I ljude ubijaju, zar ne
Podržavam
sve ljude koji se bave zaštitiom životinja. Iz više razloga. Prvo – Životinje ne
umeju da govore, da se brane. Ne umeju da kažu ''Nemoj, molim te''. Napuštena
keruša kojoj je bolesni um odsekao noge nije mogla da viče. Mogla je samo da
ujeda. Naravno, kada pas počne da se brani, logično je da ga šutnete u stomak,
ili gađate kamenom. Logično je, ako ste sadista. Drugi razlog što podržavam
zaštitnike životinja je taj što su se životinje bezbroj puta pokazale humanije
od ljudi.
Životinja napada samo ako je ugrožena. Čovek često napada iz dosade.
Zbog kompleksa. Taj isti čovek često ubija onog drugog.
Muž ubija ženu,
vršnjaci vršnjake, devojka momka, šef zaposlenog, narkoman slučajnog prolaznika,
pljačkaš prolaznika... I ljude ubijaju, zar ne? Samo, o tome se često ćuti.
Nedavno smo čitali u novinama o slučaju devojke koju su nepoznati napadači
pokušali da kidnapuju, pred masom ljudi pored nje. Ljudi koji su to mirno
posmatrali.
Skoro sam iz daleka posmatrao momka i devojku kako se svađaju.
Momak, visok preko dva metara, krupan kao bik, ćelav, krimi-rad-fazon i sitna,
mršava devojka. On preti kako će je zaklati, prebiti ako mu još jednom odgovori
drsko, naziva je raznim pogrdnim imenima, a ona bespomoćno pokušava da mu se
odupre. Na svako njeno Nemoj da me vređaš, on ima jedno Nemoj sad da te
prebijem. A mi ostali? Posmatramo. Ne mešamo se. Zato što je momak krupan, a mi
miševi. Jadni, bedni miševi. Barem po ponašanju.
Možda je momak iz moje priče u
međuvremenu ubio svoju devojku. Možda joj je samo polomio neku kost. Za nas je
to samo, jer nismo taj bol doživeli na svojoj koži. Ubijaju i decu, neretko
njihovi roditelji, samo se o tome ćuti. Često su vršnjaci ti koji ubijaju svoje
drugove. U tom slučaju direktor škole pokušava da zataška lošu vest, kako
reputacija škole ne bi bila ukaljana.
Zašto sve ovo pišem? Nije mi namera vam
zgadim dva minuta koliko ćete potrošiti na ovaj tekst. Neko je rekao
''Dobrodošli u Srbiju, zemlju gde se opravdava nasilje nad ženama''. Neko je
odgovorio da je to govor antisrba, svih onih koji pokušavaju da nas predstave u
negativnom svetlu.
Da, u Srbiji se toleriše nasilje nad ženama, žmuri se pred
silovanjem, ćuti se pod pretnjama. Srbija je zemlja koja je raj za ubice i
pedofile. Kao i sve druge zemlje, samo što se negde više ćuti, a negde manje.
Ukoliko ima sreće, ženu će napasnik samo silovati, a u najgorem slučaju zaklati
i nastaviti normalno sa svojim životom. Zna da će proći nekažnjeno. I ljude
ubijaju, a ne samo životinje. Problem je što smo na te vesti oguglali. Dok se
to ne desi našoj sestri, majci, sinu, ćerki, ili čak nama.
"Za nas je to samo, jer nismo taj bol doživeli na svojoj koži." Rečenica koja mnogo govori. Nikada nećemo biti sposobni da razumijemo tuđu bol i muku, dok je sami ne iskusimo. Čestitam na tekstu. Lijepa je činjenica da neko mlad poput tebe razmišlja na ovakav način. Sve pohvale.
ОдговориИзбришиHvala puno na lepim rečima. Znači mi podrška. :)
ИзбришиOdličan tekst.
ОдговориИзбриши