Priznanje sebičnog čoveka

Priznanje sebičnog čoveka

   08:15       Unknown

---

Nedavno sam diplomirao i odmah se zaposlio. Deluje kao predratna pričica Mir Jam, ali je istina. Naravno, kako to biva u Srbiji, odmah se skupila rodbina da mi čestita. Pošto nisu mogli da mi požele da se zaposlim i ''unovčim diplomu'', poželeli su mi nešto drugo, još banalnije. Da se oženim! Šta je tu banalno, pitate se? Sada kada sam konačno dočekao svojih pet minuta, kada imam svoju platu koju mogu trošiti samo na sebe, kupiti sve ono što sam do sada želeo, a nisam imao novca, pola plate potrošiti na izlazak u grad... Sada da se oženim? Sram ih bilo! 

Možda sam sebičan, ali želim prvo sebe da zbrinem , pa tek onda decu i ženu. Hoću jednoga dana da im, ne žaleći, dam pola plate, od srca. Verujem da će me proći želja za hedonizmom za nekoliko godina i tek tada ću početi da razmišljam o deci i deljenju novčanika. Naravno, to neće biti kada odem u penziju, ali može još da sačeka. Ionako imam spisak destinacija koje želim da posetim, garderobe koju želim da kupim, poklone kojima hoću da obradujem najbliže. Brak i deca se sada ne uklapaju u taj plan. 

Želim da vidim Istanbul, zatim da otputujem na Kipar, pa onda Pariz, London, Berlin, Amsterdam. Želim opet da odem u Barselonu i dočekam Novu godinu u Mosvi. Nakon toga, jednog dana ću i svoju decu poslati tamo, pre toga im pričajući kako sam se ja proveo. Želim da im dam primer! Najlakše je napraviti dvoje dece, koja će nasleđivati garderobu, možda ići ponekad na more i ponavljati vaše greške.  Na kraju krajeva, svako ima svoje preokupacije. Nekome je to porodica, nekome posao, ljubav, novac... Tvrdim da u životu ne možete imati sve u istoj meri. Nekada vam fali ljubav, nekada novac, a neretko i zdravlje. Shodno tome, ljudi se fokusiraju na ono što ih čini srećnima. U mom slučaju to su putovanja. Večere sa prijateljima i kupovina zanimljivih rođendanskih poklona. Za to je potreban novac. Izreku da se novcem ne kupuje sreća je izmislio neko ko je bio ili ekstremno bogat ili malouman.

Novcem se može pomoći prijatelju, otići u Portugal, platiti lečenje, a to je ono što mene čini srećnim. Okružen sam ljudima koji su učinili ono što su drugi očekivali od njih, onda kada su to od njih očekivali. To su isfrustrirani ljudi, željni života. Viču na dete u prodavnici kada im traži čokoladu, a zna da nemaju novac, pritom kupujući cigarete. Naglašavaju kako je sve skupo, kukaju na nezahvalnu decu i nerazumnu ženu. Pravila su jednostavna: završiš fakultet, zaposliš se, oženiš se, dobiješ prvo dete, dobiješ drugo dete i KRAJ. Niko više nema očekivanja od tebe, jer ti si svoje ispunio. Ostaje još samo da odeš u penziju i umreš.  

Read More

Priča o mojih 6 učitelja

Priča o mojih 6 učitelja

   10:20       Unknown

---

Negde sam pročitao poslovicu ''Nijedan čovek nije tvoj neprijatelji. Nijedan čovek nije tvoj prijatelj. Svaki čovek je tvoj učitelj.'' Kad malo bolje razmislim, od svake osobe koju sam upoznao, nešto sam naučio. Teško je priznati onima koji su vas povredili da su vam i nešto dobro doneli. Ipak, istina je. 

