihvatiti sebe onakav kakav jesi


Iz ove kože ne možemo pobeži i zbog toga je moramo prihvatiti, kazaće neki. Danas, u doba plastične hirurgije, ne znam koliko je to tačno, ali potpuno se slažem da se treba saživeti sa samim sobom.
Ključna stvar u životu je sreća. Smatram da se ona postiže jedino samopouzdanjem. Ipak, u moru tekstova, videa i knjiga pozitivne psihologije, mnogi autori naglašavaju da treba prihvatiti sebe onakve kakvi jesmo. Ne slažem se! Jedno je voleti sebe, a drugo je prihvatiti nešto (i pomiriti se sa tim).





Osoba koja voli sebe teži konstantnom napretku. Zato što volimo sebe, želećemo da izgledamo kao svoja najbolja verzija. Težićemo svom maksimumu. Ukoliko nam ne odgovaraju neke naše mane, promenićemo ih, nećemo ih prihvatiti.

Na drugima je da li će nas prihvatiti sa našim nedostacima (pod ovim ne mislim na hendikep, ili urođenu anomaliju, jer na to ne možemo uticati) i manama, ali mi sebe ne možemo takve prihvatiti. Naši partneri i prijatelji mogu, ali i ne moraju da budu sa nama, a mi smo ti koji moramo dvadeset četiri časa da budemo sami sa sobom, da gledamo tu osobu, da slušamo njene misli.
Klasičan primer je osoba sa viškom kilograma (koristiću slobodno reč  ''debela'', jer je, po meni, to samo opisni pridev, a ne uvreda). Pri tom, ovo pišem kao neko ko je u stanju za mesec dana da se ugoji deset kilograma, pa da sledećeg meseca smrša tih istih deset kilograma. Ne lažem, moja kilaža varira kao kurs evra.
Nedavno je vlogerka Dinja izbacila fotografiju debele žene i napisala ''Ovako izgleda debela, srećna, zdrava i sita žena''. Odmah mi je palo na pamet ''Da li to znači da su mršave žene nesrećne, bolesne i gladne?''
Šta bi bilo da je neko izbacio fotografiju anoreksične devojke od 35 kilograma i napisao ''Ovako izgleda mršava, srećna i zdrava devojka''?

Biti gojazan i biti anoreksičan, po meni, je jedno te isto. I jedni i drugi nisu zdravi i uništavaju svoj organizam, što dovodi do sigurne i prerane smrti. Pod debelim ljudima ne podrazumevam one sa krupnim kostima, krupnom građom i par kilograma viška. Zna se kako izgleda debeli čovek, sve ostalo je stvar lične percepcije.
Debela osoba ne može prihvatiti sebe kao takvu! Fazon Slatka buca je možda lep fizički (svi vole žene sa oblinama), ali ta osoba sebi šteti, uništava samu sebe.

Muškarac bez stomaka, kao Mercedes bez znaka. Ja kažem Muškarac sa stomakom, infarkt za vratom.



Osoba koja voli i poštuje sebe, neće dozvoliti da njena kičma strada, da joj pritisak skače zbog kilaže, da joj srce sporije pumpa krv i da se vene na nogama opterećuju, jer nose pedeset kilograma više nego što bi trebalo.
Osoba koja voli sebe će pobediti svoju lenjost i pružiti svom telu vrhunski užitak.
Još jedna rečenica koja me užasava glasi ''Šta ću, kad uživam u hrani.'' Jednom sam hteo, u šali, da odgovorim ''Razumem te, i ja uživam u kokainu.'' I jedno i drugo vode u smrt.
Definitivno ne treba prihvatiti sebe, ukoliko imate neku manu koja vas ugrožava i smeta vam.
Ako vaše zdravlje nije ugroženo i vaš svakodnevni život ne ometaju vaše mane, onda ste dobili džek pot na lutriji života. Onda prihvatite sebe, jer imate i razloga za to.
Neko mi je rekao ''Šta ću, takav sam, ne mogu da se menjam.'' Možete, samo ako hoćete.
Problem je što su promene bolne i potreban je veliki napor da se održe, ali zapamtite:

ČOVEK JE BIĆE KOJE SE MENJA. Ukoliko ne pristanete sami da se promenite, promeniće vas život, ne brinite. 

