Home » Archives for јануар 2017
петак, 27. јануар 2017.
Društvene mreže odavno služe za promociju svog
tela. Poput ličnih oglasa, prodaju se grudi, zadnjica, mišići i automobili.
Nedavno mi je neko rekao Naravno da se na
instagram izbacuju samo slike na kojima si srećan, nasmejan, piješ piće, uživaš
sa društvom. Neću se sigurno slikati kako plačem noću u sobi. Postalo je
bitno slikati se u diskoteci, gde barem na par sati svako može biti kralj. Svi
piju svoje piće, flertuju, nasmejani su i žive život kao da ne postoji sutra.
Nebitno je što se u sebi preslišavaju da li će imati za taksi, ako naruče još
jedno piće.
Šta poručuju devojke svojim fotografijama? Na
predavanjima iz neverbalne komunikacije smo učili da velika usta označavaju
senzualnu ženu. Devojke koje nemaju puna usta, trude se da tu senzualnost
nadomeste pućenjem.
Na taj način poručuju da su seksualno aktivne i zavodljive.
Često je tu i ozbiljan pogled, koji bi
trebalo da označava jak stav. Dakle Ja sam senzualna, jaka žena, svesna svoje
seksualnosti.
Sa druge strane, nije mi jasno čemu ozbiljna
faca na svim tim fotografijama? Ne mogu te shvatiti ozbiljno ako izbacuješ
hiljadu istih fotografija, praveći grimasu koju je neka starleta patentirala,
misleći da si zbog toga dobro parče mesa.
Takođe su popularni i belfie, fotografije na
kojima se devojka slika otpozadi, stavljajući u prvi plan svoju zadnjicu. Ako
to nije poziv na seks, ne znam šta je onda. Verovatno će se uskoro pojaviti i
vaginelfie, a patentiraće ga Kim Kardašijan.
Da pređeno na muškarce. Devojke i nisu toliko
kritične, koliko su momci postali. Iako ne postoji još izraz za to, ali više
ima muških starleta, nego ženskih.
Klasičan primer je frajer koji odlazi redovno u
teretanu i želi da ceo svet zna za to. Pre svega, svaki vid zdravog života je
za pohvalu i bolje je promovisati teretanu, nego cigarete.
Međutim, zadizanje
majice u ogledalu više priliči ženama nego muškarcima. Imaš izvajane
trbušnjake, vredno si radio na njima. Pa šta? Da li sada sve devojke treba da
padnu u nesvest zbog toga? Muškarci na taj način poručuju Vidi me, ja sam jak i
muževan. Imam jako telo i mogu da izdržim dugo u seksu. Zaljubi se u moje
pločice, molim te, vredno sam radio na njima.
Uz trbušnjake ide i pogled ispod obrva, koji
poručuje Vidi me, ja sam opasan frajer (koristio bih neku drugu reč, ali neću
da budem vulgaran). A gde je pogled, tu su i obrve. Nemam ništa protiv
sređivanja obrva, ali sa merom. Mislim da ću pre razumeti kvantnu fiziku nego
nečiju potrebu da ima dve tanke crtice umesto obrva.
Koje su tvoje preokupacije, frajeru? Da li si
dobro počupao obrve? Da li si namazao dovoljno mleka za telo? Da li ti je levi
biceps veći od desnog? Da li je neka devojka primetila i pustila balicu na
tvoje telo?
Kako se sedi u kafićima? Muškarac se zavali u
stolicu, jer na taj način poručuje Ja imam samopouzdanje.
Žena prekršta noge, jer želi da poruči Potrudi
se, pa saznaj šta krijem između nogu.
U klubovima? Želja za pripadnošću je
zamaskirana željom za seksom. Problem je što su mnogi ljudi pomešali ova dva
termina. Neko ih je ubedio da se do ljubavi stiže preko kreveta. Smatraju da je
bitnije pokazati svoje grudi i mišiće, nego svoju ličnost. Zašto? Zato što
izgledaju onako kako zahtevaju društveni standardi. Daju sve od sebe da
izgledaju poput modela u časopisima. Za svoju ličnost nisu sigurni. Previše je
tu mana, nesavršenosti i strahove. Ko će ih prihvatiti takve, kada ni sami sebe
ne mogu prihvatiti?