Sada kada se osvrnem mogu, bez pretvaranja, da se zahvalim tim osobama na njihovim delima. U životu imam 6 učitelja. Tako volim da ih zovem. To su osobe koje imaju posebno mesto u mojim sećanjima. To je 6 osoba koje su me povredile, izdale. Šta ih je stavilo u tu kategoriju? To što su mi nekada bili jako bliski. Neki od njih su mi bili prijatelji (kad kažem prijatelji,mislim na bliske osobe, a ne poznanike sa kojima pijemo kafu i prepričavamo utakmicu), neke bivše devojke, simpatije. Prošlo je mnogo vremena od njihovog nabijanja noža u leđa i, verujte mi, tek posle određenog vremena možeš da oprostiš i iskreno nastaviš dalje. Šta sam naučio od njih? Od jednog učitelja sam naučio da nikada nikome ne smete titrati. Uvek morate kazati ono što vam smeta i ne dozvoliti da se gaze neki vaši principi. Nebitno da li je to vaš najbolji prijatelj, sestra, brat, ili devojka. Pa čak i roditelji. Ukoliko jednom prećutite nešto što vam smeta i ne stavite do znanja da vas je to pogodilo, nikada nećete imati petlju da kažete. Onda će taj neko ponovo zabrljati i vi mu opet nećete skrenuti pažnju. Ne ustručavajte se, ne brinite da li ćete biti dosadni. Vaše je pravo da ustanete i da kažete ''To tako ne može, ja ne dozvoljavam!''. Od drugog učitelja sam naučio šta je to samopoštovanje. To svakako nije kada se trudite da nekome bude prijato u vašem prisustvu, pa se ne obazirete da li je vama prijatno. Kada vam je bitnije tuđe mišljenje od sopstvenog. Verujte mi, svako, pa makar i nesvesno, iskoristi vašu dobrodušnost, pre ili kasnije. Nekada to nije u velikoj meri, pa nije opasno, ali nekada ljudi od vas NAPRAVE BUDALU. Nikada ne stavljajte sebe na drugo mesto, zbog nekoga ko to ne bi uradio za vas! Od sledećeg učitelja sam naučio kako je kada vas neko jako voli, ali uopšte ne poštuje. Znate da ste im bitni, ali vas doživljavaju kao kaput okačen na čiviluk. Na dohvat ruke. Kada im trebate, pozvaće vas, ali kada oni trebaju vama, odazvaće se pod uslovom da ih ne mrzi da se pomere, ili nemaju ništa drugo u planu. Nije sve u ljubavi. Po meni, poštovanje je bitnije. To što nekoga volite, ne znači da ćete ga povrediti, da ćete ga shvatiti zdravo za gotovo. Od jednog učitelja sam naučio da negativne, nesrećne i osobe koje ne znaju šta žele od života treba odstraniti iz svog društva. Ne treba vam neko ko ponavlja istu grešku, samo zato što se plaši da promeni nešto. Neko ko je uvek namrgođen, ko guši vašu pozitivnu energiju. Takvi ljudi se zovu pijavice. 
Svako od mojih učitelja mi je posebno drag, jer da nije bilo njih, nikada ne bih naučio neke lekcije. Oni su me oblikovali i napravili da budem ovakav kakav jesam, a ja sam u potpunosti zadovoljan sobom. Hvala im. To ne znači da bih više ikada potrošio i pet sekundi na njih, ali svejedno sam im zahvalan. 

Read More

Kako unovčiti svoj rad i napraviti svaki korak produktivnim

Kako unovčiti svoj rad i napraviti svaki korak produktivnim

   08:06       Unknown

---

Svi mi radimo zbog novca, to nije tajna. Ostavite sa strane usavršavanje, poznanstva i ostale kurtoazne izgovore sa razgvora za posao. Novac! A šta donosi novac? Rad. I ništa više. Međutim, često se dešava da radite naporno i dajete sve od sebe, ali ne vidite rezultate. Radite stotinu trbušnjaka dnevno već mesecima, a i dalje izgledate kao porcija pihtija. Zakazujete sastanke, ali  nemate ni jedan ugovor. Pravite ukusne kolače, ali niko ne želi da ih kupi. Trudite se da budete zanimljiv profesor, ali niko vas ne sluša. Vodite je na piće, kupujete poklone, ali i dalje ne želi da bude sa vama. U narodu se to kaže – Radi, ali nema odmet. Rad bez rezultata nije rad, već mlaćenje prazne slame.

