Prvi put u životu mrzim nekoga

Prvi put u životu mrzim nekoga

   12:01       Unknown

---

Nisam svetac, ali nikada nikoga nisam mrzeo. Do skoro! Bio je to veliki šok za mene kada sam nedavno otkrio to čudno osećanje – mržnju. Po prirodi sam flegmatičan i mnoge stvari koje potresaju sav normalan svet, na mene ne utiču.

Godinama živim po principu Ili te volim, ili te poštujem, ili ne postojiš. U stanju sam da nekoga volim do neba i budem spreman i bubreg da poklonim toj osobi. Ukoliko me neko razočara ili povredi, taj neko postaje vazduh za mene. Ne mrzim tu osobu, jednostavno je sahranim. Održim opelo našem prijateljstvu i sve parastose zajedničkim uspomenama.

Iznenadim se koliko, posle velike ljubavi, mogu biti totalno ravnodušan.

Zbog toga me je zatekla ta nova emocija koju sam upoznao. Prijatelj u koga sam imao puno poverenja me je povredio. To je bila osoba za koju sam se mogao zakleti da je izvor dobrote i retko vredan prijatelj u mom životu. Ne bih da budem patetičan, ali mislio sam da je ta osoba bolji čovek od mene.

Uglavnom, taj prijatelj me je polio kofom ledene vode svojim ponašanjem. Znate onaj trenutak kada se zapitate Ko je ovo? Ja ne poznajem ovu osobu. Suština je da se razočaravamo u ljude od kojih imamo velika očekivanja. Ne možeš se razočarati u nekoga ko ti nije bitan.

Zar to nije ironično? Da bi te neko povredio, moraš ga prvo zavoleti.

Pošto živimo u eri društvenih mreža, nakon incidenta su mi i dalje izlazile fotografije te osobe na Facebook-u. Tada sam osetio tu nepoznatu emociju – gnev.

Nekada , kada vidim fotografiju dotične osobe, pomislio bih Moj prijatelj. Dobra duša.

Sada mi je prva asocijacija Đubre!

Osmeh te osobe na fotografiji me nervira. Pomislim Odakle ti pravo da se smeješ, đubre?

Kada je osoba ozbiljna, pomislim Šta izvodiš, đubre? Glumiš neku ozbiljnost?

Zbog svega toga, sebe doživljavam kao promašaj. Nije dobar osećaj mrzeti nekoga. Zapravo, onaj ko mrzi je prilično jadan. Dođe mi da priđem takvoj osobi, zagrlim je i kažem Pomozi sebi. Radi na sebi. Iskoreni tu mržnju.

Problem je što mnogi ljudi opravdavaju mržnju. Danas se smatra logičnom reakcijom na nečiji postupak. Ukoliko te neko povredi, slobodno ga mrzi, jer to je normalno, to je očekivano. Nije!

Znam da zvuči kao najgori kliše iz romana Mir-Jam da svakome treba oprostiti, ali Mir-Jam je u pravu.

Nema lepšeg osećaja nego kada oprostiš nekome ko je prema tebi ispao *****. Osećaš se moćno! Shvatiš da je neko zbog sopstvenih strahova i nesigurnosti ispao mali čovek, a ti si se uzdigao i ostavio to iza sebe. Samo jaka osoba ne dozvoljava ljudima da utiču na nju. Jer, to je uticaj. Kada nekoga mrzite, on utiče na vas, ima moć nad vama. To je mene zapanjilo.

Ta osoba me je, em povredila, em sada ima moć nadamnom. Zar nije nepravda. I što je najgore, ja joj dajem tu moć.

Zato sam odlučio da oprostim bivšem prijatelju. Zbog sebe. Biće meni lakše kad prestanem da osećam tu čudnu emociju, koja je poput kamenčića u cipeli.

Vremenom sam počeo da je razumem. Nije toj osobi lako. Zapravo, sada mi je žao nekadašnjeg prijatelja. Da joj je lepo u životu, ne bi povređivala ljude oko sebe.

Zapamtite: SREĆNI LJUDI NE POVREĐUJU DRUGE!

Znam da će morati mnogo vremena da prođe, možda i nekoliko godina. Znam da ću jednoga dana moći da pogledam tu osobu u oči i ne osetim ništa. Već sam na pola puta ka tome. Za početak, razumem zašto me je povredila, shvatam da joj je teško u životu.

Ukoliko je neko sebi dao za pravo da vas povredi,trgnite se, nemojte mu vi davati još veće pravo da upravlja vašim emocijama, vama.