Svi psi idu u raj
Umro je Dejvid Rokfeler. U 101. godini života. Za
one koji ne znaju, bio je bog na zemlji. Član najmoćnije porodice, čije se
bogatstvo procenjuje na 3 milijarde dolara. Rokfelerovi imaju politički,
ekonomski i kulturni uticaj širom sveta. Ipak, kako je završio? Kao i svi
ostali, u sanduku. Pokušavao je deda da prevari smrt, ali nije mu se dalo.
Sedam puta je presađivao srce, ali čovek i dalje ne može da živi 200 godina,
koliko je izjavio da bi voleo da živi.
To me je navelo na razmišljanje. Svi mi moramo umreti jednoga dana, samo je razlika kako. Neko će umreti kao car, a neko kao prosjak. Na kraju kada se sve sabere i oduzme, bitno je šta smo ostavili iza sebe.
Kada umre Bil Gejts, šta će ostati za njim? Da
li će ga se neko sećati?
Kada umre lokalni beskućnik, šta on ostavlja za
sobom? Ko će se njega setiti?
Ljudi koji imaju decu, uvek će živeti kroz
njih. Svako ko ih pogleda, setiće se njihovih roditelja.
Javne ličnosti, ostavljaju neizbrisiv trag za
sobom.
A šta je sa običnim ljudima? Šta oni
ostavljaju? Mislim da je najbolji odgovor USPOMENE. Nekih ljudi se sećamo u
negativnom kontekstu, a nekih u pozitivnom. Neki ljudi nam ne nedostaju uopšte
(grešna mi duša, ali je istina), a za nekima nas boli srce. Sve po zasluzi.
Bitno je kako ćemo iskreirati naš život, jer
nijedna sekunda nema reprizu.
Rokfeler je rođen pod srećnom zvezdom, ali
mogao je poći i drugim putem. Mogao je biti kao deca Mitrovića, Karića i ostalih
Kardašijana. Međutim, on je odabrao da iskoristi prednost svog prezimena.
To je bila njegova odluka. Koja je vaša? Kako
će vas neko pamtiti kada vas više ne bude? Kome ćete nedostajati? Zapitajte
se...
Uostalom, u poslednje vreme sam usvojio
filozofiju da svaki dan živim kao da mi je poslednji. Niko od nas nema
garanciju da će se probuditi sutra. I zato bih voleo da mi taj poslednji dan
bude zabavan, da u njemu radim ono što ja želim, da kažem ljudima koje volim da
ih volim, da oteram one koje ne volim u p.m.
Postoje neki ljudi čije se odsustvo oseti, kao
i oni čije se prisustvo ne primeti.
(Ovaj tekst je namerno kratak, jer smatram da
je poruka jednostavna i da bi svaka rečenica više, bila čisto mlaćenje prazne
slame.)