KORAK BR. 1 - Napravite plan

Za početak mesečni. Šta želite da postignete ovog meseca. Konkretno, ja želim da ovog meseca sklopim nekoliko ugovora o oglašavanju preko moje agencije. Za početak je dovoljno i 4-5 klijenata. Želim da se povežem sa nekoliko jakih kompanija iz oblasti medija, sa kojima će moja kompanija sarađivati. Na nedeljnom nivou. Podelite generalni cilj na nedeljne zadatke. Ove nedelje ću zakazati sastanak sa pet kompanija, svakoga dana po jedna. Pre podne ću obavljati sastanke, a uveče slati mail-ove medijima u kojima ću ih pozivati na saradnju. Dnevni plan. Šta možete uraditi danas, što će doprineti ostvarivanja vašeg mesečnog plana. Danas ću otići na sastanak sa tim-i-tim potencijalnim klijentom u toliko i toliko sati, kasnije ću zakazati još neki sastanak,a u uveče ću kontaktirati taj i taj medij.

KORAK BR. 2 - Sve zapisujte

Iskreno, ne sećam se ni šta sam juče doručkovao, a kamoli sa kim treba da se sastanem i koje su mi sve obaveze za danas. Zapisujte svaki sastanak, u koliko sati, gde, koja kompanija. I ono najbitnije, zapisujte informacije o klijentu. Ne samo o njegovoj firmi, već i kako se ponaša, kakav mu je stav, kako razgovara sa vama, sa zaposlenima. Na taj način ćete prilagoditi svoj javni nastup njemu. Zapisujte i kome treba sve da odgovorite na poruke, kako biste održavali kontakte, jer ja i to redovno zaboravljam. Zapišite šta vam od namirnica nedostaje, bilo da je to zejtin, ili dezodorans. Redovno proveravajte rokovnik! Redovno!

KORAK BR. 3 - Uveče, kad legnete da spavate, preslišajte se šta ste danas obavili

Ujutru, dok ste još u krevetu, preslišajte se koji  su vam planovi za taj dan. Na osnovu toga ćete uveče znati da li vam je dan bio uspešan ili nije. Skrenite sebi pažnju na greške, posavetujte sebe. Pričajte sami sa sobom, kao da ste dve osobe. Naravno, trudite se da vas drugi ne čuju, jer ne želite da završite na lekićima.

KORAK BR. 4 - Kontakti i poznanstva

Redovno ih održavajte. Trudite se da odmah odgovorite na poruku ili mail, jer kasnije možete zaboraviti. Ja imam taj problem, jer često na poruku odgovorim posle 5-6 dana. Naravno da je to neodogovrno i nepoštovanje, ali to je jače od mene. Trudim se da prevaziđem taj svoj problem, ali i dalje mi nije lako. Prijatelji su me prihvatili takvog i često se ne ljute zbog toga, znaju da sam više tip za pozive, nego poruke. Sa poslovnim saradnicima tako ne sme. Morate uvek biti u kontaktu sa njima, osluškivati njihove potrebe i prilagoditi se njima. Oni vama trebaju, a ne vi njima! Razmišljajte uvek kako oni mogu naći i nekog drugog saradnika, a vi ne. Trudite se da ih ubedite. Ipak, ne budite navalentni. Niko ne sarađuje sa napornim ljudima. Budite iskreni, nemojte nuditi mačku u džaku.

KORAK BR.5 - Vodite računa o neverbalnoj komunikaciji

Odelo čini čoveka! To da odelo ne čini čoveka je verovatno rekao neko ko je išao go po gradu i nikada nije imao kontakt sa ljudima. Vodite računa o tome koju poruku prenosi vaša odevna kombinacija. Izbegavajte drečave boje, osim ukoliko niste Zvezda Granda. Nemojte pokazivati znake nervoze. Ne lomite prste. Ako vam se tresu ruke, stavite jednu preko druge, ili ih mirno naslonite pored sebe. Ili ih držite u krilu, samo ih nemojte prekrstiti, jer deluje odbijajuće. Nemojte prekrštati noge. Izgleda neprofesionalno. Držite pravo kičnu, ali ne kao da ste progutali oklagiju, već opušteno. Slobodno se zavalite, ali ne kao da očekujete pinakoladu od klijenta, već prijateljski. Nemojte gledati klijenta konstantno u oči. Postaće mu neprijatno. Kod bitnih činjenica ga slobodno gledajte direktno u oči, kako biste naglasili njihovu važnost i postigli dramatičnost, ali kasnije skrenite pogled na papir, beleške, lap top... Na početku razgovora se predstavite, kažite zbog čega ste zakazali sastanak i odmah pređite na stvar. Bez okolišanja. Na početku istaknite koju bi korist klijent imao od toga. Zbog toga je i pristao na razgovor sa vama, jedino to ga i zanima. Uvek imajte u vidu da će koncentracija vašeg pregovarača trajati maksimalno pola sata. Sve preko toga je mučenje.

