Važno je zvati se gastarbajter

Važno je zvati se gastarbajter

   06:00       Unknown

---

Čitam u novinama kako se u inostranstvu najviše traže građevinski radnici, PVC montažeri i stolari. Ukratko, traže se oni koji hoće da zapnu, da vuku, nose, tegle i ćute. Ljudi koji u svet odlaze trbuhom za kruhom nadajući se boljem životu.

Fascinantno mi je kako u inostranstvu ljudi pristaju na poslove koje u svojoj zemlji ne bi radili nikada. Radiće kao konobari, sobarice, čistači, bilo šta, nebitno kolika je plata, samo da se dokopaju parčeta sna.

Ljudi koji sede kod kuće i ne žele da rade bilo šta što nema veze sa njihovom strukom, iscrpljujući svoje roditelje pristaju da ''preko bare'' budu bilo ko, bilo šta.

Zašto? – Zato što rodbina ne mora da zna čime se bave, koliko wc šolja su očistili. Bitno je da znaju da je rođak/kum/komšija u Švajcarskoj.

Sa druge strane, kolika je šansa došljaka gastarbajtera da napreduje? Da li će čistač iz Srbije postati menadžer prodaje, ili će kuvarica u menzi postati zamenica direktora? Neće, jer stranci na doseljenike gledaju kao ti isti doseljenici na kišne gliste, obilaze ih, ili se prave da ne postoje.

Jednom godišnje glista dođe u svoje rodno mesto i meša nemački i srpski jezik, iščuđava se kako nam je država neuređena, jer  ''u Nemačka nema to!'' Važno je da drug iz osnovne i sestra od ujaka budu zadivljeni dok naručuje viski s ledom, okreće vola na ražnju u dvorištu, uz Snežanu Đurišić na Apple lap topu, prolazi gradskom ulicom u novom BMW-u, jer... Dve nedelje u rodnom selu kao bog vrede više nego ostatak godine u tuđini kao niko i ništa.

Ipak, postoje i pozitivni aspekti života gastarbajtera. Ne provedu ceo život tamo gde su rođeni, ograničavajući se jednim gradom za ceo život. Upoznaju druge kulture i nauče ponešto korisno od drugog naroda, usvoje neke zdrave navike i uvide kako izgleda i drugačiji pogled na svet.

Mlade ljude koji u inostranstvu pronađu posao za koji su se školovali u potpunosti podržavam. Ako tvoja zemlja ne ceni tvoje znanje i smatra da joj ne treba tvoje iskustvo, već kumovog sestrića, onda idi tamo gde si potreban. Skupi hrabrost, pozajmi novac i uđi u avion.

Podržavam i one koji žele da ostanu u svojoj zemlji. Iako emigracije posmatram drugačije. Mi smo svi stanovnici planete Zemlje i nebitno je u kome gradu živimo, koji je kontinent u pitanju... Dom je tamo gde si srećan.

Ako je neko srećan dok vozi BMW kroz selo, u redu je... Dok čisti wc šolje i ljušti krompir, u redu je... Sve je stvar izbora, a malo i dokazivanja...

Read More

Jedina tajna uspeha Novaka Đokovića

Jedina tajna uspeha Novaka Đokovića

   12:19       Unknown

---

Pet žaba je pokušavalo da skoči na drvo. Pokušavale su i padale. Neke od njih su odmah odustale, a neke su nastavile da se bore. Preostale su dve. Jedna je odustala i pala kod ostalih. Dozivale su usamljenu žabu koja je uporno skakala, pokušavajući da se domogne drveta. Govorile su joj da treba da odustane, nema smisla da se izdvaja. Ipak, žaba je uspela. Popela se na drvo. Iz jednog jedinog razloga – bila je gluva. Nije čula povike ostalih.

Novak Đoković je ta žaba. To je glavni razlog njegovog uspeha.

Ne volim potrebu našeg naroda da diže u nebesa bilo koju javnu ličnost i dodeljuje joj status božanstva. Toj osobi se pripisuje patriotizam, plemenitost, skromnost, a svaki naznačaj ljudske prirode se opravdava. Ukoliko osoba pokaže da je samo čovek, nalazi se opravdanje, ili se smišlja teorija zavere.

Kada Novak pobeđuje, on je ''Nole, srpski sin''. Kada gubi, odmah se smišljaju razlozi, zašto ''Sudija namerno nije hteo da prekine meč, iako je video da je Nole u pravu. Svi nas mrze''.

Stranci osporavaju njegov talenat, parafraziraću njegove izjave, umanjujući značaj njegovih pobeda, pokušavajući da pretvore tenis u rijaliti program.

On stoji između dve vatre. Između zaludnih Srba, kojima očajnički treba Mesija i zlonamernih stranaca, koji i ne znaju gde se Srbija nalazi.

A šta on radi za to vreme? – Živi. Onako kako on hoće. Vredno radi, trenira, vežba, vodi računa o ishrani, meri  se, leči se i podiže pehare. Ne sluša druge žabe. Ni kada ga hvale, ni kada ga kude. Iskreno, ni od jednih ni od drugih ne može imati neke preterane koristi. Pohvale njegovog naroda mu mogu biti jak vetar u leđa i nova nada ako ikad posrne, ali taj isti narod će komentarisati gde on plaća porez, koliko li je koštalo njegovo venčanje, šta jedu njegovi psi, da li će se njegova majka nekada nasmejati...

