Pokaži mi svoje telo

Pokaži mi svoje telo

   06:30       Unknown

---

Društvene mreže odavno služe za promociju svog tela. Poput ličnih oglasa, prodaju se grudi, zadnjica, mišići i automobili.

Nedavno mi je neko rekao Naravno da se na instagram izbacuju samo slike na kojima si srećan, nasmejan, piješ piće, uživaš sa društvom. Neću se sigurno slikati kako plačem noću u sobi. Postalo je bitno slikati se u diskoteci, gde barem na par sati svako može biti kralj. Svi piju svoje piće, flertuju, nasmejani su i žive život kao da ne postoji sutra. Nebitno je što se u sebi preslišavaju da li će imati za taksi, ako naruče još jedno piće.

Šta poručuju devojke svojim fotografijama? Na predavanjima iz neverbalne komunikacije smo učili da velika usta označavaju senzualnu ženu. Devojke koje nemaju puna usta, trude se da tu senzualnost nadomeste pućenjem. 

Na taj način poručuju da su seksualno aktivne i zavodljive.

Često je tu i ozbiljan pogled, koji  bi trebalo da označava jak stav. Dakle Ja sam senzualna, jaka žena, svesna svoje seksualnosti.

Sa druge strane, nije mi jasno čemu ozbiljna faca na svim tim fotografijama? Ne mogu te shvatiti ozbiljno ako izbacuješ hiljadu istih fotografija, praveći grimasu koju je neka starleta patentirala, misleći da si zbog toga dobro parče mesa.

Takođe su popularni i belfie, fotografije na kojima se devojka slika otpozadi, stavljajući u prvi plan svoju zadnjicu. Ako to nije poziv na seks, ne znam šta je onda. Verovatno će se uskoro pojaviti i vaginelfie, a patentiraće ga Kim Kardašijan.

Da pređeno na muškarce. Devojke i nisu toliko kritične, koliko su momci postali. Iako ne postoji još izraz za to, ali više ima muških starleta, nego ženskih.

Klasičan primer je frajer koji odlazi redovno u teretanu i želi da ceo svet zna za to. Pre svega, svaki vid zdravog života je za pohvalu i bolje je promovisati teretanu, nego cigarete.

Međutim, zadizanje majice u ogledalu više priliči ženama nego muškarcima. Imaš izvajane trbušnjake, vredno si radio na njima. Pa šta? Da li sada sve devojke treba da padnu u nesvest zbog toga? Muškarci na taj način poručuju Vidi me, ja sam jak i muževan. Imam jako telo i mogu da izdržim dugo u seksu. Zaljubi se u moje pločice, molim te, vredno sam radio na njima.

Uz trbušnjake ide i pogled ispod obrva, koji poručuje Vidi me, ja sam opasan frajer (koristio bih neku drugu reč, ali neću da budem vulgaran). A gde je pogled, tu su i obrve. Nemam ništa protiv sređivanja obrva, ali sa merom. Mislim da ću pre razumeti kvantnu fiziku nego nečiju potrebu da ima dve tanke crtice umesto obrva.

Koje su tvoje preokupacije, frajeru? Da li si dobro počupao obrve? Da li si namazao dovoljno mleka za telo? Da li ti je levi biceps veći od desnog? Da li je neka devojka primetila i pustila balicu na tvoje telo?

Kako se sedi u kafićima? Muškarac se zavali u stolicu, jer na taj način poručuje Ja imam samopouzdanje.

Žena prekršta noge, jer želi da poruči Potrudi se, pa saznaj šta krijem između nogu.

U klubovima? Želja za pripadnošću je zamaskirana željom za seksom. Problem je što su mnogi ljudi pomešali ova dva termina. Neko ih je ubedio da se do ljubavi stiže preko kreveta. Smatraju da je bitnije pokazati svoje grudi i mišiće, nego svoju ličnost. Zašto? Zato što izgledaju onako kako zahtevaju društveni standardi. Daju sve od sebe da izgledaju poput modela u časopisima. Za svoju ličnost nisu sigurni. Previše je tu mana, nesavršenosti i strahove. Ko će ih prihvatiti takve, kada ni sami sebe ne mogu prihvatiti?