KORAK BR. 6 - Pripremite se za neuspeh

Od trideset klijenata, dvadeset i šest će vas odbiti. Analizirajte sastanak i pokušajte da shvatite gde ste pogrešili, da li ste zvučali ubedljivo, kakav vam je bi govor. Na kraju krajeva, možda mu jednostavno nisu trebale vaše usluge. Pomirite se sa tim i pripremite za naredni sastanak.

I NA KRAJU

Pripremite se za spletke, ogovaranja u firmi i podmetanje noge. Toga je bilo oduvek i biće ga zauvek. Budite lukavi i promućurni, ali ne i bezobrazni. Uzvraćajte istom merom i uvek analizirajte. Tražite kontekst nečijih reči, analizirajte njegov izraz lica i stavite se u njegovu kožu.

Sve ovo nije lako, ali je sastavni deo svačijeg života. Potražite inspiraciju u uspešnim ljudima i verujte da oni nisu ništa bolji od vas. Ako su oni to mogli, možete i vi.

Predlažem vam blog Dnevnik jednog direktora, koji je pun korisnih saveta i inspirativnih tema

http://dnevnikjednogdirektora.com

Takođe, blog Ivana Minića, osnivača foruma Burek, od koga možete mnogo da naučite

http://ftw.rs

Na internet portalu Wannabe Man sam pročitao nekoliko intervjua sa uspešnim poslovnim ljudima, koji su me inspirisali. Neka vam budu školska lektira.

http://man.wannabemagazine.com/tag/intervju

Nezaobilazni su i saveti Stiva Džobsa, oca uspeha.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/592238/OD-NJEGA-VREDI-UCITI-7-inspirativnih-lekcija-Stiva-Dzobsa

Gde je Stiv, tu je i Bil Gejts.

http://www.pressonline.rs/info/biznis/301318/najvaznija-lekcija-od-bila-gejtsa.html

Read More

You can be the boss, ali ti si tupadžija

You can be the boss, ali ti si tupadžija

   12:15       Unknown

---

Nedavno sam počeo da tražim posao. Poslao sam brdo mailova, entuzijastično se nadajući da će barem jedan od njih uroditi plodom. Odmah da vam se pohvalim, uspeo sam! Našao sam posao. Dobra strana priče je da sam imao i mogućnost izbora. Na jednoj privatnoj televiziji su mi nudili posao novinara, ali uz obrazloženje da trenutno nemaju novac i da će me isplatiti nekada. Ne lipši magarče do zelene trave!

 Do tada treba raditi, raditi, ćutati, slušati naređenja i NIKADA  ne pominjati svoju platu. Tako vam je danas kod osamdeset posto privatnika. Više dostojanstva su imali robovi na plantažama pamuka nego radnice kod Kineza. Nakon što sam odlučio da neću biti besplatna radna snaga, jer mi radno iskustvo koje sam sticao tokom studiranja to omogućava, prihvatio sam jedan posao. Da nisam dobio ni jednu ponudu, opet ne bih očajavao. Nastavio bih svoju potragu. Znam da ovo zvuči kao kliše, pogotovo nezaposlenim čitaocima, ali nije. Uostalom, ništa drugo mi ne bi preostalo. Kada nemate posao, logično je da nastavite potragu. Ipak, tokom kratkotrajne avanture traženja nešto drugo mi je privuklo pažnju. Neprofesionalno ponašanje profesionalaca. Poslao sam CV mnogim renomiranim redakcijama, uglednim magazinima. Njihovi urednici su priznati u novinarstvu. Niko od njih mi nije odgovorio. Toliko sam želeo posao, da sam ih pronašao na facebooku i poslao im privatne poruke. Kada nešto silno želite, ostvarićete to po svaku cenu. Jedina povratna informacija koja mi je stigla se ’’See’’. Nisi mi ti devojka, pa da mi piše’’seen’’! Čak ni njoj to ne bih oprostio, pa neću ni tebi, nesuđeni šefe. Verujem da te je ovo mnogo potreslo. Poenta moje priče je da svi ti direktori, urednici, gospoda neko-i-nešto zamišljaju da su božanskog porekla, dajući sebi za pravo da ne odgovore na jedan poslovni mail. Verujem da im tokom dana stigne devet miliona takvih mailova, ali mogu jednostavno napraviti cirkularnu poruku, neki šablon kojim će sve ljude koji žive u zabludi udostojiti svog aristokratskog odgovora. Možda su mislili ’’Još jedan klinac bez iskustva’’... Možda nisu ni pročitali poruku. Njihov gubitak. Propustili su niz inovativnih ideja, jednog kreativnog saradnika koji sada radi za drugu kompaniju. Za mene oni više nisu profesionalci. Pravi stručnjaci uvek nanjuše sveže meso, daju priliku svakome ko može da doprinese i, što je najvažnije, ljubazni su. To je ono što razdvaja profesionalce i one koji samo tako izgledaju. Uostalom, to je samo posao. 

