Ubij se, jer si ružan

Ubij se, jer si ružan

   08:43       Unknown

---

Do srednje škole smo se igrali ispred zgrade. Šta to znači, pitaće me sadašnja deca. To je kada uzmete loptu, ili autiće i igrate se ceo dan, dok vas majke ne pozovu da dođete na ručak. Nismo znali za uvrede, ali smo se tukli. Najčešće oko rezultata, nove lopte ili igračke nindža kornjače. Takođe nismo mogli da se dogovorimo ko će biti zeleni, a ko beli rendžer.

Na računaru mi je bilo najzanimljivije da crtam u paint-u. Nije bilo Facebook-a, ni ostalih društvenih mreža.

U poslednje vreme me fascinira askf. fm. Poput manijaka, čitam pitanja i odgovore neke dece i smejem se, a nekada i zgražavam. Trenitno je moderno da ti neko oceni izgled od jedan do deset. Pošalješ mu svoju fotografiju i on ti u komentaru napiše ocenu. Ni to nije dovoljno, pa su uveli i značenje ocena. Npr. jedinica i dvojka znače’’Ubij se’’, četvorka ‘’Imaš li ti ogledalo?’’, šestica ‘’Može to i bolje’’… Pitam se kako to utiče na dete od petnaest godina kada mu neko napiše da se ubije zato što mu izlaze bubuljice, glas mutira i rastu mlečni brkovi . Kako se to održava na njihovo kasnije samopouzdanje i svest o sebi?

U medijima je sve više vesti o samoubistvima dece zbog sajber nasilja.

Dvanaestogodišnja Rebeka En Sedvik se ubila nakon poruka ‘’Zašto si još uvek živa?’’, ‘’Nestani’’, ‘’Ubij se’’, a osunjičene su devojčice iz njene škole, koje nisu ni shvatile da je šala odnela jedan život od samo dvanaest godina.

Devojčica Amanda Tod je ovjavila snimak na kome prikazuje poruke koje su je manijak upućivao preko socijalnih mreža, zbog čega je pokušala da izvrši samoubistvo i bila izložena ponižavanju vršnjaka iz škole. Odala se alkoholu i drogama i sada je samo još jedna žrtva sajber sveta. Njen video klip možete pogledati na youtube-u, a treba ga puštati i deci u edukacijske svrhe.

Petnaestogodišnja M.J. iz Hrvatske se ubila, napisavši ‘’Ne mogu više ovako, najbolje bi bilo da me nema’’. Školski drugovi su joj preko Ask.fm-a i Facebook-a upućivali psovke, uvrede na račun fizičkog izgleda, kao i brojne pretnje.

Ima još mnogo ovakvih primera, koji se povećavaju iz dana u dan. Ti mladi životi su se prerano završili, jer nije imao ko da ih posavetuje, da ih natera da vole sebe i da nije strašno imati bubuljice sa petnaest godina, višak kilograma ili nositi naočare.

Možda je bolje što za vreme mog puberteta nisu postajale ovakve’’igračke’’. Ko zna kako bi se to odrazilo na moje samopouzdanje. Kada bi mi sada neko rekao da se ubijem zbog svog fizičkog izgleda, nasmejao bih se, ali na zbunjeno dete koje se oseća kao Alisa u zemlji čuda svaki komentar može imati kobne posledice.