септембар 2015

недеља, 27. септембар 2015.

Priča o mojih 6 učitelja


Negde sam pročitao poslovicu ''Nijedan čovek nije tvoj neprijatelji. Nijedan čovek nije tvoj prijatelj. Svaki čovek je tvoj učitelj.'' Kad malo bolje razmislim, od svake osobe koju sam upoznao, nešto sam naučio. Teško je priznati onima koji su vas povredili da su vam i nešto dobro doneli. Ipak, istina je. 

Sada kada se osvrnem mogu, bez pretvaranja, da se zahvalim tim osobama na njihovim delima. U životu imam 6 učitelja. Tako volim da ih zovem. To su osobe koje imaju posebno mesto u mojim sećanjima. To je 6 osoba koje su me povredile, izdale. Šta ih je stavilo u tu kategoriju? To što su mi nekada bili jako bliski. Neki od njih su mi bili prijatelji (kad kažem prijatelji,mislim na bliske osobe, a ne poznanike sa kojima pijemo kafu i prepričavamo utakmicu), neke bivše devojke, simpatije. Prošlo je mnogo vremena od njihovog nabijanja noža u leđa i, verujte mi, tek posle određenog vremena možeš da oprostiš i iskreno nastaviš dalje. Šta sam naučio od njih? Od jednog učitelja sam naučio da nikada nikome ne smete titrati. Uvek morate kazati ono što vam smeta i ne dozvoliti da se gaze neki vaši principi. Nebitno da li je to vaš najbolji prijatelj, sestra, brat, ili devojka. Pa čak i roditelji. Ukoliko jednom prećutite nešto što vam smeta i ne stavite do znanja da vas je to pogodilo, nikada nećete imati petlju da kažete. Onda će taj neko ponovo zabrljati i vi mu opet nećete skrenuti pažnju. Ne ustručavajte se, ne brinite da li ćete biti dosadni. Vaše je pravo da ustanete i da kažete ''To tako ne može, ja ne dozvoljavam!''. Od drugog učitelja sam naučio šta je to samopoštovanje. To svakako nije kada se trudite da nekome bude prijato u vašem prisustvu, pa se ne obazirete da li je vama prijatno. Kada vam je bitnije tuđe mišljenje od sopstvenog. Verujte mi, svako, pa makar i nesvesno, iskoristi vašu dobrodušnost, pre ili kasnije. Nekada to nije u velikoj meri, pa nije opasno, ali nekada ljudi od vas NAPRAVE BUDALU. Nikada ne stavljajte sebe na drugo mesto, zbog nekoga ko to ne bi uradio za vas! Od sledećeg učitelja sam naučio kako je kada vas neko jako voli, ali uopšte ne poštuje. Znate da ste im bitni, ali vas doživljavaju kao kaput okačen na čiviluk. Na dohvat ruke. Kada im trebate, pozvaće vas, ali kada oni trebaju vama, odazvaće se pod uslovom da ih ne mrzi da se pomere, ili nemaju ništa drugo u planu. Nije sve u ljubavi. Po meni, poštovanje je bitnije. To što nekoga volite, ne znači da ćete ga povrediti, da ćete ga shvatiti zdravo za gotovo. Od jednog učitelja sam naučio da negativne, nesrećne i osobe koje ne znaju šta žele od života treba odstraniti iz svog društva. Ne treba vam neko ko ponavlja istu grešku, samo zato što se plaši da promeni nešto. Neko ko je uvek namrgođen, ko guši vašu pozitivnu energiju. Takvi ljudi se zovu pijavice. 
Svako od mojih učitelja mi je posebno drag, jer da nije bilo njih, nikada ne bih naučio neke lekcije. Oni su me oblikovali i napravili da budem ovakav kakav jesam, a ja sam u potpunosti zadovoljan sobom. Hvala im. To ne znači da bih više ikada potrošio i pet sekundi na njih, ali svejedno sam im zahvalan. 

среда, 23. септембар 2015.

Kako unovčiti svoj rad i napraviti svaki korak produktivnim


Svi mi radimo zbog novca, to nije tajna. Ostavite sa strane usavršavanje, poznanstva i ostale kurtoazne izgovore sa razgvora za posao. Novac! A šta donosi novac? Rad. I ništa više. Međutim, često se dešava da radite naporno i dajete sve od sebe, ali ne vidite rezultate. Radite stotinu trbušnjaka dnevno već mesecima, a i dalje izgledate kao porcija pihtija. Zakazujete sastanke, ali  nemate ni jedan ugovor. Pravite ukusne kolače, ali niko ne želi da ih kupi. Trudite se da budete zanimljiv profesor, ali niko vas ne sluša. Vodite je na piće, kupujete poklone, ali i dalje ne želi da bude sa vama. U narodu se to kaže – Radi, ali nema odmet. Rad bez rezultata nije rad, već mlaćenje prazne slame.