уторак, 08. новембар 2016.

Ričard Brenson: Ličnost koja će vas naterati da se pokrenete


Svi tragamo za ličnim uzorima. To su osobe na koje se ugledamo, čiji nas postupci inspirišu, neuspesi motivišu, a saveti hrabre da nastavimo dalje. U zavisnosti od životnih ciljeva, nekome uzori mogu biti i starlete, kriminalci, učesnici Farme i Parova, sve to zavisi od ličnih afiniteta.
Moji uzori su ljudi koji su nemoguće pretvorili u stvarno, oni koji se nisu obazirali na zid ispred sebe, već su ga strpljivo preskočili.



Većina uspešnih ljudi ima nekoliko zajedničkih karakteristika:
-Mnogi od njih nisu završili fakultet
-Roditelji ih nisu podržavali
-Okolina ih je osuđivala
-Imali su više padova pre nego što su došli do cilja
-U jednom trenutku svog života su bili na samom dnu, ali ih to nije sprečilo da polete ka vrhu



Nedavno sam naišao na biografiju Ričarda Brensona, Engleskog milijardera, biznismena i filantropa. Ludački osmeh ispod plave kose prkosno se smeje životu.
Napustio je srednju školu u rodnom mestu i preselio se u London, željan uspeha i avanture. Sa samo 17 godina je počeo da objavljuje magazin Student, namenjen mladim aktivistima. Vredno i uporno se borio za svoj časopis, koji je u jednom trenutku imao tiraž od 100.000 primeraka. Tu se klinac nije zaustavio, već je započeo prodaju gramofonskih ploča, slanjem na kućnu adresu.
Naravno, sačekala ga je prva prepreka. Poštanski službenici su 1971. započeli štrajk, što je privremeno onemogućilo Brensonov biznis. Šta je on tada uradio? Preorjentisao se na diskontnu prodaju. Otvorio je svoju prvu prodavnicu ploča. Rizikovao je, skupio petlju i iz lošeg izvukao korisno.



Međutim, dugovi su porasli na 20.000 funti što ga je moglo koštati svega. Ipak, ambiciozni momak željan uspeha rešio je da uspe po svaku cenu. Napravio je prevaru, zasnovanu na lažnom izvozu, zbog čega nije platio porez.
Svejedno, završio je u zatvoru par meseci kasnije, što je dodatno usporilo uspeh.
Dugovi su se nagomilali i narasli na 90.000 funti.
Šta je on uradio? Otvorio muzičku kuću Virgin records i potpisao ugovor sa Sex Pistolsima, koje je lansirao u zvezde.



Danas se njegovo bogatstvo procenjuje na 6 milijardi funti, a u svom vlasništvu ima preko 400 firmi, uključujući muzičku kuću, avio transport i lanac supermarketa.
Ričard se bavi i planinarenjem, surfovanjem i brojnim ekstremnim sportovima. Preleteo je Atlantik u balonu, a najavio je i pokretanje Svemirskog turizma, kada će uz pomoć njegove letelice, zainteresovani putnici će moći da posete Mars.

On ne staje, ne odustaje i ono što me je najviše oduševilo – NE PRAVI ŽRTVU OD SEBE.

Kada te život šiba, ispravi se, drsko mu se nasmej, pokaži srednji prst i nastavi dalje.

субота, 29. октобар 2016.

Kada ti život da limun, stavi ga u džin - tonik


Koliko god mislili da smo jaki, kada nevolja zakuca na vrata, niko nije spreman. Sto puta sam rekao Mene ništa ne može poremetiti i odmah me je život demantovao.
Ipak, pre nekoliko meseci mi je neko izmakao tepih ispod nogu, iznenada. Šta se desilo? Odlučio sam da dam otkaz. Nisam bio zadovoljan platom i firmom za koju radim i odlučio sam da odem. Drugog posla nije bilo ni u najavi, ali sati provedeni uz sajtove za zapošljavanje su me tešili.
Odjednom, ostajem bez posla, bez obaveza, bez prihoda. Bez svega! Prvih nekoliko dana sam se osećao beskorisno. Ustanem kasno, gledam serije, viđam se sa prijateljima i osadeset hiljada puta dnevno izgovaram rečenicu Trašim posao, naravno. Za sada nema ničega, ali videćemo...
Povremeno bih uzdahnuo, a povremeno bih se nasmejao, zavisi od trenutka.


