децембар 2016

уторак, 13. децембар 2016.

Kako da daš otkaz i zaradiš novac



Radiš posao koji ne voliš za bedne pare, mrzeći i sebe i šefa. Zašto? Sedi i pitaj se Zašto? Zato što moraš? Komunalije stižu redovno, sve veće i veće, hrana je poskupela i ti moraš da rintaš kako bi isplatio nešto što će ti i sledećeg meseca isterati novac iz novčanika. Daj otkaz! Skupi petlju i prekini torturu, bez obzira na to što živiš u Srbiji, ili u nekoj još siromašnijoj zemlji.


Nedavno sam razgovarao sa devojkom koja radi na trafici dvanaest sati dnevno. Prva tri meseca nije imala nijedan slobodan dan. Sada ih ima, kada joj gazda dozvoli. Možda jedan nedeljno, a možda i jedan mesečno. Plata joj je dvadeset hiljada. Kako ona izgleda? Očajno. Podočnjaci do kolena, lice rastegnuto poput kese, oči mutne, nezadovoljne.
Možda bi i dala otkaz, ali ne sme. Plaši se da ne ostane bez dvadeset hiljada mesečno. U međuvremenu ne traži drugi posao, jer nema vremena. Posle posla dođe kući i legne da spava, nizašta drugo nema vremena.



Da ovaj tekst ne bi izgledao kao poziv na samoubistvo, preći ću na poentu moje priče.
Slušao sam nekolicinu ljudi koji su dali otkaz i udahnuli slobodu, bez ikakvog plana B. 
Jednoga dana su došli na posao, shvatili da ih više ne ispunjava, da rade preko volje i rešili da prekinu agoniju. Nije lako raditi svakoga dana nešto što ne voliš, i to osam ili dvanaest sati. Život ti se svede na mazohizam.
U prilogu možete pogledati video u kome Tanja Vojtehovski govori o svom uspehu i borbi za isti. U trenutku kada je na Pinku imala odličnu platu, rešila je da da otkaz. Velika plata nije mogla zameniti činjenicu da je taj posao ne ispunjava. Nije imala rezervni posao. Nije znala šta će uraditi kasnije. Bila je ''nezrela'' i rekla KRAJ.


Ista situacija se i meni desila ove godine. Radio sam u jednoj sportskoj radnji, sa odličnom platom, ali robovlasničkim uslovima rada. Konstantni prekovremeni rad, bez nadoknade, uz fizičku i psihičku torturu. Rešio sam da bacim u vetar tu dobru platu i napustim posao. Shvatio sam da sam tih nekoliko meseci odlično zarađivao, ali nisam imao gde da potrošim novac. Nisam imao volju za životom. Bio sam umoran za izlaske, za prijatelje, devojke i samo sam želeo da spavam. To nije život! To je mazohizam.
Nekoliko meseci kasnije, smatram da mi je to bila pametna odluka.
U početku mi je bilo teško kada se probudim ujutru i shvatim da nemam nikakve obaveze. Osećao sam se bespomoćno. Dok su moji prijatelji radili, ja sam ostajao kod kuće. 

Vremenom su se moje finansije istrošile i neko vreme nisam mogao ni na kafu da odem sa prijateljima.

Šta se desilo u međuvremenu? Otvorilo se hiljadu novih mogućnosti.

Počeo sam da radim kao freeelancer na internetu, pokrenuo mali biznis sa prodajom nakita na internetu, moj blog je doživeo veliku porast čitanosti, a kasnije sam počeo i da radim sa jednom MLM marketing firmom, čije plodove rada počinjem sada da berem.
Dao sam otkaz, ostao bez primanja i fokusirao se na sebe, na svoje potrebe.
Sada radim nekoliko poslova i opet sam povratio zaradu. Ja, koji jedno vreme nisam imao ni sto dinara za kafu.


Jedna motivaciona priča za kraj:

Nedavno sam gledao film ''Alisa iza  ogledala''. U jednom trenutku pojavljuje se Vreme, otelotvoreno u liku čoveka. On upravlja vremenom na čitavom svetu, ali i ljudskim individualnim.
Vreme uzima sat koji predstavlja život izvesnog muškarca. Poslednja sekunda otkucava i on gasi sat. Muškarac u tom trenutku umire. Vreme hladnokrvno izgovara ''Tvoje vreme je isteklo. Nadam se da si ga kvalitetno iskoristio''.