KORAK BR. 1 - Napravite plan
Za početak mesečni. Šta želite da postignete ovog meseca. Konkretno, ja želim da ovog meseca sklopim nekoliko ugovora o oglašavanju preko moje agencije. Za početak je dovoljno i 4-5 klijenata. Želim da se povežem sa nekoliko jakih kompanija iz oblasti medija, sa kojima će moja kompanija sarađivati. Na nedeljnom nivou. Podelite generalni cilj na nedeljne zadatke. Ove nedelje ću zakazati sastanak sa pet kompanija, svakoga dana po jedna. Pre podne ću obavljati sastanke, a uveče slati mail-ove medijima u kojima ću ih pozivati na saradnju. Dnevni plan. Šta možete uraditi danas, što će doprineti ostvarivanja vašeg mesečnog plana. Danas ću otići na sastanak sa tim-i-tim potencijalnim klijentom u toliko i toliko sati, kasnije ću zakazati još neki sastanak,a u uveče ću kontaktirati taj i taj medij.

KORAK BR. 2 - Sve zapisujte
Iskreno, ne sećam se ni šta sam juče doručkovao, a kamoli sa kim treba da se sastanem i koje su mi sve obaveze za danas. Zapisujte svaki sastanak, u koliko sati, gde, koja kompanija. I ono najbitnije, zapisujte informacije o klijentu. Ne samo o njegovoj firmi, već i kako se ponaša, kakav mu je stav, kako razgovara sa vama, sa zaposlenima. Na taj način ćete prilagoditi svoj javni nastup njemu. Zapisujte i kome treba sve da odgovorite na poruke, kako biste održavali kontakte, jer ja i to redovno zaboravljam. Zapišite šta vam od namirnica nedostaje, bilo da je to zejtin, ili dezodorans. Redovno proveravajte rokovnik! Redovno!

KORAK BR. 3 - Uveče, kad legnete da spavate, preslišajte se šta ste danas obavili
Ujutru, dok ste još u krevetu, preslišajte se koji  su vam planovi za taj dan. Na osnovu toga ćete uveče znati da li vam je dan bio uspešan ili nije. Skrenite sebi pažnju na greške, posavetujte sebe. Pričajte sami sa sobom, kao da ste dve osobe. Naravno, trudite se da vas drugi ne čuju, jer ne želite da završite na lekićima.

KORAK BR. 4 - Kontakti i poznanstva
Redovno ih održavajte. Trudite se da odmah odgovorite na poruku ili mail, jer kasnije možete zaboraviti. Ja imam taj problem, jer često na poruku odgovorim posle 5-6 dana. Naravno da je to neodogovrno i nepoštovanje, ali to je jače od mene. Trudim se da prevaziđem taj svoj problem, ali i dalje mi nije lako. Prijatelji su me prihvatili takvog i često se ne ljute zbog toga, znaju da sam više tip za pozive, nego poruke. Sa poslovnim saradnicima tako ne sme. Morate uvek biti u kontaktu sa njima, osluškivati njihove potrebe i prilagoditi se njima. Oni vama trebaju, a ne vi njima! Razmišljajte uvek kako oni mogu naći i nekog drugog saradnika, a vi ne. Trudite se da ih ubedite. Ipak, ne budite navalentni. Niko ne sarađuje sa napornim ljudima. Budite iskreni, nemojte nuditi mačku u džaku.

KORAK BR.5 - Vodite računa o neverbalnoj komunikaciji
Odelo čini čoveka! To da odelo ne čini čoveka je verovatno rekao neko ko je išao go po gradu i nikada nije imao kontakt sa ljudima. Vodite računa o tome koju poruku prenosi vaša odevna kombinacija. Izbegavajte drečave boje, osim ukoliko niste Zvezda Granda. Nemojte pokazivati znake nervoze. Ne lomite prste. Ako vam se tresu ruke, stavite jednu preko druge, ili ih mirno naslonite pored sebe. Ili ih držite u krilu, samo ih nemojte prekrstiti, jer deluje odbijajuće. Nemojte prekrštati noge. Izgleda neprofesionalno. Držite pravo kičnu, ali ne kao da ste progutali oklagiju, već opušteno. Slobodno se zavalite, ali ne kao da očekujete pinakoladu od klijenta, već prijateljski. Nemojte gledati klijenta konstantno u oči. Postaće mu neprijatno. Kod bitnih činjenica ga slobodno gledajte direktno u oči, kako biste naglasili njihovu važnost i postigli dramatičnost, ali kasnije skrenite pogled na papir, beleške, lap top... Na početku razgovora se predstavite, kažite zbog čega ste zakazali sastanak i odmah pređite na stvar. Bez okolišanja. Na početku istaknite koju bi korist klijent imao od toga. Zbog toga je i pristao na razgovor sa vama, jedino to ga i zanima. Uvek imajte u vidu da će koncentracija vašeg pregovarača trajati maksimalno pola sata. Sve preko toga je mučenje.