To što si glavni dasa, ili glavna Meril Strip iz ’’Đavo nosi Pradu’’ ne znači da si bogom dan. Svako ima svoj rok trajanja. I dalje čuvam te mailove, služe mi kao podsetnik, kako se ponašaju tupadžije. Odoh sad da se spremam, sutra je radni dan.

Read More

Avanturističko traženje posla i moji saveti

Avanturističko traženje posla i moji saveti

   03:53       Unknown

---

Završavam fakultet, uskoro ću diplomirati. Mnoge u ovom stadijumu hvata panika. Znaju da je red da nađu posao, nema smisla da traže i dalje od roditelja. Ipak, neki nastave da budu robovlasnici nad jadnicima koji su ih rodili, uz legendarnu frazu ’’Nema posla’’, koja je u Srbiji postala kultna, poput one ’’Ipak se okreće’’.

Od ispita do ispita, juri budžet, polaži kolokvijume... Studentski život ima smisao do poslednjeg ispita. A onda... Nalazite se u šoku, bačeni u stvarni svet. Ne znate šta se od vas očekuje. Izlazite iz mehura fakulteta i prinuđeni ste da se suočite sa pravim životom, van knjige.

Iskreno, jedva sam čekao da diplomiram i zaposlim se. Možda je narcisoidno sa moje strane, ali smatram da sam poprilično dobar u svojoj struci – diplomirani novinar. Možda živim u zabludi, ali verujem da ću lako naći posao, jer imam samopouzdanje kada je profesija u pitanju. Biti siguran u sebe je jako teško, ali meni je neskromnost uvek išla od ruke.

Počeo sam da tražim posao. Radi lakše evidencije, napravio sam Dnevnik traženja posla, što preporučujem i vama. Najobičnija sveska u kojoj ćete zapisivati gde ste konkurisali, njegov kontakt i eventualno nacrtati mrtvačku glavu pored njegovog imena. Šalim se (valjda).

Juče sam poslao devet e-maila. Nekoliko marketinških agencija (Zamišljam sebe kao PR-a u košulji, sa zgodnom koleginicom pored sebe), par magazina (Internet novinarstvo je idealno za kućne muve poput mene) i jedna televizija. Napravio sam listu svih kompanija kojima sam poslao mail-ove i pomislio ’’Bože pomozi. Zapaliću ti sveću od pedeset dinara ako negde upadnem’’. Ne znam da li postoji sveća od pedeset dinara, ali osećao sam se korisno dok sam to radio. Znam da radim na svojoj budućnosti.

Nakon toga sam napravio spisak svih televizija, radio stanica i novinskih redakcija u gradu, gde ću ovih dana predati CV. Verujem da je reč (dva slova) CV najviše izgovorena kod mladih posle reči seks. Ili hleb. Ili pare. Ići ću od kancelarije do kancelarije, odštampati svoj CV sa slikom u boji (slika iz kafane, dok sam još bio trezan) i predavati svima. Onda ću popisati sve redakcije gde sam bio.

