Kristofer Gardner: Beskućnik postao milioner
Nakon što sam pročitao njegovu životnu priču
shvatio sam da je neuspeh samo izgovor. On je dokaz da ukoliko nešto zaista
želiš, ti ćeš to i ostvariti. Uprkos nedaćama i preprekama, preskočićeš ih sve
poput trke sa preponama i uspeti.
Ko je on? Zove se Kristofer Gardner, milioner
je. Nosi skupa odela, živi u luksuznom apartmanu i boli ga uvo za sve.
To je kraj njegove priče. Da se vratimo na
početak...
O njemu je snimljen i film sa Vil Smitom U
potrazi za srećom. Film je postigao ogroman uspeh, doneo slavnom glumcu
nominaciju za oskara, a meni podigao pritisak. Gledao sam i nervirao se. Taman
kad pomisliš da će se konačno izvući, dođe nova nevolja... I tako do samog
kraja. Hiljadu puta mi je prošlo kroz glavu Ja bih ovde odustao. Jednostavno
bih se bacio pod autobus, da prekinem agoniju.
On se usudio da sanja. Da mašta.
Potičući iz siromašne porodice, radio je kao
trgovački putnik, prodajući medicinsku opremu. To nije bilo dovoljno da
izdržava porodicu, pa mu je bio potreban dodatni posao. Živeo je sa suprugom i
malim sinom. Neko vreme nije mogao ni obdanište sinu da plati, a onda su ga i
izbacili iz stana, jer nije mogao da plati kiriju. Ponešena očajem, žena ga
ostavlja i prepušta mu sina.
Svako bi pao u očaj, ali ne i Kris. On se u tom
najgorem trenutku usudio da konkuriše za posao u brokerskoj kompaniji. Na
razgovor za posao je otišao u prljavoj trenerci i duksu, jer je nekoliko sati
pre toga krečio sobu, kada ga je uhapsila policija zbog neplaćene kazne za
parkiranje.
Uprkos groznom izgledu, ljudi u odelu su mu
pružili priliku. Šest meseci volontiranja, kako bi se dokazao da je dovoljno
dobar za taj posao. Sa punim radnim vremenom. Pristao je!
Tek tada je usledila golgota.
Morao je da radi osam sati u brokerskoj
kompaniji, da dovodi nove klijente, a nakon tog posla da prodaje medicinsku
opremu, kako bi prehranio sina i sebe. Posle svega toga, učio je za ispit, koji
ga je čekao nakon volontiranja.
Finansijska situacija je postajala sve gora i
gora. U jednom trenutku više nije mogao da plaća kiriju, da bi kasnije ostao
bez prebijenog dolara.
On i sin su se hranili u prihvatilištima za
beskućnike, gde su i spavali neko vreme.
Trenutak koji je mene najviše pogodio u filmu
je kada je sa sinom morao da prespava u javnom WC-u. Pošto nisu stigli na vreme
da se prijave u prihvatilište, bili su prinuđeni da prespavaju u WC-u na
železničkoj stanici. On i dete pokušavaju da zaspe na hladnim pločicama u
prljavom, zaključanom WC-u, dok im ljudi lupaju na vrata. To je trenutak kada
sam pomislio Ja bih ovde odustao. Sačekao bih prvo prevozno sredstvo i bacio
se.
Napustila ga je žena, ostao je bez novca. Ali,
bez čega nije ostao sve to vreme? Bez vere! Verovao je u sebe, iako ga je život
konstantno demantovao. Preskakao je jednu preponu za drugom. Većina nas se
predaje posle najmanje sitnice, tražeći izgovore i pravdajući se da Nisam ja
kriv, život me nije mazio.
Ma nemoj!
Inače, na kraju bih dodao još jedno. Kris je imao jako loše detinjstvo. Biološkog
oca nikada nije upoznao, očuvala ga je majka, ali i očuh alkoholičar, koji ih
je često zlostavljao. Dakle, po svemu sudeći, on je trebao biti žrtva, a ne
pobednik.
Međutim, Kris se ne slaže sa teorijom da nas
detinjstvo određuje.
Prema tome sam ja trebao ispasti alkoholičar, zlostavljač,
gubitnik… Izabrao sam vidjeti svjetlo svoje majke i svih drugih s kojim ne
dijelim ni kap krvi, i u potpunosti ga prihvatiti, kaže naš junak.
