Kako da daš otkaz i zaradiš novac
Radiš posao koji ne voliš za bedne pare, mrzeći
i sebe i šefa. Zašto? Sedi i pitaj se Zašto? Zato što moraš? Komunalije stižu
redovno, sve veće i veće, hrana je poskupela i ti moraš da rintaš kako bi
isplatio nešto što će ti i sledećeg meseca isterati novac iz novčanika. Daj
otkaz! Skupi petlju i prekini torturu, bez obzira na to što živiš u Srbiji, ili
u nekoj još siromašnijoj zemlji.
Nedavno sam razgovarao sa devojkom koja radi na
trafici dvanaest sati dnevno. Prva tri meseca nije imala nijedan slobodan dan.
Sada ih ima, kada joj gazda dozvoli. Možda jedan nedeljno, a možda i jedan
mesečno. Plata joj je dvadeset hiljada. Kako ona izgleda? Očajno. Podočnjaci do
kolena, lice rastegnuto poput kese, oči mutne, nezadovoljne.
Možda bi i dala otkaz, ali ne sme. Plaši se da
ne ostane bez dvadeset hiljada mesečno. U međuvremenu ne traži drugi posao, jer
nema vremena. Posle posla dođe kući i legne da spava, nizašta drugo nema
vremena.
Da ovaj tekst ne bi izgledao kao poziv na
samoubistvo, preći ću na poentu moje priče.
Slušao sam nekolicinu ljudi koji su dali otkaz
i udahnuli slobodu, bez ikakvog plana B.
Jednoga dana su došli na posao,
shvatili da ih više ne ispunjava, da rade preko volje i rešili da prekinu
agoniju. Nije lako raditi svakoga dana nešto što ne voliš, i to osam ili
dvanaest sati. Život ti se svede na mazohizam.
U prilogu možete pogledati video u kome Tanja
Vojtehovski govori o svom uspehu i borbi za isti. U trenutku kada je na Pinku
imala odličnu platu, rešila je da da otkaz. Velika plata nije mogla zameniti
činjenicu da je taj posao ne ispunjava. Nije imala rezervni posao. Nije znala
šta će uraditi kasnije. Bila je ''nezrela'' i rekla KRAJ.
Ista situacija se i meni desila ove godine.
Radio sam u jednoj sportskoj radnji, sa odličnom platom, ali robovlasničkim
uslovima rada. Konstantni prekovremeni rad, bez nadoknade, uz fizičku i
psihičku torturu. Rešio sam da bacim u vetar tu dobru platu i napustim posao.
Shvatio sam da sam tih nekoliko meseci odlično zarađivao, ali nisam imao gde da
potrošim novac. Nisam imao volju za životom. Bio sam umoran za izlaske, za
prijatelje, devojke i samo sam želeo da spavam. To nije život! To je mazohizam.
Nekoliko meseci kasnije, smatram da mi je to
bila pametna odluka.
U početku mi je bilo teško kada se probudim
ujutru i shvatim da nemam nikakve obaveze. Osećao sam se bespomoćno. Dok su
moji prijatelji radili, ja sam ostajao kod kuće.
Vremenom su se moje finansije
istrošile i neko vreme nisam mogao ni na kafu da odem sa prijateljima.
Šta se desilo u međuvremenu? Otvorilo se
hiljadu novih mogućnosti.
Počeo sam da radim kao freeelancer na
internetu, pokrenuo mali biznis sa prodajom nakita na internetu, moj blog je
doživeo veliku porast čitanosti, a kasnije sam počeo i da radim sa jednom MLM
marketing firmom, čije plodove rada počinjem sada da berem.
Dao sam otkaz, ostao bez primanja i fokusirao
se na sebe, na svoje potrebe.
Sada radim nekoliko poslova i opet sam povratio
zaradu. Ja, koji jedno vreme nisam imao ni sto dinara za kafu.
Jedna motivaciona priča za kraj:
Nedavno sam gledao film ''Alisa iza ogledala''. U jednom trenutku pojavljuje se
Vreme, otelotvoreno u liku čoveka. On upravlja vremenom na čitavom svetu, ali i
ljudskim individualnim.
Vreme uzima sat koji predstavlja život izvesnog
muškarca. Poslednja sekunda otkucava i on gasi sat. Muškarac u tom trenutku
umire. Vreme hladnokrvno izgovara ''Tvoje vreme je isteklo. Nadam se da si ga
kvalitetno iskoristio''.
Jednom će i vaše pozajmljeno vreme isteći.
Nadam se da ga nećete iskoristiti u nekom magacinu, ili kancelariji koju ne
volite, željno iščekujući slobodan dana, kako biste se naspavali. Kada vam
Vreme isključi sat, više nema reprize.