Posle nekoliko dana, shvatio sam da ne mogu više. To što nemam posao ne znači da treba da se pretvorim u penzionera. Pasivnost je počela da me vuče u dublju pasivnost i to je trebalo hitno prekinuti.

Shvatio sam da imam ceo dan za sebe. Šta sam uradio?
Sastavio sam spisak vežbi za telo i počeo redovno da treniram. Dobra stvar je što sam imao ceo dan na raspolaganju i mogao sam tačno u određeno vreme da vežbam, što je najbolje za organizam.
Javio sam se prijateljima sa kojima se nisam dugo čuo i obnovio neka prijateljstva.
Počeo sam intenzivnije da se bavim blogom i istražujem nove načine za poboljšanje istog.
Moje usavršavanje je trajalo samo dve nedelje, jer sam odmah posle toga dobio drugi posao. Ne volim izdraz ''dobio''. Nisam ga dobio, to bi značilo da mi je neko poklonio, dao... Zaslužio sam taj posao, jer sam se u masi kandidata na razgovoru izdvojio baš ja. Dakle, nisam ga sigurno dobio, već zgrabio.

Radio sam nekoliko meseci, kada mi je dunulo da dam otkaz i odem u Španiju. Preko noći. Tamo sam proveo neko vreme, kada sam odlučio da se vratim u Srbiju.
Opet mi je život dao limun. Samo, ovoga puta sam odlučio da napravim najbolju moguću limunadu i gustiram je polako, sa uživanjem.



To što nemam stalno zaposlenje ne znači da treba da spavam do pet popodne.
Svako jutro se budim u 8 ili 9 sati.
Ponovo sam se vratio svakodnevnom vežbanju.
Posvetio sam se blogu, svakodnevno radim na poboljšanju stila, kao i na interakciji sa čitaocima.
Započeo sam privatni biznis, koji mi oduzima mnogo vremena, ali me čini srećnim. Dok sam radio za druge, shvatio sam da je najbolje i najteže biti svoj gazda.
Počeo sam da radim freelance poslove preko interneta.
Na Youtube-u ima bezbroj tutorijala, tako da sam počeo da učim dizajniranje preko Photoshopa. Moj prvi zadatak je bio da dizajniram logo i naslovnu sliku za blog.
Izučavam tehniku meditacije i svakodnevno pokušavam barem deset minuta da se posvetim tome.
Savladao sam strah od pasa.



Dakle, ostao sam bez posla i nisam dozvolio sebi da zapadnem u pasivnost i apatiju. Fokusirao sam se na sebe, ponovo pronašao način da zarađujem, samo što ovoga puta JA određujem raspored za svoj dan.
Moj dan je ispunjen od 8 ujutru do 2 noću, kada idem na spavanje. Treba smestiti sav taj posao, opuštanje, blogovanje, vežbanje, druženje sa prijateljima i uživanje u jedan dan.


Svako jutro popijem čašu svoje limunade i zahvalim se životu što me je gađao onim limunom.

понедељак, 24. октобар 2016.

Prodaj sebe najskuplje što možeš


Odlučio sam da više neću volontirati. Nigde! I ništa više neću raditi za džabe. Svaku svoju uslugu, vezanu za moju struku ću naplatiti. Sve ima svoju cenu. Posle nekoliko godina volontiranja, rekao sam Dosta je!
Naravno, pomoć prijateljima neću naplatiti. Pod tim podrazumevam premeštanje nameštaja, pretraživanje interneta, čuvanje deteta jednom mesečno (više od toga psihički ne mogu) i ostale sitne usluge. Iskreno, pravim prijateljima bih i kuću poklonio, ako zatreba. Međutim, pravih prijatelja je malo.
Svi ostali spadaju u poznanike, društvo za kafu, ili POSLOVNE SARADNIKE.