Zatim sam napravio spisak marketinških agencija u gradu. I tu ću lično predavati CV (već stoti put se pominju ova dva slova!), šaljući im i mail-ve i zivkajući ih barem jednom mesečno. Ukoliko zatraže zabranu prilaska, nema veze, vredelo je.

Ne znam da li ću uskoro naći posao u struci. Daću sve od sebe. Biće ovo zanimljiva avantura, puna jurnjave po gradu, laskanja, ulizivanja i razočarenja. Napravite već sada svoj plan za traženje posla. Akcija! Možda vama upali. Javite šta ste uradili.

Read More

Mali gradovi, veliki snobovi

Mali gradovi, veliki snobovi

   11:25       Unknown

---

Mali gradovi su rasadnici snobizma. Ne govorim ovo napamet, već kao neko ko je rođen i odrastao u malom gradu. Tek kad odete iz svog rodnog mesta, uvidite realnu situaciju. Tek kad se distancirate. Još ako obiđete i neke svetske metropole (Ne računa se Paralia u septembru!) i vidite kako se živi hiljadama kilometara daleko, shvatite da ste do tada bilo zarobljeni u mišijoj rupi.

Prvi problem ljudi u malim gradovima je ogovaranje. Previše se bave drugim ljudima, trude se da poznaju sve u gradu i da budu upućeni u svačiju priču. Vikendom u poznatoj diskoteci treba pozdraviti što više ljudi, izgrliti što više ''braće'' i slikati se sa što većom ekipom. Dan nakon toga služi za ogovaranje tih istih ljudi, prepričavanje koja devojka je kurva, a čiji momak je muvao njenu drugaricu. Što se onih starijih tiče, ni oni nisu bolji. Ukoliko ne izlaze u grad, oni su upoznati sa intimnim problemima komšija, pokušavajući da sakriju sopstvene. Tako će patrijarhalni roditelji lagati komšije da im ćerka bere maline u Arilju, umesto da priznaju da je otišla kod momka. 

Stanovnici malih gradova uporno pokušavaju da usvoje kulturu metropole. Nažalost, onu plastičnu, nametnutu. Ispijaju duži sa hladnim mlekom i sveže ceđenu pomoradžu po ceo dan u kafićima, ali samo onim gde treba biti viđen. U malim gradovima su to najčešće dva-tri kafića. Naravno i u pomodnim kafićima se treba chek-inovati na facebook-u, pozdraviti što više ljude i piti što komplikovanije piće. Devojke se našminkaju i doteraju kao da žene brata, a muškarci se isprse, uvežbaju mačo hod i obavezno na sto izbace ključeve od kola, kupljenih na lizing nakon što im je tetka pozajmila novac.

Što veći malograđani, to su im nosevi podignutiji, skoro do neba. Uzdignute glave, oni sede pravo, proveravaju društvene mreže, obaveštavaju ljude o svom kretanju i trude se da izgledaju kao da ih svet oko njih ne zanima.

Nedavno sam bio u Barseloni. Na plaži sedi čovek u odelu, očigledno na pauzi za ručak i pije pivo. Relaksira se, ne razmišljajući što je on menadžer u odelu, koji bi trebalo da sedi u Starbucks-u, umesto na prljavom pesku. Dve devojke se drže za ruke, neki momci se ljube... niko ih ne gleda. Nikoga ne zanima ko su, šta su i šta rade u slobodno vreme. U slobodno vreme se bave sportom, posećuju manifestacije i vode računa isključivo o svom životu. Nikoga ne zanima šta je onaj drugi doručkovao.

''Na mirnoj površini ustajale, smrdljive vodene mase po kojoj se uhvatilo zelenilo, pojavilo se, iskočilo nekoliko talasića, žudeći da se otmu, da polete nekud više, ali se brzo vratiše masi; zelenilo opet sve pokri, a mirnu površinu ništa više ne uzdrma, nikakav se talas više ne podiže.

Uh, kako se oseća zadah ustajale vode koja se ne miče! Davi, guši. Vetra daj da krene nepomičnu trulu masu!

