Srbija i Hrvatska, dva šuplja lonca
Gledam vesti i pitam se da li će se rat koji je
buktao devedesetih ponoviti. Odnosi između Hrvatske i Srbije su uzavreli. Ipak,
shvatam da do rata neće doći iz jednog razloga – nikome nije u interesu, ni
Hrvatskoj, ni Srbiji, ni Americi, ni Evropskoj Uniji. Ratovi se vode samo kada
određena sila ima finansijske koristi od toga, a ne zbog par uvreda, ili par
miliona ubijenih civila.
Rođen sam devedesetih, pa nisam previše
kompetentan da govorim o ratu, ali mogu iz ugla jednog kosmopolite da zaključim
kako su mi i jedan i drugi narod jadni.
Krećemo sa objašnjenjem:
Bivši hrvatski premijer Zoran Milanović skuplja
jeftine političke poene pred izbore dobro oprobanom taktikom ''Srbe na vrbe''.
On zna da ta taktika dobro prolazi kod hrvatskog naroda. Međutim, kod kog
hrvatskog naroda? Kod neobrazovanog i ograničenog, jasno podložnom
manipulaciji. U Srbiji, pandan tom narodu su svi oni koji veruju obećanjima
Vlade i onih na vlasti.
Baveći se politikom, verovatno nije izučavao
diplomatiju i međunarodne odnose, jer bi svako sa IQ-om većim od 10
zaključio da takav rečnik nije dozovoljen u međunarodnoj zajednici.
Šta je Milanović time dobio? – Napravio je
budalu od sebe. I ništa više.
Da li će odgovarati za to? – Naravno da neće,
mnogi događaji u prethodnih nekoliko meseci su to potvrdili.
Šta zameram Srbima? – To što su drugima sudije,
a sebi advokati.
Gde god da se okrenem, čujem priče kako Hrvati
mrze Srbe, jadni Srbi, nije bezbedno otići u Hrvatsku, oni su zastrašćeni.
Da li je situacija sa Srbima drugačija? – Nije!
Koliko znate Srba koji ne vole Hrvate? Da li je
bezbedno za Hrvata da dođe u Srbiju? Da li su Srbi zastrašćeni kada su Hrvati u
pitanju?
Najbolji primer se vidi kroz sport. Nedavno je
na Olimpijskim igrama Srpska vaterpolo reprezentacija igrala protiv Hrvatske.
Mislim da sam tog dana čuo barem sedam – osam puta rečenicu ''Moramo da
pobedimo Ustaše!'', ''Uh, što mi drago što smo pobedili Hrvate, nek crknu!''
Da li to znači da Srbi imaju pravo da osuđuju
druge narode, ali drugi narodi moraju voleti nebeski narod?
Šta za to vreme rade srpski političari? –
Ništa. Ćute.
Objektivno gledano, mislim da su u pravu.
Smatram da ne treba reagovati na uvrede bivšeg hrvatskog premijera.
Kada vas neko vređa i ponižava, možete mu
dostojanstveno okrenuti leđa, ili vređati i vi njega. U drugom slučaju
pokazujete da niste ništa bolji od njega. Neko to shvati i prestane da obraća
pažnju na primitivce, a neko nikada ne prevaziđe komplekse iz mladosti.
U ovoj situaciji, najviše mi je žao građana
Srbije i Hrvatske. Niti će im od tih svađa i prepucavanja biti bolje, niti će
im biti gore. Niko im do sada nije rekao da su Srbi i Hrvati isti narod, koliko
god bežali od toga. Nisu ih obavestili da će (citiram Vedranu Rudan) uvek biti
susedi, koliko god se trudili da se odvoje.
Niko im nije rekao onu staru poslovicu ''Rugao
se lonac loncu, a oba su šuplja''.