Kroz vekove smo slušali jednu poruku Muškarac sme, žena ne! 

Ako muškarac menja partnerke, on je mačo, a žena je *****. Vremenom su ljudi prihvatili ovu tvrdnju kao zakon fizike. Zbo toga su žene morale da infiltriraju svoju seksualnost, jer je postalo sramota da žena kaže Imam potrebu za seksom. Odakle tebi pravo na potrebu za seksom? Žena kojoj treba seks je *****!

Razgovarao sam sa psihologom, koji je ovaj problem proučavao mnogo ozbiljnije od mene.

Žene su učene da potiskuju svoju seksualnost, dok su muškarci učeni da je naglašavaju. Zbog toga žene na selfijima prave ozbiljnu facu, jer kažu Iako ti nudim svoje telo, ja sam i dalje ozbiljna. Muškarac je ležeran jer on poručuje Da, nudim ti svoje telo i ti treba da mi budeš zahvalna!

Tokom svog rada u mentalnoj instituciji, psiholog mi je objasnio da većina žena ima potrebu da naglasi svoju seksualnost. Pacijentkinje hodaju zavodljivo, uvijaju se, otvoreno flertuju sa muškarcima i otvoreno, bez ustezanja pozivaju na seks. To su iste te žene koje pre dolaska u bolnicu nisu smele da ispolje svoju seksalnost. Razlog je u tome što većina mentalnih bolesti otklanja moralne barijere, a naročito zabrane.

Da li se, pokazivanjem svoje seksualnosti, ljudi brane? Na taj način oni potvrđuju svoje vrednosti.

Vidi me, našminkala sam se. Ne možeš videti moje nesavršenosti, jer imam puder.

Vidi ti mene, nekada sam bio nizak, a sada imam pločice. Moja visina više nije problem.

A vidite mene, imam veliku, čvrstu guzu. Izgledam kao Kim Kardašijan i Dženifer Lopez. Znam da ne mogu biti bogata i uspešna poput njih, ali mogu se bar na tren osećati uspešno, jer uspešna je ona žena koju bi svi da ****.

A vidite mene. Spavao sam sa stotinama žena, dakle, ja sam uspešan, jer uspešan je onaj muškarac koji je ***** stotine žena.

Telo telo telo telo telo telo. Sve se svodi na telo. U redu, nemam ništa protiv. Ali, onda se nemojte ljutiti ako vam neko kaže da ste glupi, ili površni. Kako bi ti ljudi mogli da znaju bilo šta o vama, kada im to ne pokazujete? Ja znam da li neko ima izražene mišiće, ili čvrste grudi, ali ne znam ništa više o toj osobi. Zbog toga dolazi do osuđivanja.

Možda bi bilo jednostavnije kada bismo živeli u svetu gde nije sramota nuditi se. Onda bi sve bilo otvorenije, ne bi se ljudi maskirali na društvenim mrežama.

Ili to više i nije pitanje seksualnosti. Možda je to samo izgovor.

 

Ljudska psiha je kao kurje oko. Imao sam ga pre dve godine i znam o čemu govorim. Počeo sam da kopam, ne bi li ga uklonio, ali nije prolazilo. Zašto? Što sam dublje kopao, nailazili su novi slojevi, nisam ni znao koliko je duboko.

Read More

Nikada ne bih otišao u rat za ovu zemlju

Nikada ne bih otišao u rat za ovu zemlju

   03:38       Unknown

---

U poslednje vreme se često mogu čuti razna lupetanja predsednika Nikolića. Od kako je došao na vlast, konstantno pravi budalu od sebe. Što je najgore, i od nas. Tako je nedavno, nakon debakla zvanog voz, mrtav ladan izjavio kako će poći u rat i povesti svoje sinove sa sobom. Kakav rat? O čemu pričaš, čoveče? Pri tome, taj isti Nikolić zaboravlja da je on predsednik države i da njegove izjave ne smeju biti nepromišljenje. Ne sme dozvoliti sebi da ishitreno lupi glupost pred medijima i da se nakon toga brani kako ga neistomišljenici diskredituju. Njegove izjave ne smeju pozivati na rat, a naročito nije preporučljivo da se predsednik prepucava poput tetke i vodi abrove u javnosti.