Nigde vetrića...'' - Radoje Domanović, Mrtvo more

Read More

Sve što drugi žele od vas

Sve što drugi žele od vas

   08:39       Unknown

---

Šta od vas očekuju vaši roditelji? A prijatelji? A Kurta i Murta? Svi imaju neka očekivanja od vas. Koja su vaša? To nije ni bitno. Trudite se da zadovoljite tuđe želje, kao da imate nešto od toga. Iskreno, nemate. Niko vam neće reći hvala što ste sledili njihove snove i ispunjavali tuđe želje. Samo ćete sebe opsovati jednog dana, dok se budete gledali u ogledalu, kriveći Vučića za sve. O direktoru kretenu da ne pričam... 

Priča je klasična. Vaši roditelji vas nisu napravili zbog vas samih, već zbog svojih pomalo sebičnih potreba. Njima treba neko ko će naslediti kuću i okućnicu, nastaviti porodično ime, izroditi unučiće i čuvati ih kad počnu da piške u gaće. Treba im neko sa dobrim ocenama, kako bi se hvalili posle roditeljskog sastanka, neko ko će biti dobar student, kako bi komšulik crk’o od muke. Naravno, kad diplomirate, morate naći posao u struci. Niko vam neće zameriti ako privremeno radite kao konobar ili kasirka, ali to nije za pohvalu. Mama i tata se ne mogu hvaliti kako im je ćerka radnica na trafici, već diplomirani pravnik.

Nakon što se zaposlite, na red dolazi brak. Ukoliko ste prešli tridesetu, a niste u braku, onda ste: babadevojka, udavača, peder, lezbejka, nešto sa vama nije u redu, sigurno ste jalovi, ili u najboljem slučaju odmahnu glavom kada  neko pomene vaš ’’hendikep’’. Sramota je svoj novac trošiti samo na sebe, treba napraviti decu, oženiti se i dovesti celu porodicu kod mame i tate, da utvrde gradivo iz izdržavanja gladnih usta.

Recimo da ste se udali ili oženili čim ste se zaposlili, na red dolaze deca. Ako ne zatrudnite u prvoj godini braka, sa vama nešto nije u redu. Komšinice će reći da je to zato što idete golog stomaka i, drage žene, uvek će misliti da sa vama nešto nije u redu, muška impotentnost se nikada ne pominje.

Nakon prvog deteta, na red dolazi drugo. A onda? Onda prestajete da budete zanimljivi. Niko više ne vodi računa o vašem životu, jer ste ispunili svoj zadatak. Sada možete čekati penziju, pa lepo na groblje.

Pričaće o vama u nekoliko situacija: Ako se razbolite (onda će vas sažaljevati i voleti do neba), u slučaju razvoda (prvi smrtni greh u selu), ako vam je ćerka kurva, a sin peder, ili ako, nedaj bože, dođete do nekog većeg novca. Onda ćete svima biti trn u oku.

Vremenom će i vaši roditelji zaboraviti na vašu žrtvu, jer shvataju da je normalno da ceo život budete uz njih. Da oni vide kako vi vaspitavate vašu decu, da im daju krišom sladoled, da slušaju kad se svađate sa supružnikom, da ogovaraju snajku kod komšinice, da imate što tiši seks, kako vas ne bi čuli, da im objašnjavate gde ste išli sinoć oko deset bez dece, da vas kritikuju kad vaše dete dođe u dva iz grada i, naravno, da vas porede sa Onim malim od koleginice.

Da rezimiram priču. Baš vas briga! Pustite želje drugih neka idu dođavola. Ako ne želite takav život, idite tamo gde je vaša sreća. Dom je tamo gde je vama lepo, a ne gde vam drugi nametnu.

Završavam falkultet i počinjem da tražim posao. Moji roditelji žele da ostanem sa njima, u istom gradu, kako bismo svi bili jedna lepa srećna porodica. Još kad im dovedem snajku, pa nam oni pomognu... Ne pada mi na pamet. Ne želim da živim u malom gradu u kome sam rođen i gde je najveća perspektiva da radiš u samoposluzi za trideset hiljada mesečno. Baš me briga za želje mojih roditelja, bitno je da ih poštujem i da sam uvek tu za njih. Moja ljubav se neće smanjiti kilometrima daleko.

Idem tamo gde mi odgovara mentalitet ljudi, gde ću živeti onako kako želim i kako sam planirao celog života. Idem u tri lepe! Tamo je super, zato što sam JA tako odlučio.

Read More