Krećemo sa razlozima zašto više neću volontirati:

1.       1.      Ne kažem da ne treba nikada volontirati. Ja sam volontirao tokom studija i smatram da je to odlično vreme za sticanje prakse. Kao neko ko je studirao, pouzdano znam da studenti ne uče dvadeset četiri sata dnevno. Ima tu mesta i za praksu. To važi za sve fakultete.
Ipak, posle čestiri godine volontiranja, shvatio sam da imam dovoljno radnog iskustva i znanja u oblasti za koju sam se školovao da komotno mogu naplatiti svoje usluge. Imam dovoljno samopouzdanja da nemam problem da tražim novac.


1.        2.        Novac je nešto što pokreće ovaj svet. Svako ko misli da je novac loš, da kvari ljude, očigledno još nije sazreo, ili ne živi na ovoj planeti.
Novcem se ne kupuje sreća. Ipak, zamislite da ne možete platiti struju, vodu, grejanje, da nemate šta da jedete, da vas boli zub, a nemate lek... Da li biste onda bili srećni? Nedostatak novca donosi neslogu, strah, sukobe u svaku porodicu. Postoje problemi koji se mogu zaobići ukoliko je novčana situacija stabilna.


1.       3.       Tokom studiranja, bio sam na budžetu. Međutim, to ne znači da je sve bilo besplatno. Plaćao sam smeštaj, hranu, knjige, overu semestra, toalet papir, kafu, Domestos, paštetu, pivo, autobus...
Finansijski sam ulagao u to znanje. Ne ide da nešto što sam platio poklonim nekome. Uostalom, ja sam to znanje platio, da bih ga kasnije unovčio.




1.       4.          Ukoliko su nekome zaista neophodne vaše usluge i zna da će mu koristiti u poslu, platiće vas. Ako ne želi da vas plati, bežite od takvog poslodavca, jer to znači da je loš čovek, a sa takvima ne treba nikada poslovati. Ako ne može da vas plati, znači da nema novac. Bežite i od takvog poslodavca, jer ko ima u glavi, ima i u novčaniku.


1.     5.          Prosta ljudska psihologija kaže da ukoliko je nešto besplatno i lako dostupno, manje je vredno nego ono za šta se treba pomučiti.
Najbolji primer su frizeri koji naplaćuju astronomske cene svojih usluga. Ako masa vidi da je nešto skupo, to za nju ima veliku vrednost.
Takođe, frizer je ispekao svoj zanat i on će od vaše kose napraviti remek delo. Ako vi ne želite da platite, pola grada će pohitati umesto vas.




To nikako ne znači da treba sedeti u kafićima po ceo dan i biti drugima na teretu. Ja sam samo odlučio da neću raditi svoj posao volonterski. U međuvremenu, radiću bilo šta drugo što mi može doneti novac.
Frižider se puni uz pomoć novca, a ne satisfakcije da radite u struci.
Interesantno je da mi se onda kada sam doneo ovu odluku finansijsko stanje poboljšalo. Verujem da je to zato što ne gubim vreme donoseći drugima profit besplatno. Postavio sam sebe na tržište i moj CV mi omogućava da se prodam onome ko najviše ponudi.
Ipak, dug put se prolazi od volontera do profi radnika.

Na kraju, zapamtite da sve ima svoju cenu, a na vama je da svoje znanje prodate najbolje što možete i maksimalno profitirate od ulaganja u sebe. 









четвртак, 20. октобар 2016.

Jedini način da vas neko poštuje


Svako od nas se barem jednom našao u situaciji kada ga neko ponizi, ili jednostavno ne uvažava dovoljno. Makar to bio snishodljiv pogled, ili podsmeh, nije prijatno naći se u takvoj situaciji. Posle toga se satima osećamo kao kišna glista, svaljujući krivicu na sebe i psujući dotičnu osobu, čašćavajući je raznim epitetima. U sebi, naravno, nikako u lice.
Šta je suština svega toga? Sami ste krivi!
Analizirao sam ponašanje brojnih kolega sa fakulteta, kasnije na poslu, prijatelja prilikom noćnih izlazaka... Jednostavno je: Ljudi se dele na DOMINANTNE i SUBMISIVNE. Ili spadate u jednu ili u drugu kategoriju.



