Uveliko je vreme posta, kada svaka osoba koja
se izdaje za vernika jede ribu i čeka pričest. Svi znamo kako se posti. Ne
jedeš prase, pile, ne piješ mleko, itd... A šta je sa ponašanjem? Kako treba da
se ponašaš u toku posta? To je većini vernika nebitno. Ponašaj se kako hoćeš,
radi šta god hoćeš, samo pazi da ne popiješ mleko. Shvatate li tu količinu
gluposti?
Pre svega, smatram da je vera lična stvar i da
svako ima pravo da je primenuje onako kako on hoće. Niko nema prava da ubeđuje
druge da treba da budu vernici, ili ateisti. Za sebe smatram da sam vernik, ali
verujem za sebe, a ne za druge. Nije mi bitno da li će drugi reći On je pravi
Srbin, vernik.
Nekoliko puta u životu su me razni vernici
osudili što ne postim ceo post, što ne idem nedeljom u crkvu i objašnjavali mi kako
sam ja u suštini nevernik. Međutim, kada sam video ko su ti ljudi, shvatio sam
da sam u odnosu na njih itekako vernik.
Razgovaram sa osobom koja veruje u Boga, a
pritom izjavljuje kako mrzi Muslimane, Hrvate, Albance, Katolike... Totalna
kontradiktornost. Mržnja prema drugim verama, nacijama, seksualnim
orijentacijama i vera ne idu zajedno. Dakle, nisi vernik. Možeš da se
pričešćuješ do sutra, nisi vernik!
Vreme posta me je inspirisalo da analiziram
svoju veru i ljudi oko mene. Po meni, post nema nikakve veze sa hranom. Potpuno
je nebitno da li jedeš pečenje ili kuvano povrće. Bitno je šta radiš.
Postiš, a u isto vreme ogovaraš najbolje
prijatelje, psuješ majku svima oko sebe, svađaš se, imaš redovne seksualne
odnose, varaš partnera, kradeš po klubovima, kradeš od roditelja.... Ne, ti ne
postiš. Ti si jedan veliki prevarant. Ne prema drugima, jer drugih se ne tiče
tvoja vera. Prevarant si prema sebi. Zavaravaš sebe da si vernik i da radiš ono
što drugi od tebe očekuju, a u suštini nisi. Otići ćeš na pričest sa mislima o
svađi prethodno veče, ili ugrizima od seksa par sati ranije.
Poznajem vernike koje osuđuju sve one koji nisu
ostrašćeni vernici, a pritom su alavi na novac. Prodali bi majku za sto dinara.
Gledaju koga će preći, kako će ljudima izvući koji dinar, a smatraju da su
veliki vernici.
Tu su, naravno, i ogromni vernici, oni
najbolji. Oni koji će te učiti o veri i prepričavati ti Bibliju, ali će u
slobodno vreme varati partnera i seksaće se okolo kao zečevi. Pritom, oni su
u javnosti u stabilnoj vezi, ili u braku, a svoju ljubav krunišu u manastiru.
O sveštenicima koji kvare veru neću govoriti,
sve je rečeno i pre mene. Sada mislim na obične ljude, koji vole da se hvale
svojim postom, posetom manastiru, ali svojim delima govore suprotno.
Zbog svega ovoga za sebe ne mogu reći da sam
veliki vernik. Verujem u Boga i dajem sve od sebe da poštujem deset Božjih
zapovesti, ali nisam svetac. Čovek sam, koji pravi greške, govori gluposti i ne
pokušavam da budem nešto što nisam. A definitivno nisam kvazi vernik. Onda kada
budem postio, vodiću računa o svom ponašanju i mislima, a ne samo o hrani. Neću
ići u crkvu nedeljom ujutru, posle noći pune alkohola i još čega. Ja posle noći
pune alkohola i još čega spavam kao mala beba, ne idem u crkvu, jer nema
potrebe za pretvaranjem.
Osuđuju druge, ogovaraju, rade sve i svašta iza
zatvorenih vrata, spletkare, žele drugima zlo, a pritom se izdaju za vernike.
Neka ih, možda im je tako lakše. Ko zna zašto to rade. Ko zna šta stoji iza
svega toga. Možda neka sumnja u sebe, nesigurnost. Ne veruju sami sebima, plaše
se sebe, pa taj strah kompenzuju kroz lažnu veru. Neka ih, videćemo dokle će
dogurati.