KORAK BR. 6 - Pripremite se za neuspeh
Od trideset klijenata, dvadeset i šest će vas odbiti. Analizirajte sastanak i pokušajte da shvatite gde ste pogrešili, da li ste zvučali ubedljivo, kakav vam je bi govor. Na kraju krajeva, možda mu jednostavno nisu trebale vaše usluge. Pomirite se sa tim i pripremite za naredni sastanak.

I NA KRAJU
Pripremite se za spletke, ogovaranja u firmi i podmetanje noge. Toga je bilo oduvek i biće ga zauvek. Budite lukavi i promućurni, ali ne i bezobrazni. Uzvraćajte istom merom i uvek analizirajte. Tražite kontekst nečijih reči, analizirajte njegov izraz lica i stavite se u njegovu kožu.
Sve ovo nije lako, ali je sastavni deo svačijeg života. Potražite inspiraciju u uspešnim ljudima i verujte da oni nisu ništa bolji od vas. Ako su oni to mogli, možete i vi.

Predlažem vam blog Dnevnik jednog direktora, koji je pun korisnih saveta i inspirativnih tema
Takođe, blog Ivana Minića, osnivača foruma Burek, od koga možete mnogo da naučite
Na internet portalu Wannabe Man sam pročitao nekoliko intervjua sa uspešnim poslovnim ljudima, koji su me inspirisali. Neka vam budu školska lektira.
Nezaobilazni su i saveti Stiva Džobsa, oca uspeha.
Gde je Stiv, tu je i Bil Gejts.

понедељак, 7. септембар 2015.

You can be the boss, ali ti si tupadžija


Nedavno sam počeo da tražim posao. Poslao sam brdo mailova, entuzijastično se nadajući da će barem jedan od njih uroditi plodom. Odmah da vam se pohvalim, uspeo sam! Našao sam posao. Dobra strana priče je da sam imao i mogućnost izbora. Na jednoj privatnoj televiziji su mi nudili posao novinara, ali uz obrazloženje da trenutno nemaju novac i da će me isplatiti nekada. Ne lipši magarče do zelene trave!




 Do tada treba raditi, raditi, ćutati, slušati naređenja i NIKADA  ne pominjati svoju platu. Tako vam je danas kod osamdeset posto privatnika. Više dostojanstva su imali robovi na plantažama pamuka nego radnice kod Kineza. Nakon što sam odlučio da neću biti besplatna radna snaga, jer mi radno iskustvo koje sam sticao tokom studiranja to omogućava, prihvatio sam jedan posao. Da nisam dobio ni jednu ponudu, opet ne bih očajavao. Nastavio bih svoju potragu. Znam da ovo zvuči kao kliše, pogotovo nezaposlenim čitaocima, ali nije. Uostalom, ništa drugo mi ne bi preostalo. Kada nemate posao, logično je da nastavite potragu. Ipak, tokom kratkotrajne avanture traženja nešto drugo mi je privuklo pažnju. Neprofesionalno ponašanje profesionalaca. Poslao sam CV mnogim renomiranim redakcijama, uglednim magazinima. Njihovi urednici su priznati u novinarstvu. Niko od njih mi nije odgovorio. Toliko sam želeo posao, da sam ih pronašao na facebooku i poslao im privatne poruke. Kada nešto silno želite, ostvarićete to po svaku cenu. Jedina povratna informacija koja mi je stigla se ’’See’’. Nisi mi ti devojka, pa da mi piše’’seen’’! Čak ni njoj to ne bih oprostio, pa neću ni tebi, nesuđeni šefe. Verujem da te je ovo mnogo potreslo. Poenta moje priče je da svi ti direktori, urednici, gospoda neko-i-nešto zamišljaju da su božanskog porekla, dajući sebi za pravo da ne odgovore na jedan poslovni mail. Verujem da im tokom dana stigne devet miliona takvih mailova, ali mogu jednostavno napraviti cirkularnu poruku, neki šablon kojim će sve ljude koji žive u zabludi udostojiti svog aristokratskog odgovora. Možda su mislili ’’Još jedan klinac bez iskustva’’... Možda nisu ni pročitali poruku. Njihov gubitak. Propustili su niz inovativnih ideja, jednog kreativnog saradnika koji sada radi za drugu kompaniju. Za mene oni više nisu profesionalci. Pravi stručnjaci uvek nanjuše sveže meso, daju priliku svakome ko može da doprinese i, što je najvažnije, ljubazni su. To je ono što razdvaja profesionalce i one koji samo tako izgledaju. Uostalom, to je samo posao. 
To što si glavni dasa, ili glavna Meril Strip iz ’’Đavo nosi Pradu’’ ne znači da si bogom dan. Svako ima svoj rok trajanja. I dalje čuvam te mailove, služe mi kao podsetnik, kako se ponašaju tupadžije. Odoh sad da se spremam, sutra je radni dan.