 

Elem, ta njegova glupost je bila okidač da se mladi ljudi u Srbiji masovno probude i, preko društvenih mreža, izjasne da ne žele da idu u rat. Neki ne veruju u nasilje, drugi su kukavice, svako ima svoj razlog.

Moj razlog: Ne vredi boriti se za ovu zemlju. Obrazložiću i zašto.

PRVO: Onaj ko je pokrenuo rat, neka pošalje svoju decu i unuke da ratuju i ginu. Ne želim da u 21. veku, kada se sukobi mogu izbeći, ginem. Pored silnih institucija i pregovora sa E.U, Rusijom, Amerikom, niko ne treba da gine.

DRUGO: Nije patriota onaj ko gine za svoju zemlju, već onaj ko radi na njenom napretku. Ne bacaj smeće na ulici, ne zagađuj okolinu, plaćaj porez, ne kradi struju, nemoj da voziš pijan, ne zabušavaj na poslu... Na taj način je čovek patriota. Ako pogineš u ratu, bićeš heroj. Mrtvi heroj. Tvoja majka će ostati bez  sina, žena bez supruga, deca bez oca. I na kraju krajeva, i posle tvoje smrti, razni diletanti će pozivati na rat, kriminalci će krasti, političari će ubijati, a tebe će pojesti crvi.

TREĆE: Za vreme rata devedesetih godina, brojni Miškovići, Karići, Mali, Veliki i ostale patriote su preko noći stekle ogromno bogatstvo. Ratovi su odlična podloga za krađu. Da nije bilo zlatnih devedesetih, Srbija sada ne bi imala svoje kontraverzne biznismene. Samim tim, naše pevaljke i starlete ne bi imale za koga da se udaju i današnji mladi ne bi imali čiji primer da slede. Da se lopovi nisu obogatili za vreme rata, danas nijedan mladić ne bi želeo da bude Knele, Legija i ne bi se setio da je frajer onaj ko drži ruke u obliku piramide. Današnje devojke se ne bi  ponašale kao prostitutke, želeći da Svaka lepotica dobije svoju zver.

ČETVRTO: Ne može jedan Toma Nikoć, ili Hašim Tači da pokrene rat. Ne brinite se, neće biti rata. Za sad.

Rat se pokreće onda kada Amerika to poželi, kada Evropska unija uvidi svoje interese u tome, ili kada Putin vidi svoje interese u tome. Do tada svaki Niko-i-ništa može da lupeta u javnosti. Evo, i ja sam niko i ništa i dajem sebi za pravo da lupetam gluposti.

Previše je mladih života (ali i starih, nebitne su godine) ugašeno, dok su brojni političari grejali zadnjice u mekanim foteljama. Vreme je da prestanemo da budemo pećinski ljudi i pokušamo, makar na sekundu, da koristimo svoj mozak. Hajde da probamo, možda i upali.

Read More

Prvi put u životu mrzim nekoga

Prvi put u životu mrzim nekoga

   12:01       Unknown

---

Nisam svetac, ali nikada nikoga nisam mrzeo. Do skoro! Bio je to veliki šok za mene kada sam nedavno otkrio to čudno osećanje – mržnju. Po prirodi sam flegmatičan i mnoge stvari koje potresaju sav normalan svet, na mene ne utiču.

Godinama živim po principu Ili te volim, ili te poštujem, ili ne postojiš. U stanju sam da nekoga volim do neba i budem spreman i bubreg da poklonim toj osobi. Ukoliko me neko razočara ili povredi, taj neko postaje vazduh za mene. Ne mrzim tu osobu, jednostavno je sahranim. Održim opelo našem prijateljstvu i sve parastose zajedničkim uspomenama.