Kroz vekove smo slušali jednu poruku Muškarac
sme, žena ne!
Ako muškarac menja partnerke, on je mačo, a žena je *****.
Vremenom su ljudi prihvatili ovu tvrdnju kao zakon fizike. Zbo toga su žene
morale da infiltriraju svoju seksualnost, jer je postalo sramota da žena kaže
Imam potrebu za seksom. Odakle tebi pravo na potrebu za seksom? Žena kojoj
treba seks je *****!
Razgovarao sam sa psihologom, koji je ovaj
problem proučavao mnogo ozbiljnije od mene.
Žene su učene da potiskuju svoju seksualnost,
dok su muškarci učeni da je naglašavaju. Zbog toga žene na selfijima prave
ozbiljnu facu, jer kažu Iako ti nudim svoje telo, ja sam i dalje ozbiljna.
Muškarac je ležeran jer on poručuje Da, nudim ti svoje telo i ti treba da mi
budeš zahvalna!
Tokom svog rada u mentalnoj instituciji,
psiholog mi je objasnio da većina žena ima potrebu da naglasi svoju
seksualnost. Pacijentkinje hodaju zavodljivo, uvijaju se, otvoreno flertuju sa
muškarcima i otvoreno, bez ustezanja pozivaju na seks. To su iste te žene koje
pre dolaska u bolnicu nisu smele da ispolje svoju seksalnost. Razlog je u tome
što većina mentalnih bolesti otklanja moralne barijere, a naročito zabrane.
Da li se, pokazivanjem svoje seksualnosti,
ljudi brane? Na taj način oni potvrđuju svoje vrednosti.
Vidi me, našminkala sam se. Ne možeš videti
moje nesavršenosti, jer imam puder.
Vidi ti mene, nekada sam bio nizak, a sada imam
pločice. Moja visina više nije problem.
A vidite mene, imam veliku, čvrstu guzu.
Izgledam kao Kim Kardašijan i Dženifer Lopez. Znam da ne mogu biti bogata i
uspešna poput njih, ali mogu se bar na tren osećati uspešno, jer uspešna je ona
žena koju bi svi da ****.
A vidite mene. Spavao sam sa stotinama žena,
dakle, ja sam uspešan, jer uspešan je onaj muškarac koji je ***** stotine žena.
Telo telo telo telo telo telo. Sve se svodi na
telo. U redu, nemam ništa protiv. Ali, onda se nemojte ljutiti ako vam neko
kaže da ste glupi, ili površni. Kako bi ti ljudi mogli da znaju bilo šta o
vama, kada im to ne pokazujete? Ja znam da li neko ima izražene mišiće, ili
čvrste grudi, ali ne znam ništa više o toj osobi. Zbog toga dolazi do
osuđivanja.
Možda bi bilo jednostavnije kada bismo živeli u
svetu gde nije sramota nuditi se. Onda bi sve bilo otvorenije, ne bi se ljudi
maskirali na društvenim mrežama.
Ili to više i nije pitanje seksualnosti. Možda
je to samo izgovor.
Ljudska psiha je kao kurje oko. Imao sam ga pre
dve godine i znam o čemu govorim. Počeo sam da kopam, ne bi li ga uklonio, ali
nije prolazilo. Zašto? Što sam dublje kopao, nailazili su novi slojevi, nisam
ni znao koliko je duboko.
недеља, 22. јануар 2017.