Dominantni ljudi su oni koji imaju visoko samopouzdanje i samopoštovanje. Oni vole sebe i ne pada im na pamet da se bave drugima. Ukoliko ih neko uvredi, neće izazvati nikakvu reakciju, jer dominantna osoba već unapred zna da je ta osoba ne može uvrediti (ako joj uopšte da pravo glasa).
Samopouzdanje i samopoštovanje treba razlikovati.
Osoba koja voli sebe i svesna je svojih mana, ali ih prihvata ima visoko samopouzdanje. Ona zna da nosi taj svoj veliki nos i klempave uši, ne krijući se ispod kape, jer je svesna svojih kvaliteta.  Ukoliko biste joj rekli ''Dambo'', ili ''Nosonja'' ne biste izazvali nikakvu reakciju, jer je ona prihvatila svoje nesavršenosti i svesna je činjenice da savršenstvo postoji samo u tinejdžerskim serijama.
Samopoštovanje je kada ne ponižavate sebe ili idete preko svojih principa, kako bi drugima bilo prijatno u vašem prisustvu. Osoba sa samopoštovanjem će reći NE onda kada zna da bi je DA ugrozilo. I boleće je uvo da li ćete se uvrediti ili naljutiti. Ne treba mešati samopoštovanje sa sebičnošću, to su dva odvojena pojma. Samo oni bez istog mešaju te babe i žabe.
Zapamtite: Ljudi imaju senzor, čulo, osećaj, nazovite to kako hoćete, za ove osobine. Ako primete da nemate nešto od ovoga , gaziće vas. Često i nesvesno. Možda vas neće namerno poniziti, ali ćete u njihovim očima biti kao krpa za prašinu, ponekad korisni, ali lako zamenljivi. Kada neko shvati da ne volite i ne poštujete sebe, neće vas ni on poštovati i voleti. A zašto i bi? Kako te ja mogu poštovati kada ni ti sam ne znaš zašto bi te neko poštovao? Kada ni ti ne veruješ u svoje vrednosti.
Osim toga, osobe koje ne vole i ne poštuju sebe često su negativno nastrojene prema drugima. Meni lično takvi ljudi ne trebaju u životu. Volim da imam prijatelje, a ne podanike. Privlače me devojke koje su svesne koliko vrede, jer čim vidim nesigurnost u njenim očima, pada joj vrednost.

Dešavalo mi se da dam devojci kompliment i da mi ona, umesto ''Hvala'' odgovori ''Joj, nije tačno.'' U sekundi mogu izgubiti interesovanje prema takvoj devojci.
Tu ne pomaže ni lažno samopouzdanje. Kada date nekome kompliment, a taj neko vam kaže ''Znam''. Ne znaš, jer ti da znaš ne bi rekao tako nešto.

Kada ljudi osete vaše samopoštovanje, neće im pasti na pamet da vas potcene. Kao što pas nanjuši strah, tako će oni nanjušiti vašu ljubav i poštovanje prema sebi i neće se usuditi da vas uvrede.
Sve su to osobine koje se stiču. Ukoliko zaista želite da radite na sebi, priznaćete gde grešite i dati sve od sebe da te greške ispravite.
Neka vam bude jasno: Samo onaj ko je bio u vašoj koži, udisao vaš kiseonik i prolio vaše suze ima pravo da vas komentariše.


U nastavku vam predstavljam nekoliko video snimka motivacionih govornika i life coach-eva, koje i sam slušam i za koje znam da imaju štošta pametno da kažu.


Ana Bučević - O nesigurnosti, niskom samopouzdanju i kako početi voljeti sebe?


Vjerujem u čuda (Bratislav Savić) - O samopouzdanju



Katica Đorđević – Jebite se svi



субота, 17. септембар 2016.

Barcelona - ljubav na prvi pogled


Sedim preko puta fontane u parku Cuitadella u Barseloni i pokušavam da napišem putopis iz ovog čudnog grada. Ne znam odakle da počnem. Geografske podatke ću preskočiti, jer su dosadni i nepotrebni. Ne znam da li je ikome bilo važno kolika je gustina naseljenosti i broj stanovnika bilo gde. Bitno je da znate da je ovo veliki grad, a ipak mali.