Iznenadim se koliko, posle velike ljubavi, mogu biti totalno ravnodušan.

Zbog toga me je zatekla ta nova emocija koju sam upoznao. Prijatelj u koga sam imao puno poverenja me je povredio. To je bila osoba za koju sam se mogao zakleti da je izvor dobrote i retko vredan prijatelj u mom životu. Ne bih da budem patetičan, ali mislio sam da je ta osoba bolji čovek od mene.

Uglavnom, taj prijatelj me je polio kofom ledene vode svojim ponašanjem. Znate onaj trenutak kada se zapitate Ko je ovo? Ja ne poznajem ovu osobu. Suština je da se razočaravamo u ljude od kojih imamo velika očekivanja. Ne možeš se razočarati u nekoga ko ti nije bitan.

Zar to nije ironično? Da bi te neko povredio, moraš ga prvo zavoleti.

Pošto živimo u eri društvenih mreža, nakon incidenta su mi i dalje izlazile fotografije te osobe na Facebook-u. Tada sam osetio tu nepoznatu emociju – gnev.

Nekada , kada vidim fotografiju dotične osobe, pomislio bih Moj prijatelj. Dobra duša.

Sada mi je prva asocijacija Đubre!

Osmeh te osobe na fotografiji me nervira. Pomislim Odakle ti pravo da se smeješ, đubre?

Kada je osoba ozbiljna, pomislim Šta izvodiš, đubre? Glumiš neku ozbiljnost?

Zbog svega toga, sebe doživljavam kao promašaj. Nije dobar osećaj mrzeti nekoga. Zapravo, onaj ko mrzi je prilično jadan. Dođe mi da priđem takvoj osobi, zagrlim je i kažem Pomozi sebi. Radi na sebi. Iskoreni tu mržnju.

Problem je što mnogi ljudi opravdavaju mržnju. Danas se smatra logičnom reakcijom na nečiji postupak. Ukoliko te neko povredi, slobodno ga mrzi, jer to je normalno, to je očekivano. Nije!

Znam da zvuči kao najgori kliše iz romana Mir-Jam da svakome treba oprostiti, ali Mir-Jam je u pravu.

Nema lepšeg osećaja nego kada oprostiš nekome ko je prema tebi ispao *****. Osećaš se moćno! Shvatiš da je neko zbog sopstvenih strahova i nesigurnosti ispao mali čovek, a ti si se uzdigao i ostavio to iza sebe. Samo jaka osoba ne dozvoljava ljudima da utiču na nju. Jer, to je uticaj. Kada nekoga mrzite, on utiče na vas, ima moć nad vama. To je mene zapanjilo.

Ta osoba me je, em povredila, em sada ima moć nadamnom. Zar nije nepravda. I što je najgore, ja joj dajem tu moć.

Zato sam odlučio da oprostim bivšem prijatelju. Zbog sebe. Biće meni lakše kad prestanem da osećam tu čudnu emociju, koja je poput kamenčića u cipeli.

Vremenom sam počeo da je razumem. Nije toj osobi lako. Zapravo, sada mi je žao nekadašnjeg prijatelja. Da joj je lepo u životu, ne bi povređivala ljude oko sebe.

Zapamtite: SREĆNI LJUDI NE POVREĐUJU DRUGE!

Znam da će morati mnogo vremena da prođe, možda i nekoliko godina. Znam da ću jednoga dana moći da pogledam tu osobu u oči i ne osetim ništa. Već sam na pola puta ka tome. Za početak, razumem zašto me je povredila, shvatam da joj je teško u životu.

Ukoliko je neko sebi dao za pravo da vas povredi,trgnite se, nemojte mu vi davati još veće pravo da upravlja vašim emocijama, vama.

