Zakon prostitucije u ovoj džungli

Zakon prostitucije u ovoj džungli

   06:01       Unknown

---

Živimo u džungli. Pravila su surova i važi zakon najjačeg. Oni koji se ne adaptiraju i ne nauče da se bore, završavaju samleveni i odbačeni. 

Svakoga jutra jedan lav se budi. Proteže se i odlazi u lov. Mora naći plen koji će ga nahraniti. Plen mora biti slabiji od njega, u suprotnom će on sam postati plen. 

Svakoga jutra jedan čovek se budi. Njegovi jutarnji rituali su duži od lavovih, ali nakon kafe, doručka i tuširanja, i on odlazi u lov. Kao i lav, čovek juri plen. Koji će biti slabiji od njega.

Lav mora da preživi, a mora nabaviti hranu i za svoju porodicu. Čovek mora zaraditi novac kako bi kupio hranu svojoj porodici.

Nejakim lavićima vremenom izrasta griva, krik im postaje prodorniji i oni nauče da love. Ukoliko ne ojačaju, doći će neka druga životinja, hijena, i pojesti ih.

Nejakim momcima i devojkama izbijaju bubuljice, divljaju hormoni. Upisuju fakultete da bi se opijali na studentskim žurkama i spavali sa što više ljudi. Ukoliko posle toga ne ojačaju, hijene u ljudskom obliku će ih večno prognati na Biro.

Čovek posmatra, njuši. On njuši strah svog sagovornika, njegove slabosti, očekivanja. Na osnovu toga, on smišlja priču. Da li će ga dotući, zavesti, poniziti, očarati, naljutiti, oduševiti, zavisi od prilike.

Jedina razlika između čoveka i životinje je što životinje ubijaju plen isključivo da bi preživele. Ljudi to često rade iz pukog zadovoljstva.

Kada ljudski predatori još osvajaju? Kada zavode. Ista je situacija kada treba zavesti poslovne i ljubavne partnere. Čovek odlazi na poslovni skup, gde je gomila ljudi. On posmatra, raspituje se, proučava njihov govor tela. Zatim kreće u akciju. 

U diskoteci, on snima, proučava, smišlja priču, a zatim, kad locira metu, on kreće u akciju.

Poslovni čovek prilazi željenom klijentu, partneru i zna da ima pet sekundi, koliko traje prvi utisak, da osvoji metu. U tih nekoliko sekundi on mora biti intrigantan, zanimljiv, pristupačan i poželjan. 

U diskoteci, on prilazi devojci, upoznaje se sa njom i zna da mora imati zanimljiv uvod, kako bi devojka poželela da priča sa njim. On mora biti intrigantan, zanimljiv, pristupačan i poželjan. Devojka mora poželeti da bude sa njim. Klijent mora poželeti da sarađuje sa njim.

Još jedna razlika između ljudi i životinja je ta što se ljudi prodaju, a životinje ne. Čovek će prodati svoje telo, svoje ideje, znanje i iskustvo. On će sve to upakovati u ukrasni papir i prodati onome ko najviše ponudi.

Klasičan zakon prostitucije. U životu opstaju samo najbolje prostitutke. 

Read More

Bogato siromašni ljudi

Bogato siromašni ljudi

   10:31       Unknown

---

Ljiljana je čuveni kardiolog u svom gradu. Radi u lokalnoj bolnici, ali i u privatnoj praksi. Cenjena je i veoma dobro plaćena. Suprug joj je hirurg, a starija ćerka studira medicinu. Mlađi sin ide u medicinsku školu, a kasnije će odlučiti da li će biti stomatolog, ili kardiolog. Ona nosi bunde, vozi automobil od trideset hiljada evra i ima vikendicu na Kopaoniku.

Šta ne znamo o njoj? Ljiljana je ćerka čuvenih lekara i njena budućnost je bila određena onda kada je babica na njenom rođenju potvrdila da je živa. Dok su druga deca maštala kako će biti pevači, glumci, đubretari, policajci, Ljiljana je ponavljala reči svoje majke: ''Ja ću biti lekar''.

Dok je spremala ispite na Medicinskom fakultetu i proučavala jetru u formalinu, nikada svoju odluku nije dovodila u pitanje. Njoj je suđeno da bude lekar.

Zašto je onda nervozna? Zašto puši dve pakle cigareta dnevno? Zašto nije spavala sa mužem osam meseci?  Zašto ne zna da joj je ćerka abortirala prošle nedelje, a sin uradio pirsing na jeziku? Zato što kad dođe kući, legne da spava. Nakon toga odgleda seriju, a zatim čita knjigu pred spavanje. Nervozna je kada se vrati kući. Nervozna je kada ide na posao. Zna da je tamo čekaju pacijenti koji joj idu na živce i kolege sa kojima nije u dobrim odnosima. Dok gleda EKG nalaze pacijenata, dođe joj da im iste nabije u nos, jer je nerviraju i ti papiri, i njena ordinacija i beli mantil.

Juče je pila kafu sa Milicom, svojom prijateljicom iz Gimnazije. Milica je vaspitačica. Plata joj je mizerna, do guše je u kreditima i kupuje u Second Handu. Dok Ljiljana uzdiše i žali se na migrenu, Milica joj prepričava kako je mali Mihajlo pevao ''Mama voli bebu'', dok su mu drugari aplaudirali. Oči joj sijaju.

''Kako možeš da budeš tako nasmejana po ovako odvratnom vremenu?'', interesovalo je Ljiljanu.

''Zato što mi ta deca, Ljiljo, daju pozitivnu energiju. Ti znaš da sam oduvek volela da se bavim decom. Volim svoj posao.''

''Možda sam i ja nekada želela da budem balerina, ali sam oduvek znala da treba da budem lekar,'' negodovala je gospođa Primarijus.

''Kako si znala?''

''Tako što...'', zbunila se Ljiljana. ''Jednostavno sam znala.''

''Tako što su te roditelji naterali da studiraš medicinu,'' ubacila se Milica.

Njene reči su ošinule Ljiljanu poput biča. ''Ja barem imam odličnu platu, ne podižem kredite da bih platila reprogram za račun za vodu i idem svake godine na more.''

''Naravno, draga. Blago tebi.'' 

Milica nije želela da objašnjava Ljiljani zašto joj je život čist promašaj. Znala je ona to i sama. Pustila je svoju prijateljicu da kuka o svojim problemima, a zatim se vratila kući, da se naspava, kako bi sutradan otišla nasmejana na mesto gde je srećna.

Read More