Odbacivanje mladih je uništilo Srbiju
Razmišljam ovih dana koji je glavni problem naše države, ali
i nas samih, kao jednog naroda. Zašto su zapadne zemlje uspešnije i ekonomski
jače od naše zemlje? Osim korupcije, lopovluka, nepoštovanja zakona, glavni
problem je odbacivanje mladih.
Čini se da to nije gorući problem, ali ako se ovaj trend
nastavi, Srbija će opravdano nestati sa mape. Zašto opravdano? Ukoliko neko u
bašti ima korov, koga nikako da se reši, a za to vreme ne obrađuje i zaliva
mladu i zelenu biljku, već je pušta da se pretvori u korov, da li se taj neko
ponaša odgovorno? Da li vodi računa o svojoj bašti? Ne mislim samo na
političare. Ovaj problem, zapravo ima najmanje veze sa politikom.
Mladi ljudi se posmatraju kao besplatna radna snaga, kao
stoka koja može da povuče veliki teret. Igra se na kartu njihovih nadanja i
snova. Obećaj mladom čoveku kule i gradove i radiće šta god poželiš, jer će ga
nada voditi. Donosiće ti velike sume novca, a za uzvrat ti neće tražiti ništa.
Mladim autorima niko ne pomaže da se afirmišu. Da bi anonimni
i neafirmisani pisac izdao knjigu, mora zamoliti roditelje, prijatelje ili
rodbinu da finansiraju troškove štampanja, jer izdavačka kuća to svakako neće.
U devedeset posto slučajeva mu neće ni pružiti priliku, jer nije afirmisan.
Začarani krug bede.
Pored ogromnog broja kvalitetnih pevača, menadžeri angažuju
prostitutke koje ne bi mogle ni da nariču na sahranama, jer kada im je Bog
delio silikone, sluh i glas nije sigurno.
Diplomirani pravnici stažiraju u advokatskoj kancelariji,
najčešće bez novčane nadoknade. Idu na saslušanja, pišu tužbe, proučavaju
dokumente, ali za to ih niko ne plaća.
Možda je lakše zaposliti se kao prosta radna snaga i raditi
u kafiću, magacinu, fabrici ili butiku. To su sve pošteni poslovi i ne treba ih
se stideti. Ipak, kada radite u fabrici osam do deset sati teške fizičke
poslove i okruženi ste radnicima koji su u istoj situaciji kao i vi, kolika je
verovatnoća da ćete naći posao kao diplomirani ekonomista, pravnik, lekar,
psihijatar, apotekar, nakon što se vratite kući i krenete da masirate otekle
ruke? Da li se krećete u krugovima u kojima je moguće da vas neko zapazi?
Svaki privatnik smatra da on čini uslugu mladom čoveku što
mu dozvoljava da mu donosi novac bez ikakve nadoknade. Znam da je radno
iskustvo najvažnije i da se stiče upravo radom, ali to ne mora nužno biti
volonterski. Čak i ako su u prilici da plate novog radnika, poslodavci će taj
novac zadržati za sebe. Ili će vrednom mravu dati poneku mrvicu, čisto da ima
za piće.
Ko u međuvremenu plaća hranu tom mravu? Ko mu plaća račun za
mobilni telefon, gaće, čarape, prevoz, daje novac za kafu, za užinu? Svi znamo
ko... Šta ako mrav nema roditelje, ili su teško bolesni? U toj situaciji, može
komotno da se pridruži tim istim roditeljima.
Uopšte me ne iznenađuje porast prostitucije i sponzorstva,
kako sa ženske, tako i sa muške strane. O odlivu mozgova da ne govorim.
U poslu, ali i u državi Srbiji važi pravilo kao u vezama –
''Ako neko ne ume da ceni to što ima, znaće kada to nešto izgubi. Međutim, tada
će biti kasno, jer će neko drugi to prepoznati i ceniti.''