Read More

Kako da daš otkaz i zaradiš novac

Kako da daš otkaz i zaradiš novac

   04:34       Unknown

---

Radiš posao koji ne voliš za bedne pare, mrzeći i sebe i šefa. Zašto? Sedi i pitaj se Zašto? Zato što moraš? Komunalije stižu redovno, sve veće i veće, hrana je poskupela i ti moraš da rintaš kako bi isplatio nešto što će ti i sledećeg meseca isterati novac iz novčanika. Daj otkaz! Skupi petlju i prekini torturu, bez obzira na to što živiš u Srbiji, ili u nekoj još siromašnijoj zemlji.

Nedavno sam razgovarao sa devojkom koja radi na trafici dvanaest sati dnevno. Prva tri meseca nije imala nijedan slobodan dan. Sada ih ima, kada joj gazda dozvoli. Možda jedan nedeljno, a možda i jedan mesečno. Plata joj je dvadeset hiljada. Kako ona izgleda? Očajno. Podočnjaci do kolena, lice rastegnuto poput kese, oči mutne, nezadovoljne.

Možda bi i dala otkaz, ali ne sme. Plaši se da ne ostane bez dvadeset hiljada mesečno. U međuvremenu ne traži drugi posao, jer nema vremena. Posle posla dođe kući i legne da spava, nizašta drugo nema vremena.

Da ovaj tekst ne bi izgledao kao poziv na samoubistvo, preći ću na poentu moje priče.

Slušao sam nekolicinu ljudi koji su dali otkaz i udahnuli slobodu, bez ikakvog plana B. 

Jednoga dana su došli na posao, shvatili da ih više ne ispunjava, da rade preko volje i rešili da prekinu agoniju. Nije lako raditi svakoga dana nešto što ne voliš, i to osam ili dvanaest sati. Život ti se svede na mazohizam.

U prilogu možete pogledati video u kome Tanja Vojtehovski govori o svom uspehu i borbi za isti. U trenutku kada je na Pinku imala odličnu platu, rešila je da da otkaz. Velika plata nije mogla zameniti činjenicu da je taj posao ne ispunjava. Nije imala rezervni posao. Nije znala šta će uraditi kasnije. Bila je ''nezrela'' i rekla KRAJ.

Ista situacija se i meni desila ove godine. Radio sam u jednoj sportskoj radnji, sa odličnom platom, ali robovlasničkim uslovima rada. Konstantni prekovremeni rad, bez nadoknade, uz fizičku i psihičku torturu. Rešio sam da bacim u vetar tu dobru platu i napustim posao. Shvatio sam da sam tih nekoliko meseci odlično zarađivao, ali nisam imao gde da potrošim novac. Nisam imao volju za životom. Bio sam umoran za izlaske, za prijatelje, devojke i samo sam želeo da spavam. To nije život! To je mazohizam.

Nekoliko meseci kasnije, smatram da mi je to bila pametna odluka.

U početku mi je bilo teško kada se probudim ujutru i shvatim da nemam nikakve obaveze. Osećao sam se bespomoćno. Dok su moji prijatelji radili, ja sam ostajao kod kuće. 

Vremenom su se moje finansije istrošile i neko vreme nisam mogao ni na kafu da odem sa prijateljima.

Šta se desilo u međuvremenu? Otvorilo se hiljadu novih mogućnosti.

Počeo sam da radim kao freeelancer na internetu, pokrenuo mali biznis sa prodajom nakita na internetu, moj blog je doživeo veliku porast čitanosti, a kasnije sam počeo i da radim sa jednom MLM marketing firmom, čije plodove rada počinjem sada da berem.

Dao sam otkaz, ostao bez primanja i fokusirao se na sebe, na svoje potrebe.

Sada radim nekoliko poslova i opet sam povratio zaradu. Ja, koji jedno vreme nisam imao ni sto dinara za kafu.

Jedna motivaciona priča za kraj:

Nedavno sam gledao film ''Alisa iza  ogledala''. U jednom trenutku pojavljuje se Vreme, otelotvoreno u liku čoveka. On upravlja vremenom na čitavom svetu, ali i ljudskim individualnim.