Nikada ne bih otišao u rat za ovu zemlju
03:38 Unknown
U poslednje vreme se često mogu
čuti razna lupetanja predsednika Nikolića. Od kako je došao na vlast,
konstantno pravi budalu od sebe. Što je najgore, i od nas. Tako je nedavno,
nakon debakla zvanog voz, mrtav ladan izjavio kako će poći u rat i povesti
svoje sinove sa sobom. Kakav rat? O čemu pričaš, čoveče? Pri tome, taj isti
Nikolić zaboravlja da je on predsednik države i da njegove izjave ne smeju biti
nepromišljenje. Ne sme dozvoliti sebi da ishitreno lupi glupost pred medijima i
da se nakon toga brani kako ga neistomišljenici diskredituju. Njegove izjave ne
smeju pozivati na rat, a naročito nije preporučljivo da se predsednik prepucava
poput tetke i vodi abrove u javnosti.
Elem, ta njegova glupost je bila
okidač da se mladi ljudi u Srbiji masovno probude i, preko društvenih mreža,
izjasne da ne žele da idu u rat. Neki ne veruju u nasilje, drugi su kukavice,
svako ima svoj razlog.
Moj razlog: Ne vredi boriti se za
ovu zemlju. Obrazložiću i zašto.
PRVO: Onaj ko je pokrenuo rat,
neka pošalje svoju decu i unuke da ratuju i ginu. Ne želim da u 21. veku, kada
se sukobi mogu izbeći, ginem. Pored silnih institucija i pregovora sa E.U,
Rusijom, Amerikom, niko ne treba da gine.
DRUGO: Nije patriota onaj ko gine
za svoju zemlju, već onaj ko radi na njenom napretku. Ne bacaj smeće na ulici,
ne zagađuj okolinu, plaćaj porez, ne kradi struju, nemoj da voziš pijan, ne
zabušavaj na poslu... Na taj način je čovek patriota. Ako pogineš u ratu, bićeš
heroj. Mrtvi heroj. Tvoja majka će ostati bez
sina, žena bez supruga, deca bez oca. I na kraju krajeva, i posle tvoje
smrti, razni diletanti će pozivati na rat, kriminalci će krasti, političari će
ubijati, a tebe će pojesti crvi.
TREĆE: Za vreme rata devedesetih
godina, brojni Miškovići, Karići, Mali, Veliki i ostale patriote su preko noći
stekle ogromno bogatstvo. Ratovi su odlična podloga za krađu. Da nije bilo
zlatnih devedesetih, Srbija sada ne bi imala svoje kontraverzne biznismene.
Samim tim, naše pevaljke i starlete ne bi imale za koga da se udaju i današnji
mladi ne bi imali čiji primer da slede. Da se lopovi nisu obogatili za vreme
rata, danas nijedan mladić ne bi želeo da bude Knele, Legija i ne bi se setio
da je frajer onaj ko drži ruke u obliku piramide. Današnje devojke se ne
bi ponašale kao prostitutke, želeći da
Svaka lepotica dobije svoju zver.
ČETVRTO: Ne može jedan Toma
Nikoć, ili Hašim Tači da pokrene rat. Ne brinite se, neće biti rata. Za sad.
Rat se pokreće onda kada Amerika
to poželi, kada Evropska unija uvidi svoje interese u tome, ili kada Putin vidi
svoje interese u tome. Do tada svaki Niko-i-ništa može da lupeta u javnosti.
Evo, i ja sam niko i ništa i dajem sebi za pravo da lupetam gluposti.
Previše je mladih života (ali i
starih, nebitne su godine) ugašeno, dok su brojni političari grejali zadnjice u
mekanim foteljama. Vreme je da prestanemo da budemo pećinski ljudi i pokušamo,
makar na sekundu, da koristimo svoj mozak. Hajde da probamo, možda i upali.
понедељак, 16. јануар 2017.
Prvi put u životu mrzim nekoga
12:01 Unknown
Nisam svetac, ali nikada nikoga
nisam mrzeo. Do skoro! Bio je to veliki šok za mene kada sam nedavno otkrio to
čudno osećanje – mržnju. Po prirodi sam flegmatičan i mnoge stvari koje
potresaju sav normalan svet, na mene ne utiču.
Godinama živim po principu Ili te
volim, ili te poštujem, ili ne postojiš. U stanju sam da nekoga volim do neba i
budem spreman i bubreg da poklonim toj osobi. Ukoliko me neko razočara ili
povredi, taj neko postaje vazduh za mene. Ne mrzim tu osobu, jednostavno je
sahranim. Održim opelo našem prijateljstvu i sve parastose zajedničkim
uspomenama.
