Mladi, idite iz Srbije
Upozorenje:
Svako ima pravo na svoje mišljenje, kao što i ja imam pravo da me baš briga za
to.
Došavši
u određene godine, našao sam se na životnoj raskrsnici i shvatio ono što sam
oduvek znao – treba otići iz Srbije. Nije ovo zemlja u kojoj vidim sebe do
kraja života. Nije ovo zemlja u kojoj bih voleo da odrastaju moja deca. Pre
nego što me neko optuži da sam strani plaćenik, kreten, ustaša, nezahvalan,
sotona, daću vam nekoliko (ličnih) razloga.
Pre
svega, ko je rekao da moramo umreti tamo
gde smo rođeni? Zemljina kugla je ogromna, tako da ne moramo provesti ceo život
samo na jednom mestu. Da su migracije loše, južni Sloveni nikada ne bi došli na
ove prostore, laste nikada ne bi išle na jug, naši roditelji nikada ne bi
napustili svoje rodno selo. Ostali bi u selu i muzli krave do kraja života,
laste bi se smrzavale zimi, a Sloveni bi bili istrebljeni. Jednostavnom logikom
– dom je tamo gde ti je lepo i gde imaš dobre uslove za život.
U
Srbiji ćete završiti fakultet, volontirati, obavljati praksu i male su šanse da
ćete naći posao u struci. Ako niste nečiji sestrić, brat, ljubavnica, ili kum,
nemate šta da tražite.
Kad
smo već kod volontiranja, svako će vam dozvoliti da volontirate u njegovoj
kompaniji. Nebitno je što već imate radno iskustvo i možete parirati i
stručnijim kolegama, vi ste volonter, odnosno besplatna radna snaga. Vaš
zadatak, kao roba, je da radite puno radno vreme, obavljate sve zadatke, dajete
svoj maksimum i nikada ne pitate za platu. Poslodavac smatra da vam čini
uslugu. Vi njemu treba da budete zahvalni što vam je dao priliku da budete
besplatna radna snaga.
Ukoliko
i dobijete posao, osećaćete se kao blagosloveni. To je ovde retkost. Komšiluk
će za vas govoriti da ste ''puni ko brod'', jer imate posao, rodbina će odmah
tražiti novac na zajam, a vi ćete otplaćivati kredite i računati kada vam
puštaju ček za hranu i patike.
Ne daj
bože da ste mladi i odmah ste došli do posla. Kolege će vas tretirati kao
balavca, koji ne zna kako se zove, a kamo li kao kolegu. Ako ste žena, očekujte
seksističke komentare i ucene. Mobing je ovde najprihvaćenija stvar.
To što
ste vi obrazovani, možete doprineti uspehu kompanije i dajete sve od sebe, ne
zanima nikoga. Sveto pravilo je da na razgovoru za posao ne smete pitati za
platu. Uvredićete gospodina robovlasnika.
Ne
smete nikada zaboraviti da vi posedujete znanje i kvalitete koje slobodno
možete naplatiti. Vaše usluge koštaju. Kolege vas moraju poštovati kao sebi
ravne i zapamtite – U najgorem slučaju možete samo dobiti otkaz.
Najviše
se razočaraju oni ljudi koji se iz inostranstva vrate u Srbiju. Naviknuti na
poštovanje koje dobijaju na inostranom poslu, nađu se u čudu. Da li je moguće
da se ovde prekovremeni rad ne plaća? Da li je moguće da ti poslodavac menja
uslove rada i zadaje obaveze van tvog zaduženja? Da li je moguće da ukoliko se
pobunite dobijete otkaz? Da, moguće je. Welcome to Serbia!
Da se
razumemo, ja volim Srbiju. Volim naše planine, reke, jezera, kafane,
gostoprimstvo, vodopade, parkove... Ipak, ne može se jesti mahovina sa
Zlatibora. Živi se od novca.
Kada
bismo živeli minimum trista godina, mogli bismo da priuštimo sebi taj luksuz
životarenja. Međutim, imamo obavezu prema sebi i svojoj deci da živimo
komforno, kao ljudska bića, a ne kao stoka.
P.S.
Kao što sam pomenuo na početku teksta, svako ima pravo na svoje mišljenje, kao
što i ja imam pravo da me za isto boli uvo. Pozz
0 коментара :
Постави коментар