Vreme uzima sat koji predstavlja život izvesnog muškarca. Poslednja sekunda otkucava i on gasi sat. Muškarac u tom trenutku umire. Vreme hladnokrvno izgovara ''Tvoje vreme je isteklo. Nadam se da si ga kvalitetno iskoristio''.

Jednom će i vaše pozajmljeno vreme isteći. Nadam se da ga nećete iskoristiti u nekom magacinu, ili kancelariji koju ne volite, željno iščekujući slobodan dana, kako biste se naspavali. Kada vam Vreme isključi sat, više nema reprize.

Read More

Nole: Dobro režirana predstava

Nole: Dobro režirana predstava

   02:22       Unknown

---

Odmah na početku bih naglasio da nemam ništa protiv Novaka, zapravo divim mu se. Mene  nerviraju široke narodne mase, zvane ovce, koje gutaju sve što im se servira, sa velikim zadovoljstvom.

Đoković je za mene uspešan čovek, kome se divim zbog jedne stvari – samodiscipline. Za početak, jede hranu bez glutena, za šta treba velika disciplina, jer nema ničega lepšeg od pufnastog, mirišljavog peciva punog glutena i šunke (eventualno sira).

Za sport je potrebna psihička stabilnost. U zadnje vreme se govori kako se Novak posvetio meditaciji i nalaženju unutrašnjeg mira. Trebalo je ranije to da uradi. Svaka mu čast. I da više nikada ne bude broj jedan, on je uspeo u životu.

Ipak, sa druge strane, narodu treba idol. Neko kome će se diviti i njegove pobede doživljavati kao svoje. Bezbroj puta sam čuo kako Đokovića omalovažavaju u svetu zato što je Srbin. Gluposti! Na taj način se formira stav ''Jadni mi Srbi, mi smo mnogo dobri, a nas svi mrze, zato što su svi zli.''

''Jadan Nole, on je dobar i human i zabavan dečko, a stranci ga ne vole, jer  je Srbin''.

Osvestite se, stranci ni ne znaju gde je Srbija. U najboljem slučaju će pomisliti da je u pitanju Sirija, ili neka oblast u Rusiji.

Narod vatreno brani Novaka, stvarajući od njega novog Isusa. On je pošten, plemenit, human, duhovit, pomaže svima, uvek je nasmejan, porodičan čovek...

Nedavno sam upitao majku ''Misliš li da Đoković vara ženu?''

Sablaznila se. ''Neeeee. Da li si ti normalan?''

Ne znam da li mu je zavirila u spavaću sobu i kako može sa sigurnošću tvrditi da ne vara, ali me je njena ubeđenost zapanjila. Pre bi poverovala da JA varam svoju devojku, nego Đoković svoju ženu.

On je dobar otac, veran muž, požrtvovan prijatelj... Odakle sve to znate? Da li ga lično poznajete?

Većina ljudi nisu svesni šta znači PR (Pi-Ar).

Dobar PR menadžer će pozvati sve paparace koji su slikali Đokovića sa drugom ženom i podmititi ih da ne objave te fotografije. Zatim će uceniti urednika da ne objavi skandaloznu vest vezanu za njega. Nakon toga će svima njima poslati tekst u kome ga hvali i ,preko raznih mehanizama, ubediti ih da to objave.

Skandala nema, a u javnosti je kreirana idealna slika.

Svaka njegova izjava je dobro naučen tekst. Govor u kome on pozdravlja sina i suprugu, svoje Srbe i verne fanove je prethodno napisan. Zna se kojim redom će pozdraviti porodicu (Ako se cilja na porodične ljude), a kojim redom Srbiju (Ako se cilja na patriote).

Narod uživa u dobro režiranoj predstavi i ne shvata da je u pozorištu. Nemam ništa protiv toga, ako to usrećuje publiku, ako im pomaže da na kratko skrenu misli od sopstvenih problema.

Javne ličnosti i moraju voditi računa o svom imidžu, zbog toga što se njima greške ne opraštaju. Zbog toga se angažuju menadžeri, PR-evi, učitelji govora, istraživači javnog mnjenja. Prvo se saznaje šta narod želi, a onda mu se to servira i dobro naplati.

