Ko štedi za crne dane, bele i ne vidi

Ko štedi za crne dane, bele i ne vidi

   08:47       Unknown

---

Pre neki dan sam pročitao status na društvenim mrežama Ko štedi za crne dane, bele i ne vidi. Čista istina. To me je nateralo da se još više udubim u tu temu i shvatim koliko belih dana propuštamo. Čuvamo one dobre cipele za neke svečanosti, kao da svakoga dana idemo na po jednu svadbu i krštenje, ne otvaramo novi sokovnik, nego cedimo limun ručno, dok nam ne otpadnu ruke, uvijamo daljinski u celofan, kao budale... Zašto? Da bi nam duže trajalo?

Kada sam kupio novi lap top, jednom sam ga uključio na bateriju, a potom odlučio da ga uključujem isključivo na struju, kako bih sačuvao bateriju. Majstor za kompijutere mi je zbunjeno rekao To je sve potrošna roba. Za šta je čuvaš? Ionako će taj lap top da ti crkne za tri-četiri godine, a baterija i pre toga...

Zašto bih se mučio i gledao gde se nalazi utičnica, razvlačio kabl po prostoriji?

Ja sam od onih koji nose po kući majice koje se čuvaju za svečane prilike. Dok pijem kafu, ispolivam se ceo po novoj majici. I, zamislite, ne umrem posle toga. Samo je potopim odmah u vodu i fleka se skine. I ništa strašno.

Život postaje mnogo lakši kada se ne vezujete za stvari i predmete. Sve oko nas je potrošna roba. Na kraju krajeva, i ljudi su potrošna roba.

Ne štedim novac, ne štedim emocije, kao ni reči. Potrošiću zadnjih hiljadu dinara na grickalice i kafu, brbljajući sa prijateljima sto na sat. Na kraju ću umoran i bez prebijene pare, otići na spavanje. Možda sam mogao tih hiljadu dinara da ubacim u kasicu prasicu, ali sam odabrao da kupim nešto mnogo bolje – uspomene.

Poznajem ljude koji su ceo život radili, štedeli, odricali se svega i na kraju umrli. Bukvalno! Štediš za neke dane koje i ne dočekaš.

Ne kažem da treba biti raspikuća i trošiti više nego što zaradiš, ali dok vi štedite i grčite se, život protutnji pored vas poput brzog voza.

Još jedna činjenica. Ukoliko štedite za crne dane, vi ih i očekujete, da ne kažem prizivate. Oni koji štede par meseci pred krsnu slavu, štede, jer znaju da će slava brzo doći i da će morati da kupe hranu za goste. Tako je i sa ovim štedišama. Štede za crne dane i oni na kraju i dođu, jer znaju da ih štediša očekuje, da ne kažem priziva.

I još jedna činjenica. Toliko mi je bedno kada vidim da se neko presabira po novčaniku. Naravno, i ja to radim svakoga dana, ali sậm, kad nema ljudi. Najgora scena mi je bila kada sam video mladi par u kafiću. Ona pije piće, on plaća račun. Nakon toga, on vadi novac iz novčanika, prebrojava i računa koliko mu je još ostalo. Zatim izjavljuje ******, kako pare brzo idu. Gde mi odoše pare,ccc? Ova mučenica nastavlja da pije piće, verovatno se preslišavajući da li je isključila bojler.

Obucite novu košulju, cipele... Izvadite poslednji dinar iz novčanika i izađite među ljude. Potrošite ih, kao da će vam sutra stići još milion, bez kajanja. Barem jednom u životu živite, umesto da preživljavate. Videćete, dugo posle toga ćete se sećati tog dana.