Zašto je loše prihvatiti sebe onakav kakav jesi
Iz ove kože ne možemo pobeži i zbog toga je
moramo prihvatiti, kazaće neki. Danas, u doba plastične hirurgije, ne znam
koliko je to tačno, ali potpuno se slažem da se treba saživeti sa samim sobom.
Ključna stvar u životu je sreća. Smatram da se
ona postiže jedino samopouzdanjem. Ipak, u moru tekstova, videa i knjiga
pozitivne psihologije, mnogi autori naglašavaju da treba prihvatiti sebe onakve
kakvi jesmo. Ne slažem se! Jedno je voleti sebe, a drugo je prihvatiti nešto (i
pomiriti se sa tim).
Osoba koja voli sebe teži konstantnom napretku.
Zato što volimo sebe, želećemo da izgledamo kao svoja najbolja verzija.
Težićemo svom maksimumu. Ukoliko nam ne odgovaraju neke naše mane, promenićemo
ih, nećemo ih prihvatiti.
Na drugima je da li će nas prihvatiti sa našim
nedostacima (pod ovim ne mislim na hendikep, ili urođenu anomaliju, jer na to
ne možemo uticati) i manama, ali mi sebe ne možemo takve prihvatiti. Naši
partneri i prijatelji mogu, ali i ne moraju da budu sa nama, a mi smo ti koji
moramo dvadeset četiri časa da budemo sami sa sobom, da gledamo tu osobu, da
slušamo njene misli.
Klasičan primer je osoba sa viškom kilograma
(koristiću slobodno reč ''debela'', jer
je, po meni, to samo opisni pridev, a ne uvreda). Pri tom, ovo pišem kao neko
ko je u stanju za mesec dana da se ugoji deset kilograma, pa da sledećeg meseca
smrša tih istih deset kilograma. Ne lažem, moja kilaža varira kao kurs evra.
Nedavno je vlogerka Dinja izbacila fotografiju
debele žene i napisala ''Ovako izgleda debela, srećna, zdrava i sita žena''.
Odmah mi je palo na pamet ''Da li to znači da su mršave žene nesrećne, bolesne
i gladne?''
Šta bi bilo da je neko izbacio fotografiju
anoreksične devojke od 35 kilograma i napisao ''Ovako izgleda mršava, srećna i
zdrava devojka''?
Biti gojazan i biti anoreksičan, po meni, je
jedno te isto. I jedni i drugi nisu zdravi i uništavaju svoj organizam, što
dovodi do sigurne i prerane smrti. Pod debelim ljudima ne podrazumevam one sa
krupnim kostima, krupnom građom i par kilograma viška. Zna se kako izgleda
debeli čovek, sve ostalo je stvar lične percepcije.
Debela osoba ne može prihvatiti sebe kao takvu!
Fazon Slatka buca je možda lep fizički (svi vole žene sa oblinama), ali ta
osoba sebi šteti, uništava samu sebe.
Muškarac bez stomaka, kao Mercedes bez znaka.
Ja kažem Muškarac sa stomakom, infarkt za vratom.
Osoba koja voli i poštuje sebe, neće dozvoliti
da njena kičma strada, da joj pritisak skače zbog kilaže, da joj srce sporije
pumpa krv i da se vene na nogama opterećuju, jer nose pedeset kilograma više
nego što bi trebalo.
Osoba koja voli sebe će pobediti svoju lenjost
i pružiti svom telu vrhunski užitak.
Još jedna rečenica koja me užasava glasi ''Šta
ću, kad uživam u hrani.'' Jednom sam hteo, u šali, da odgovorim ''Razumem te, i
ja uživam u kokainu.'' I jedno i drugo vode u smrt.
Definitivno ne treba prihvatiti sebe, ukoliko
imate neku manu koja vas ugrožava i smeta vam.
Ako vaše zdravlje nije ugroženo i vaš
svakodnevni život ne ometaju vaše mane, onda ste dobili džek pot na lutriji
života. Onda prihvatite sebe, jer imate i razloga za to.
Neko mi je rekao ''Šta ću, takav sam, ne mogu
da se menjam.'' Možete, samo ako hoćete.
Problem je što su promene bolne i potreban je
veliki napor da se održe, ali zapamtite:
ČOVEK JE BIĆE KOJE SE MENJA. Ukoliko ne
pristanete sami da se promenite, promeniće vas život, ne brinite.