Sve je to u redu, ali mi je žao mase podložne manipulaciji.

Volite koga god hoćete, divite mu se, ali uključite malo i mozak, jer nije svaka predstava ona o Mesiji. 

Read More

Zašto je loše prihvatiti sebe onakav kakav jesi

Zašto je loše prihvatiti sebe onakav kakav jesi

   03:32       Unknown

---

Iz ove kože ne možemo pobeži i zbog toga je moramo prihvatiti, kazaće neki. Danas, u doba plastične hirurgije, ne znam koliko je to tačno, ali potpuno se slažem da se treba saživeti sa samim sobom.

Ključna stvar u životu je sreća. Smatram da se ona postiže jedino samopouzdanjem. Ipak, u moru tekstova, videa i knjiga pozitivne psihologije, mnogi autori naglašavaju da treba prihvatiti sebe onakve kakvi jesmo. Ne slažem se! Jedno je voleti sebe, a drugo je prihvatiti nešto (i pomiriti se sa tim).

Osoba koja voli sebe teži konstantnom napretku. Zato što volimo sebe, želećemo da izgledamo kao svoja najbolja verzija. Težićemo svom maksimumu. Ukoliko nam ne odgovaraju neke naše mane, promenićemo ih, nećemo ih prihvatiti.

Na drugima je da li će nas prihvatiti sa našim nedostacima (pod ovim ne mislim na hendikep, ili urođenu anomaliju, jer na to ne možemo uticati) i manama, ali mi sebe ne možemo takve prihvatiti. Naši partneri i prijatelji mogu, ali i ne moraju da budu sa nama, a mi smo ti koji moramo dvadeset četiri časa da budemo sami sa sobom, da gledamo tu osobu, da slušamo njene misli.

Klasičan primer je osoba sa viškom kilograma (koristiću slobodno reč  ''debela'', jer je, po meni, to samo opisni pridev, a ne uvreda). Pri tom, ovo pišem kao neko ko je u stanju za mesec dana da se ugoji deset kilograma, pa da sledećeg meseca smrša tih istih deset kilograma. Ne lažem, moja kilaža varira kao kurs evra.

Nedavno je vlogerka Dinja izbacila fotografiju debele žene i napisala ''Ovako izgleda debela, srećna, zdrava i sita žena''. Odmah mi je palo na pamet ''Da li to znači da su mršave žene nesrećne, bolesne i gladne?''

Šta bi bilo da je neko izbacio fotografiju anoreksične devojke od 35 kilograma i napisao ''Ovako izgleda mršava, srećna i zdrava devojka''?

Biti gojazan i biti anoreksičan, po meni, je jedno te isto. I jedni i drugi nisu zdravi i uništavaju svoj organizam, što dovodi do sigurne i prerane smrti. Pod debelim ljudima ne podrazumevam one sa krupnim kostima, krupnom građom i par kilograma viška. Zna se kako izgleda debeli čovek, sve ostalo je stvar lične percepcije.

Debela osoba ne može prihvatiti sebe kao takvu! Fazon Slatka buca je možda lep fizički (svi vole žene sa oblinama), ali ta osoba sebi šteti, uništava samu sebe.

Muškarac bez stomaka, kao Mercedes bez znaka. Ja kažem Muškarac sa stomakom, infarkt za vratom.

Osoba koja voli i poštuje sebe, neće dozvoliti da njena kičma strada, da joj pritisak skače zbog kilaže, da joj srce sporije pumpa krv i da se vene na nogama opterećuju, jer nose pedeset kilograma više nego što bi trebalo.

Osoba koja voli sebe će pobediti svoju lenjost i pružiti svom telu vrhunski užitak.

Još jedna rečenica koja me užasava glasi ''Šta ću, kad uživam u hrani.'' Jednom sam hteo, u šali, da odgovorim ''Razumem te, i ja uživam u kokainu.'' I jedno i drugo vode u smrt.

