март 2015

уторак, 10. март 2015.

Priručnik za medije: Kako manipulisati glupim narodom


Mi ljudi mislimo da smo najpametniji, svoju inteligenciju nikada ne dovodimo u pitanje i smatramo da smo uvek u pravu. To nam daje za pravo da osuđujemo druge i olako donosimo mišljenje o bilo čemu što nema veze sa nama.
Toliko pametni  i bogom dani, nismo svesni koliko smo predmet manipulacije medija i moćnih pojedinaca. Većinu stavova smo usvojili preko medija, kriterijume formirali pod uticajem sredine i na kraju tvrdimo da smo samostalni u donošenju odluka.
Da li je crno zaista crno? Postoji li bela boja, ili sve ima svojih pedeset nijansi?
Mediji to odlično znaju i iskorišćavaju. Ljudima su neophodni skandali, tragedije i nastranosti kako bi se barem na minut odvojili od svojih beživotnih života. Aktere skandala će najglasnije osuditi, ali će i dalje pratiti razvitak njihove javne sramote. 
Kako ne bi mislili na sopstvene probleme i neuspehe, bave se privatnim životima javnih ličnosti, broje njihove ljubavnike, noćne izlaske i životne padove. kada su političari u pitanju, narod se više interesuje za njihova vozila, kvadraturu stana, novu ljubavnicu i kafanu u kojoj ručaju, nego za postignuća. Da li mediji izveštavaju o usvajanjima novih zakona, ekonomskoj situaciji i merama koje političari preduzimaju? Ponekad, ali primat odnosi njihov privatni život. 
Usred malverzacija sa privatnim preduzećima, mediji izveštavaju o golim fotografijama poznate stralete. Umesto da se bave ignorisanjem poreza Željka Mitrovića, kao i njegovim finansijama (neisplaćivanjem radnika) , mediji bruje o smrti njegove ljubavnice. Mnogi se pitaju ko je nova supruga Aleksandra Vučića, kao i batinjanjem njegovog brata, zanemarujući podatke da je taj isti brat vlasnik brojnih offshore kompanija. 
Ko je odgovoran za to? Mediji, kojima je isključivo bitna zarada, pa svoju profesiju svode na najstariji zanat? Moćnici, političari i tajkuni, koji spinuju informacije i (posredstvom kapitala) plasiraju trivijalne informacije i tračeve, ne bi li odvukli pažnju od relevantnih stvari? Možda su krivci građani? Tražeći jeftinu zabavu, ne zamaraju svoje glave informacijama važnijim od komšijskog ogovaranja? 
Produkcija Prinčevi Patroni iz Niša je u saradnji sa portalom Studnel sprovela odličnu akciju pod nazivom ''Da li verujete u sve što Vam se servira?'' Izveštavali su o novom filmu ove produkcijske kuće koristeći se dobrim starim sredstvima medijske manipulacije. U naslovu su obavezno koristili reči SKANDALOZNO, ŠOKANTNO i film o kome priča cela Srbija. Zar to nije dovoljno da prosečan građanin zagrize mamac? Sve što je šokantno i skandalozno je traženo i čitano. Iako vest sama po sebi nema ni traga bilo čemu skandaloznom, naslov je dovoljan da se plen uhvati i pruži čitanost ili gledanost. Jedan čovek je samo jedan broj više u tiražu i rejtingu, tako da nije bitno kako će ta vest uticati na potrošače. Mediji se ne bave ljudima, već brojevima. 
A ljudi k'o ljudi, dajte im hleba i igara i biće srećni. Izveštavajte ih o starletama, ljubavnicama, vilama sa bazenima i  novim vozilima i moći ćete nesmetano da im namećete svoje ideje i vladate njima, jer oni toga neće ni biti svesni.

недеља, 1. март 2015.

Šta će ti obrazovanje, budalo?


Nedavno sam pročitao status na facebook-u: ''Kažeš imaš fakultetsku diplomu? Super, nego, pošto ti ovaj kupus?'' Nisam znao da li da povratim na tastaturu ili blokiram osobu koja je to napisala. Prodavati kupus na pijaci nije ružan posao i ne znam čemu omalovažavanje. Čak i ako sa fakultetskom diplomom neko prodaje dotični kupus, barem će znati bolje da sabere, oduzme, ili izmeri od onih koji su zadnji put pisali domaći zadatak u petom razredu osnovne.