Uvek ćete upoznati nekoga ko zna nekoga ko poznaje njegovog ujaka, ili tetku, ili bivšu komšinicu. Po njegovom izrazu lica cela nacija zna da li nešto nije u redu. Svi misle da ga poznaju.

On je tu kada roditelji kreiraju ambicije svojoj nerođenoj deci, a tu je i kada treba napraviti satiričnu stranicu na društvenim mrežama.

A šta on radi za to vreme? – Živi. Onako kako on to hoće. Zato što zna da kada ste na trci i okrećete se za svakim šumom, nikada nećete doći do cilja. 

Read More

Dali su nam život, ali nas nisu pripremili za njega

Dali su nam život, ali nas nisu pripremili za njega

   15:10       Unknown

---

Roditelji vaspitavaju svoju decu da budu poslušna. Ukoliko kažu ''Ne trči'' očekuju da dete stane iste sekunde, poput dresiranog psa. Udariće dete ili će ga kazniti ukoliko bude zahtevalo da mu kupe čokoladu u prodavnici, zato što se oglušilo o njihovu naredbu ''Kupiću ti ono što JA mislim da ti je potrebno''. Kada kupuju garderobu deci, gledaju cenu i praktičnost, ne obazirući se na želje i potrebe svoje dece. 

Zašto to rade? Iz jednog jedinog razloga – zbog okoline. Potrebno im je da okolina potvrdi da su dobri roditelji. Poslušno dete je odraz uspešnog roditelja. Ukoliko je dete nemirno, svi će okriviti roditelje. Šta se dešava sa roditeljima koji puste svoju decu da trče po parku, mažu se čokoladom, stave pirsing na obrvu, ili krenu u grad u kratkoj suknji? Osudiće ih okolina. I ništa više.

Ne shvataju da poslušno dete ne sluša samo njihove komande. Ono je isprogramirano da sluša, da tuđe reči doživljava kao naređenje. To dete je poslušno i svojim drugovima kada mu ponude marihuanu, svom momku kada joj predloži seks bez zaštite, svom šefu kada ga ponižava, policajcu kada mu traži mito...

Roditelji pripreme decu za slepu poslušnost. Ukoliko te neko stariji uvredi, ne odgovaraj mu, ukoliko ti zazvoni mobilni na sastanku, ponašaj se kao da si izvršio genocid. Ako si kriv, stidi se i budi ponizan. Ako nisi kriv, opet se stidi i budi ponizan.

Suštinski gledano, u želji da se dokažu kao roditelji, svoju decu ne pripreme za realan život.

Ne nauče decu kako da kažu ''Ne'', kako se izvuku iz loše veze, kako da se informišu o svojim pravima, kako da se odbrane ukoliko neko pokuša da ih siluje, kako da se što pre otrezne, kako da pokažu šefu i kolegama da zahtevaju poštovanje, kako da prepoznaju kada ih najbolji prijatelj laže...

Ukoliko roditelj razgovara sa svojim detetom o korišćenju zaštite, smatra se da je nemoralan, jer podstiče dete na blud. Očevi brane svojim ćerkama da prespavaju kod momka, misleći da će time sačuvati njihovu nevinost. Tada su te iste ćerke prinuđene da lažu kako spavaju kod drugarice, ili da imaju seks na raznoraznim parkinzima, ili u parkovima. Želeći da od njih stvore čedne devojčice, naprave ni krive ni dužne kurve.

Ukoliko ćerka dovede momka kući, komšiluk će ih olajavati. Zbog toga ćerka često ostaje nezaštićena u nečijoj jazbini.

Uče svoje sinove da se ne tuku, nakon čega oni završe sa madricama i podlivima, jer nisu znali da se odbrane od pijanog momka, koji je pomislio da baš njegovu devojku gledaju.

''Nemoj da piješ u kafiću, sipaće ti drogu u piće'', čuvena rečenica. A gde onda da piju? U parku? Kod kuće ne mogu, jer roditelji misle da njihova deca žive na Koka-Koli i Fanti.

''Vidim li te sa cigaretom, ubiću te'' za dete znači ''Puši iza neke šupe, ili u mraku, poput klošara''.

''Ne svađaj se sa kolegama'' znači ''Ćuti i gutaj knedlu, a kada dođeš kući prevrći se celu noć, nervirajući se''.

''Ne iznosi svoje mišljenje'' znači ''Ćuti i trpi''.

Nakon svega toga, ta deca se pretvaraju u isfrustrirane osobe, koje zbog sopstvenog nezadovoljstva terorišu ljude oko sebe, naročito one koje su roditelji pripremili za ovaj svet.

To dete jednoga dana postane čovek koji se oseća nesigurno, kao da mu nije jasno šta se od njega očekuje. Ne zna kako da se izbori sa sopstvenim potrebama i željama, ne ume da ''pročita ljude'' i krivicu uvek svaljuje na druge, jer nije sposobno da se suoči sa istinom.

Na kraju, postaje roditelj, koji svome detetu ne kupuje čokoladu u prodavnici, ne objasnivši mu zašto nema novca, tražeči da dete koje ne zna ni koliko vredi sto dinara shvati šta znači izraz ''Nemam''. Hvale se prijateljima kako su tukli svoju decu, jer ''Neće on meni tako, nije on meni roditelj'', ne shvatajući da u većini slučajeve dete i jeste roditelj svome roditelju. Onaj roditelj koji kaže ''Osvrni se malo oko sebe. Sagledaj moje potrebe. Pusti okolinu. Ako si ti nezadovoljan, zašto ja moram da ispaštam zbog toga?''

Read More