Definitivno ne treba prihvatiti sebe, ukoliko imate neku manu koja vas ugrožava i smeta vam.

Ako vaše zdravlje nije ugroženo i vaš svakodnevni život ne ometaju vaše mane, onda ste dobili džek pot na lutriji života. Onda prihvatite sebe, jer imate i razloga za to.

Neko mi je rekao ''Šta ću, takav sam, ne mogu da se menjam.'' Možete, samo ako hoćete.

Problem je što su promene bolne i potreban je veliki napor da se održe, ali zapamtite:

ČOVEK JE BIĆE KOJE SE MENJA. Ukoliko ne pristanete sami da se promenite, promeniće vas život, ne brinite. 

Read More

Ričard Brenson: Ličnost koja će vas naterati da se pokrenete

Ričard Brenson: Ličnost koja će vas naterati da se pokrenete

   10:36       Unknown

---

Svi tragamo za ličnim uzorima. To su osobe na koje se ugledamo, čiji nas postupci inspirišu, neuspesi motivišu, a saveti hrabre da nastavimo dalje. U zavisnosti od životnih ciljeva, nekome uzori mogu biti i starlete, kriminalci, učesnici Farme i Parova, sve to zavisi od ličnih afiniteta.

Moji uzori su ljudi koji su nemoguće pretvorili u stvarno, oni koji se nisu obazirali na zid ispred sebe, već su ga strpljivo preskočili.

Većina uspešnih ljudi ima nekoliko zajedničkih karakteristika:

-Mnogi od njih nisu završili fakultet

-Roditelji ih nisu podržavali

-Okolina ih je osuđivala

-Imali su više padova pre nego što su došli do cilja

-U jednom trenutku svog života su bili na samom dnu, ali ih to nije sprečilo da polete ka vrhu

Nedavno sam naišao na biografiju Ričarda Brensona, Engleskog milijardera, biznismena i filantropa. Ludački osmeh ispod plave kose prkosno se smeje životu.

Napustio je srednju školu u rodnom mestu i preselio se u London, željan uspeha i avanture. Sa samo 17 godina je počeo da objavljuje magazin Student, namenjen mladim aktivistima. Vredno i uporno se borio za svoj časopis, koji je u jednom trenutku imao tiraž od 100.000 primeraka. Tu se klinac nije zaustavio, već je započeo prodaju gramofonskih ploča, slanjem na kućnu adresu.

Naravno, sačekala ga je prva prepreka. Poštanski službenici su 1971. započeli štrajk, što je privremeno onemogućilo Brensonov biznis. Šta je on tada uradio? Preorjentisao se na diskontnu prodaju. Otvorio je svoju prvu prodavnicu ploča. Rizikovao je, skupio petlju i iz lošeg izvukao korisno.

Međutim, dugovi su porasli na 20.000 funti što ga je moglo koštati svega. Ipak, ambiciozni momak željan uspeha rešio je da uspe po svaku cenu. Napravio je prevaru, zasnovanu na lažnom izvozu, zbog čega nije platio porez.

Svejedno, završio je u zatvoru par meseci kasnije, što je dodatno usporilo uspeh.

Dugovi su se nagomilali i narasli na 90.000 funti.

Šta je on uradio? Otvorio muzičku kuću Virgin records i potpisao ugovor sa Sex Pistolsima, koje je lansirao u zvezde.

Danas se njegovo bogatstvo procenjuje na 6 milijardi funti, a u svom vlasništvu ima preko 400 firmi, uključujući muzičku kuću, avio transport i lanac supermarketa.

Ričard se bavi i planinarenjem, surfovanjem i brojnim ekstremnim sportovima. Preleteo je Atlantik u balonu, a najavio je i pokretanje Svemirskog turizma, kada će uz pomoć njegove letelice, zainteresovani putnici će moći da posete Mars.

On ne staje, ne odustaje i ono što me je najviše oduševilo – NE PRAVI ŽRTVU OD SEBE.

Kada te život šiba, ispravi se, drsko mu se nasmej, pokaži srednji prst i nastavi dalje.

Read More