Nije ti država kriva, već samo TI
Da li uveče kad legnete da spavate pomislite
kako ste protraćili dan? Sve vreme ste jurcali, trčali, a ništa niste konkretno
uradili. Možda ste radili za nekog drugog, trčali i borili se za druge, a vi
sami ste tapkali u mestu. Uveče, legnete da spavate samo sa jednom željom, da
zaspite, da se odmorite. Sutradan ćete isto tako.
Doći će nedelja, dan za odmor, a vas će kućni
poslovi samleti. Dok se okreneš, opet si u krevetu, spremaš se za spavanje.
Tako prođe ceo život. Nikada nisam razumeo
filozofiju mnogih ljudi Jedva čekam da odem u penziju.
U redu, a do tad? Do tad ću životariti, da bih
kasnije uživao u reumi, artiritisu i angini pektoris. Životna želja mi je da se
jednoga dana vučem do autobusa, noseći hleb ispod pazuha, dok me bole natečena
kolena. Milina!
Sve češće se čuje Ova država nas je
upropastila. Vučić je kriv. Zeznuo me direktor. Profesor je kriv. Nema u ovoj
zemlji mesta za mlade.
Uvek su drugi krivi, nikada mi!
Suština je da je kukanje društveno
prihvatljivo. Ako kukaš, poput tvog komšije i rođaka, normalan si. Ako kažeš da
ti je lepo u životu i zadovoljan si u potpunosti, onda si kriminalac, lopov,
lažov, kurva, bolesnik.
Večito sam se pitao jedno – Šta koga briga da
li ti je teško? Šta imaš od kukanja? Ako će to promeniti trenutnu situaciju,
hajde svi da kukako na sav glas i da se žalimo svima koji obrate pažnju na nas.
Ako će mi doneti posao rečenica Ma, ova država
uništi mlade, onda ću je izgovarati hiljadu puta dnevno. Problem je što neće. I
svi to dobro znaju, ali je lakše glumiti žrtvu, nego preduzeti konkretne mere.
Sve što radite u životu, mora imati svoju
svrhu! Svaki sat vašeg dana mora imati svoj cilj.
To sam shvatio nedavno kada sam se bavio jednim
poslom, koji mi nije doneo nikakve rezultate. Odlazio sam u kancelariju svakoga
dana, oblačio svečano odelo i vraćao se kući posle radnog vremena. Nakon nekog
vremena, shvatio sam da mi je zarada nikakva. Naravno, kriv mi je bio šef,
država, vlada. Razmišljao sam U ovoj državi mladi ljudi rade po ceo dan, za
neku bednu platu. Niko nas ne poštuje.
Međutim, šta nisam hteo da priznam? Da sam se
navukao. Postao sam zavisnik od serije How to get away with the murder.
Preporučujem svima ovu seriju, ja sam je odgledao u dahu. U kancelariji. U sred
radnog vremena.
Čak i kada se odmarate, to mora imati svoj
razlog. Zapitajte se od čega se odmarate. Šta ste to korisno radili, pa ste se
umorili? Ili vas jednostavno mrzi da ustanete iz kreveta?
Ako nemate posao, uzmite CV u ruke i idite od
firme do firme. Tako da, kada uveče legnete da spavate, možete reći kako ste se
danas umorili, jer ste tražili posao, ali STVARNO.
Postoji izreka Pričom se neće skuvati pirinač.
Ne možete sedeti kod kuće, ili na poslu koji ne
volite, ušuškani u svoju zonu komfora i kukati kako vam je kriva država.
Ako je vaš život voz, nije mašinovođa Vučić,
direktor, otac, majka, muž... Vi ste mašinovođa! Na vama je da li će voz stići
na vreme na cilj, ili će se vući, zbog neuređenih Železnica Srbije.
Чврсто верујем да ће се за вредне људе наћи посао. Можда не одмах, можда не од почетка добро плаћен, али напослетку све дође на своје. Није баш све ни у послодавцима, има нешто и до тога да већина људи само гледа како ће да што мање ради, а да неком магијом добија што већу плату.
ОдговориИзбришиTačno je. Ne znam da li je takva situacija samo u Srbiji, ili je svuda isto... Pozdrav! :)
Избриши