Sve što drugi žele od vas
Šta
od vas očekuju vaši roditelji? A prijatelji? A Kurta i Murta? Svi imaju neka
očekivanja od vas. Koja su vaša? To nije ni bitno. Trudite se da zadovoljite
tuđe želje, kao da imate nešto od toga. Iskreno, nemate. Niko vam neće reći
hvala što ste sledili njihove snove i ispunjavali tuđe želje. Samo ćete sebe
opsovati jednog dana, dok se budete gledali u ogledalu, kriveći Vučića za sve.
O direktoru kretenu da ne pričam...
Priča
je klasična. Vaši roditelji vas nisu napravili zbog vas samih, već zbog svojih
pomalo sebičnih potreba. Njima treba neko ko će naslediti kuću i okućnicu,
nastaviti porodično ime, izroditi unučiće i čuvati ih kad počnu da piške u
gaće. Treba im neko sa dobrim ocenama, kako bi se hvalili posle roditeljskog
sastanka, neko ko će biti dobar student, kako bi komšulik crk’o od muke.
Naravno, kad diplomirate, morate naći posao u struci. Niko vam neće zameriti
ako privremeno radite kao konobar ili kasirka, ali to nije za pohvalu. Mama i
tata se ne mogu hvaliti kako im je ćerka radnica na trafici, već diplomirani
pravnik.
Nakon
što se zaposlite, na red dolazi brak. Ukoliko ste prešli tridesetu, a niste u
braku, onda ste: babadevojka, udavača, peder, lezbejka, nešto sa vama nije u
redu, sigurno ste jalovi, ili u najboljem slučaju odmahnu glavom kada neko pomene vaš ’’hendikep’’. Sramota je svoj
novac trošiti samo na sebe, treba napraviti decu, oženiti se i dovesti celu
porodicu kod mame i tate, da utvrde gradivo iz izdržavanja gladnih usta.
Recimo
da ste se udali ili oženili čim ste se zaposlili, na red dolaze deca. Ako ne
zatrudnite u prvoj godini braka, sa vama nešto nije u redu. Komšinice će reći
da je to zato što idete golog stomaka i, drage žene, uvek će misliti da sa vama
nešto nije u redu, muška impotentnost se nikada ne pominje.
Nakon
prvog deteta, na red dolazi drugo. A onda? Onda prestajete da budete
zanimljivi. Niko više ne vodi računa o vašem životu, jer ste ispunili svoj
zadatak. Sada možete čekati penziju, pa lepo na groblje.
Pričaće
o vama u nekoliko situacija: Ako se razbolite (onda će vas sažaljevati i voleti
do neba), u slučaju razvoda (prvi smrtni greh u selu), ako vam je ćerka kurva,
a sin peder, ili ako, nedaj bože, dođete do nekog većeg novca. Onda ćete svima
biti trn u oku.
Vremenom
će i vaši roditelji zaboraviti na vašu žrtvu, jer shvataju da je normalno da
ceo život budete uz njih. Da oni vide kako vi vaspitavate vašu decu, da im daju
krišom sladoled, da slušaju kad se svađate sa supružnikom, da ogovaraju snajku
kod komšinice, da imate što tiši seks, kako vas ne bi čuli, da im objašnjavate
gde ste išli sinoć oko deset bez dece, da vas kritikuju kad vaše dete dođe u
dva iz grada i, naravno, da vas porede sa Onim malim od koleginice.
Da
rezimiram priču. Baš vas briga! Pustite želje drugih neka idu dođavola. Ako ne
želite takav život, idite tamo gde je vaša sreća. Dom je tamo gde je vama lepo,
a ne gde vam drugi nametnu.
Završavam
falkultet i počinjem da tražim posao. Moji roditelji žele da ostanem sa njima,
u istom gradu, kako bismo svi bili jedna lepa srećna porodica. Još kad im
dovedem snajku, pa nam oni pomognu... Ne pada mi na pamet. Ne želim da živim u
malom gradu u kome sam rođen i gde je najveća perspektiva da radiš u
samoposluzi za trideset hiljada mesečno. Baš me briga za želje mojih roditelja,
bitno je da ih poštujem i da sam uvek tu za njih. Moja ljubav se neće smanjiti
kilometrima daleko.
Idem
tamo gde mi odgovara mentalitet ljudi, gde ću živeti onako kako želim i kako
sam planirao celog života. Idem u tri lepe! Tamo je super, zato što sam JA tako
odlučio.