Ljude ne delim na obrazovane i neobrazovane, ali (iskreno) više volim da se nađem u društvu obrazovanih. Ju, sram me bilo! Možda to zvuči uštogljeno i nekorektno, ali je mnogo lakše komunicirati sa takvima. Zašto? Za početak, ne moraš uprošćavati svoj rečnik i izbegavati sve komplikovane reči, trudeći se da osiromašiš govor do nivoa deteta u obdaništu, ne bi li te sagovornik razumeo. Osim toga, tema za razgovor je mnogo više, kao i sadržina tog razgovora. Osim ogovaranja komšiluka i rodbine, komentarisanja najnovije zvezde Granda i prepričavanja skorašnjeg pijanstva, postoji pregršt tema za diskusiju. 
Sa druge strane, maniri i ponašanje obrazovanih osoba se dosta razlikuju od ostalih. Ne znam da li zvučim kao snob, ali iskreno - ZABOLE ME (Obrazovane osobe ne kažu ''zabole me'' na glas). Ne bih voleo da ručam sa nekim ko srče supu, podriguje, češa noge, duva mi dim u lice i ogovara Milku iz druge ulice i prepričava mi s kim je sve spavala Nataša Bekvalac. Možda je to i do kućnog vaspitanja, ali ima velike veze i sa obrazovanjem. Ukoliko se krećeš u krugovima gde se diskutuje o kulturi, umetnosti, sportu, politici, ekonomiji (Bože, koliko tema za razgovor...), sigurno nećeš razmišljati o komšinicinim prljavim sudovima. 
Obrazovane osobe takođe koriste sve padeže, pravilno raspoređuju akcente i svesne su da je u 21. veku nepristojno pričati kao tvoja baba dok je kopala kukuruz.
Međutim, usled silnih ispita, kolokvijuma, seminarskih radova, litara kafe i šlihtanja profesorima, često se pitam šta mi je sve ovo trebalo. Čemu obrazovanje? Šta ja konkretno imam od toga. Evo par primera:
1. Kada ti stigne nalog za plaćanje kazne koju si već platio, možda će ti slučajno pasti na pamet da prvo proveriš zakonik, pa tek onda otrčiš da platiš jednu istu stvar sto puta, misleći ''Bolje ja to da platim, za svaki slučaj''.
2. Možda ćeš znati svoja prava i obaveze i nećeš biti lutka na naduvavanje, koju koristi ko kako stigne.
3. Bićeš uzor drugima i znaćeš da je tvoja odgovornost kao roditelja da daš deci dobar primer. Ne želim da moja deca misle kako je normalno imati platu od dvadeset hiljada i kako nije bitno to što ti poslodavac ne uplaćuje penziono i socijalno.
4. Nećeš se osećati neprijatno u društvu ljudi koji diskutuju o politici u Srbiji, a ti samo znaš da opsuješ Vučića (ne znajući ni čime se on bavi).
5. Naći ćeš način da sprovedeš svoje ideje i značeš da si ipak samo običan čovek. Samo glupi ljudi naglašavaju koliko su pametni. 
6. Nećeš nasedati na medijsku manipulaciju i znaćeš da je ilegalno emigriranje Albanaca preko Srbije samo dobro režirana predstava i (možda) će ti pasti na pamet da niko ne emigrira preko dana, glavnim putevima, dajući izjavu za medije. 
6. Ima još mnogo razloga, ali suština je ista.
Narvno, kad kažem obrazovani ljudi, mislim na one što uče, ali i čitaju knjige, informišu se o aktuelnim temama, kreću se u krugovima ambicioznih ljudi, prate sport, kulturu i umetnost (Ne, ne mislim samo na Pinkove zvezde i Farmu) i znaju da to nije sve, da ima mnogo više od toga. Ljude koji završavaju fakultet, a nepismeni su, needukovani i nemaju osnovne manire stavljam u istu kategoriju kao one koji izbacuju statuse o kupusu. 

I na kraju, da se vratimo na poentu priče. Nije sramota prodavati kupus na pijaci, imati diplomu i čitati knjigu. Sramota je biti ograničen.