Ako zaista želite da upoznate Barselonu, obiđite njene turističke znamenitosti, ali se nemojte zadržavati na njima. Duh jednog grada ćete najbolje videti na ulicama, razgovarajući sa meštanima.
Zajedno ćemo obići znamenitosti koje morate videti. Ipak, nije dovoljno da ih pogledate, slikate za facebook ili instagram i odete. Zagledajte se u te znamenitosti, zamolite nekoga da vam objasni istorijat predela u koji gledate, udahnite vazduh na tom mestu.
Neka vam početna tačka bude Kolumbov spomenik, odnosno Mirador de Colom. To je srce Barselone. Ako se izgubite, pitajte nekoga ‘’Perdón, donde el Mirador de Colóm?'' To je spomenik podignut u čast Krostofera Kolumba, na mestu sa koga je isplovio u pohod na nove teritorije. Poslali su ga španski kralj Filip i kraljica Izabele kako bi otkrio nove zemlje, koje će pripojiti španskom kraljevstvu.




Iza Kolumbovih leđa se nalazi legenarna ulica La Rambla. To je turistička ulica, dugačka 1,2 kilometara u kojoj ćete pronaći mnoge restorane domaće kuhinje, ali i istočnjačkih specijaliteta. Do 12 sati ujutru postoje akcije, gde za 2 evra možete pojesti pecivo i popiti kafu. Tu se nalaze i prodavnice suvenira. Obavezno kupite panoramsku sliku Barselone za 3 evra, koju ćete kasnije uramiti i čuvati na zidu u dnevnoj sobi. Neki prodavci vole da cenjkaju. Kao u Turskoj, za njih je uvreda ako se ne cenjkate, to znači da njihov proizvod nije dovoljno dobar, čim se ne borite za njega. Iako pristanete na cenu, oni će vam sami nuditi popust. Ipak, neki neće. Desilo mi se da pokušam da se cenjkam (iako to ne volim, ali sam želeo da pokušam) i da mi prodavac poprilično neljubazno rekao ''Adio''.   Osim prodavnica suvenira, tu se nalazi i muzej Erotike, sa čijeg balkona Marilin Monro poziva turiste da joj se pridruže.




Ispred Kolumbovog spomenika se nalazi luka i čuveni most Rambla De Mar, u obliku talasa. Pređite preko mosta i posetite akvarijum ‘’L’Aquarium’’, koji se smatra jednim od najlepših u Evropi. Spustićete se ispod nivoa mora i posmatrati ajkule, kitove i brojne tropske ribe dok plivaju oko vas.

Pored akvarijuma je i atraktivni tržni centar ‘’Maremagnum’’, gde možete pronaći brojne brendove, ali i zanimljive restorane. Napravite krug oko marine u kojoj su usidrene jedrilice i jahte i obavezno zastanite na brdašcetu Placa de I’Ictineo. Lezite na travu i opustite se. Tu ljudi meditiraju i gledaju u nebo, udišući miris mora.









Nakon luke produžite pravo i izaći ćete na plažu Barselonetu. Ogromna plaža se prostire na 1,5 kilometara. Sitan pesak i toplo more će vas opustiti. Pazite se, na Barseloneti se najviše krade. Savetujem vam da ne nosite novčanik sa sobom, već samo određenu sumu novca koja vam treba toga dana.


Najviše se potkradaju turisti na plaži i u diskoteci. Mladić koji prodaje koktele na plaži će snimiti da li ste turista i šta imate kod sebe. Nekada rade u timu, a nekada samostalno. Nećete ni primetiti kada ostanete bez novčanika ili telefona.
Barseloneta je puna turista. Meštani slabo posećuju ovu plažu, jer je velika gužva, ali ćete možda upoznati druge turiste koji će bez problema započeti razgovor sa vama. Na plaži možete naći brojne kafiće u kojima nude odlične koktele i voće, ali po visokoj ceni. Savetujem vam da piće i hranu kupujete dalje od plaže, jer je mnogo jeftinije. Takođe, suvenire kupujte dalje od Rambles i centra grada, jer ćete u centru magnet platiti 3 evra, a malo dalje 1 evro, ili 85 centi.
Na početku plaže se nalazi velelepni hotel ''W''. Iza hotela se pruža najlepši pogled na pučinu. Zastanite i fotografišite se, jer se na tom mestu najbolje vidi duboko plavo more. Pored hotela je luka, tako da će vam možda smetati buka koju proizvode radnici dok prazne kontejnere, ali je predeo zadivljujuć.