Iznenadim se koliko, posle velike
ljubavi, mogu biti totalno ravnodušan.
Zbog toga me je zatekla ta nova
emocija koju sam upoznao. Prijatelj u koga sam imao puno poverenja me je
povredio. To je bila osoba za koju sam se mogao zakleti da je izvor dobrote i retko
vredan prijatelj u mom životu. Ne bih da budem patetičan, ali mislio sam da je
ta osoba bolji čovek od mene.
Uglavnom, taj prijatelj me je
polio kofom ledene vode svojim ponašanjem. Znate onaj trenutak kada se zapitate
Ko je ovo? Ja ne poznajem ovu osobu. Suština je da se razočaravamo u ljude od
kojih imamo velika očekivanja. Ne možeš se razočarati u nekoga ko ti nije
bitan.
Zar to nije ironično? Da bi te
neko povredio, moraš ga prvo zavoleti.
Pošto živimo u eri društvenih
mreža, nakon incidenta su mi i dalje izlazile fotografije te osobe na
Facebook-u. Tada sam osetio tu nepoznatu emociju – gnev.
Nekada , kada vidim fotografiju
dotične osobe, pomislio bih Moj prijatelj. Dobra duša.
Sada mi je prva asocijacija
Đubre!
Osmeh te osobe na fotografiji me
nervira. Pomislim Odakle ti pravo da se smeješ, đubre?
Kada je osoba ozbiljna, pomislim
Šta izvodiš, đubre? Glumiš neku ozbiljnost?
Zbog svega toga, sebe doživljavam
kao promašaj. Nije dobar osećaj mrzeti nekoga. Zapravo, onaj ko mrzi je
prilično jadan. Dođe mi da priđem takvoj osobi, zagrlim je i kažem Pomozi sebi.
Radi na sebi. Iskoreni tu mržnju.
Problem je što mnogi ljudi
opravdavaju mržnju. Danas se smatra logičnom reakcijom na nečiji postupak.
Ukoliko te neko povredi, slobodno ga mrzi, jer to je normalno, to je očekivano.
Nije!
Znam da zvuči kao najgori kliše
iz romana Mir-Jam da svakome treba oprostiti, ali Mir-Jam je u pravu.
Nema lepšeg osećaja nego kada
oprostiš nekome ko je prema tebi ispao *****. Osećaš se moćno! Shvatiš da je
neko zbog sopstvenih strahova i nesigurnosti ispao mali čovek, a ti si se
uzdigao i ostavio to iza sebe. Samo jaka osoba ne dozvoljava ljudima da utiču
na nju. Jer, to je uticaj. Kada nekoga mrzite, on utiče na vas, ima moć nad
vama. To je mene zapanjilo.
Ta osoba me je, em povredila, em
sada ima moć nadamnom. Zar nije nepravda. I što je najgore, ja joj dajem tu
moć.
Zato sam odlučio da oprostim
bivšem prijatelju. Zbog sebe. Biće meni lakše kad prestanem da osećam tu čudnu
emociju, koja je poput kamenčića u cipeli.
Vremenom sam počeo da je razumem.
Nije toj osobi lako. Zapravo, sada mi je žao nekadašnjeg prijatelja. Da joj je
lepo u životu, ne bi povređivala ljude oko sebe.
Zapamtite: SREĆNI LJUDI NE
POVREĐUJU DRUGE!
Znam da će morati mnogo vremena
da prođe, možda i nekoliko godina. Znam da ću jednoga dana moći da pogledam tu
osobu u oči i ne osetim ništa. Već sam na pola puta ka tome. Za početak,
razumem zašto me je povredila, shvatam da joj je teško u životu.
Ukoliko je neko sebi dao za pravo
da vas povredi,trgnite se, nemojte mu vi davati još veće pravo da upravlja
vašim emocijama, vama.
Пријавите се на:
Постови
(
Atom
)