Jednom će i vaše pozajmljeno vreme isteći. Nadam se da ga nećete iskoristiti u nekom magacinu, ili kancelariji koju ne volite, željno iščekujući slobodan dana, kako biste se naspavali. Kada vam Vreme isključi sat, više nema reprize.

недеља, 04. децембар 2016.

Nole: Dobro režirana predstava


Odmah na početku bih naglasio da nemam ništa protiv Novaka, zapravo divim mu se. Mene  nerviraju široke narodne mase, zvane ovce, koje gutaju sve što im se servira, sa velikim zadovoljstvom.
Đoković je za mene uspešan čovek, kome se divim zbog jedne stvari – samodiscipline. Za početak, jede hranu bez glutena, za šta treba velika disciplina, jer nema ničega lepšeg od pufnastog, mirišljavog peciva punog glutena i šunke (eventualno sira).




Za sport je potrebna psihička stabilnost. U zadnje vreme se govori kako se Novak posvetio meditaciji i nalaženju unutrašnjeg mira. Trebalo je ranije to da uradi. Svaka mu čast. I da više nikada ne bude broj jedan, on je uspeo u životu.

Ipak, sa druge strane, narodu treba idol. Neko kome će se diviti i njegove pobede doživljavati kao svoje. Bezbroj puta sam čuo kako Đokovića omalovažavaju u svetu zato što je Srbin. Gluposti! Na taj način se formira stav ''Jadni mi Srbi, mi smo mnogo dobri, a nas svi mrze, zato što su svi zli.''
''Jadan Nole, on je dobar i human i zabavan dečko, a stranci ga ne vole, jer  je Srbin''.
Osvestite se, stranci ni ne znaju gde je Srbija. U najboljem slučaju će pomisliti da je u pitanju Sirija, ili neka oblast u Rusiji.


Narod vatreno brani Novaka, stvarajući od njega novog Isusa. On je pošten, plemenit, human, duhovit, pomaže svima, uvek je nasmejan, porodičan čovek...
Nedavno sam upitao majku ''Misliš li da Đoković vara ženu?''
Sablaznila se. ''Neeeee. Da li si ti normalan?''
Ne znam da li mu je zavirila u spavaću sobu i kako može sa sigurnošću tvrditi da ne vara, ali me je njena ubeđenost zapanjila. Pre bi poverovala da JA varam svoju devojku, nego Đoković svoju ženu.
On je dobar otac, veran muž, požrtvovan prijatelj... Odakle sve to znate? Da li ga lično poznajete?
Većina ljudi nisu svesni šta znači PR (Pi-Ar).


Dobar PR menadžer će pozvati sve paparace koji su slikali Đokovića sa drugom ženom i podmititi ih da ne objave te fotografije. Zatim će uceniti urednika da ne objavi skandaloznu vest vezanu za njega. Nakon toga će svima njima poslati tekst u kome ga hvali i ,preko raznih mehanizama, ubediti ih da to objave.
Skandala nema, a u javnosti je kreirana idealna slika.
Svaka njegova izjava je dobro naučen tekst. Govor u kome on pozdravlja sina i suprugu, svoje Srbe i verne fanove je prethodno napisan. Zna se kojim redom će pozdraviti porodicu (Ako se cilja na porodične ljude), a kojim redom Srbiju (Ako se cilja na patriote).
Narod uživa u dobro režiranoj predstavi i ne shvata da je u pozorištu. Nemam ništa protiv toga, ako to usrećuje publiku, ako im pomaže da na kratko skrenu misli od sopstvenih problema.


Javne ličnosti i moraju voditi računa o svom imidžu, zbog toga što se njima greške ne opraštaju. Zbog toga se angažuju menadžeri, PR-evi, učitelji govora, istraživači javnog mnjenja. Prvo se saznaje šta narod želi, a onda mu se to servira i dobro naplati.
Sve je to u redu, ali mi je žao mase podložne manipulaciji.

Volite koga god hoćete, divite mu se, ali uključite malo i mozak, jer nije svaka predstava ona o Mesiji.