Nemojte se čuditi ako vam galeb ukrade papuču, ili kokice, jer je to sasvim normalno.
Plaže u Barceloni su sređene 1992. povodom Olimpijskih igara. Ima ih osam, a ja vam preporučujem Bogatell, koja je mirnija i manje rizična od Barcelonete.
Osim Barcelonete, preporučujem vam da posetite Badalonu. To je malo turističko mesto, udaljeno deset kilometara od Barselone. Do nje se najbolje stiže metroom. Plaža je mirna i mnogo je manja stopa krađe nego u Barseloni.
Od Kolumbovog spomenika skrenite u ulicu Gran Via. Ogromna ulica se prostire duž cele Barselone. Dvadesetak minuta pešačenja će vam trebati da stignete do Placa Espana

Na trgu se nalazi Magična Fontana, zvana ‘’Font Magica’’ kao i dva zvonika nalik na onaj u Veneciji. Fontana je napravljena 1929. godine, a kombinuje audio – vizuelne efekte. 
Predstava se održava sredom, četvrtkom, petkom i subotom od 21:00. Oduševiće vas mlazove vode, obojeni svetlosnim efektima, uz zvuke pesme Fredija Merkjurija ‘’Barselona’’. Iza nje ćete ugledati ogromnu palatu, poznatiju kao Muzej španske nacionalne umetnosti. Muzej je smešten u Nacionalnoj palate, napravljenoj 1929. za svetski sajam.  
Do muzeja se dolazi brojnim stepenicama, ali sa strane postoje i pokretne stepenice, koje umnogome olakšavaju put.

Kada ste već na Placa Espana, popnite se na brdo Monžuj (Montjuic). Tu se nalazi tvrđava Castell de l'Oreneta. Sa ovog brda se pruža prelep pogled na grad, kao i na luku u kojoj su usidreni brojni kruzeri.
Osim tvrđave, posetite bioskop na otvorenom i uživajte u omiljenom filmu, uz zvezde i miris borova i mora.

Na Monžuju se nalazi Olimpjiski stadion gde su se 1992. održale Olimpijske igre.

Neizostavni deo Barselone je i stadion FC Barcelona Camp Nou. Po ceni od 23 evra ćete dobiti razgledanje celog stadiona, uključujući i tribine, svlačionce, šetnju po ograđenom delu samog stadiona, salu za konferencije i komentatorske kabine, kao i muzej FC Barcelona. Ako ste veliki ljubitelj ovog kluba, organizatori vam mogu u fotošopu odraditi fotografiju sa Mesijem, ili nekim drugim fudbalerom, a možete se slikati i sa replikom trofeja Lige šampiona. Ipak, cene fotografija se kreću od 20 do 100 evra, tako da je možda bolje da taj deo preskočite. Posetite i Barsinu prodavnicu, gde možete kupiti brojne suvenire, ali je bolje kupovati u suvenirnicama van stadiona, jer su tamo suveniri jeftiniji. Ne zalećite se, Barsin dres ili krigla za pivo su isti gde god da ih kupite, ali su na drugim mestima znatno jeftiniji.


Cena karte za utakmicu varira od 80 do 100 evra, ali nekada možete naići na akciju i kupiti dve ulaznice za 44 evra.






Vratite se do Kolumba i skrenite sa njegove leve strane. Dugačkom ulicom Passeig de Colom idite samo pravo i za petnaest minuta ćete naići na čuveki park Cuitadella. U parku ćete videti brojne fontane, jezerce u kome možete ploviti čamcem, okruženi palmama i lijanderima. Tu se nalazi i stara tvrđava, koja je pretvorena u Muzej Zoologije Barselone, kao i Zoo vrt.



Nezaobilazni deo Cuitadelle je fontana Cascada. Projektovao ju je Gaudi, a prikazuje Grčke bogove tokom borbe. Izgrađena je krajem 19. veka.
Sedite na travu i popijte kafu, pojedite sendvič i upoznajte pravi duh Barselone. Ispred fontane Cascada je napisan ovaj putopis. Sedeo sam na travi, slušao šum fontane i pisao. Toalet kod fontane je besplatan a voda na javnim česmama nije za piće.





Na sredini La Ramles skrenite levo i posetite pijacu. Pronaći ćete brojne vrste riba, mesa, neobičnog voća i slatkiša. Desno od La Rambles se nalazi trg Placa Reial, sa prelepom fontanom.
Barselona je poznata i po katedralama.

Sagrada Familia, ili Sveta porodica je delo Antonija Gaudija, koje se i dalje gradi. Prognozira se da će izgradnja biti završena 2023. godine. Ova rimokatolička katedrala je izgrađena u gotičkom stilu. 1882 godine Gaudi preuzima izgradnju katedrale i radi na njoj do 1926, kada umire nakon što ga pregazi tramvaj ispred katedrale. Slavni arhitekta je stajao na ulici i posmatrao svoje remek- delo, kada ga je udario tramvaj. S obzirom na to da je bio prosto obučen, stanovnici su pomislili da je beskućnik i prevežen je u bolnicu za siromašne, gde je izdahnuo tri dana kasnije. Nakon što je utvrđeno da je u pitanju slavni Gaudi, sahranjen je uz državne počasti u kripti svoje vanvremenske katedrale.









Sagrada je katedrala koju su gradili građani od donacija i zbog toga nije završena. 

Nasuprot njoj, katedralu Santa Maria di Mar su gradili bogataši i nju krasi vrhunski arhitektonski stil. Ulaz je besplatan i ako budete imali sreće, prisustvovaćete venčanju kao iz bajke. Sagrađena je 1383 godine i krase je ogromni lukovi, koji ovu gotičku katedralu čine još impozantnijom.

Park Guell je još jedno Gaudeijevo čedo, projektovano od 1900 do 1914. godine. Idejni tvorac je grof Eusebio de Guell, a nalazi se na brdu El Carmel. Mozaici od keramičkih pločica, fontane u obliku guštera i velika terasa okružena klupicom u obliku zmije će vas oduševiti.
Ako vas mrzi da pešačite, možete iznajmiti bicikl i uživajte u vožnji kroz ovaj ravničarski grad. Infrastruktura je napravljena tako da u svakoj ulici postoji i traka za bicikliste.


Hranu i vodu kupujte u Mercadoni, jer je najjeftinije. Zapamtite da prodavnice ne rade nedeljom, osim arapskih supermarketa, ali su oni jako skupi.

 Barcelona je gey friendly grad, u kome sllobodu imaju svi, nevezano za seksualnu orijentaciju, boju kože ili veroispovest.
Ako planirate duže da ostanete, iznajmite sobu u nekom stanu preko sajta Idealista. Za 200 evra mesečno možete pronaći pristojnu sobu u centru grada.
Ukoliko volite šoping, znajte da su cene veoma pristupačne.




Nekoliko korisnih fraza na katalonskom:

Zdravo - Hola
Gde se nalazi – On el? (Ili Donde)
Treba mi pomoć – Necessito ajuda
Koliko ima sati - Quina hora té?
Koliko košta – Quant costa?











Barcelona je grad u kome ćete naći mir, izležavajući se u parkovima ili na plaži, uživati u brojnim istorijskim spomenicima i muzejima, upoznati drugačije kulture i usvojiti neka njihova pravila života. Katalonci naporno rade, ali znaju i da se provode.
Grad obiluje turistima željnim provoda, tako da je grad idealan za novu ljubav. 
Međutim, ovde postoji neformalno pravilo ''Prvo seks, pa kafa'', a ljudi često ulaze u avanture zvane ''seks za jednu noć''.


Na kraju se pozdravite sa domaćinom Kolumbom, poljubite more kod Barcelonete, prođite još jednom Trijumfalnom kapijom i poželite da se opet vratite u ovaj neobičan grad.