јул 2017

четвртак, 20. јул 2017.

Moj život u Njujorku: Da li sam ostvarila Američki san?


Nišlijka Mina Bojić odlučila je da svoju sreću potraži u Njujorku. Preko Work & Travel programa je odlučila da poseti Ameriku, u koju se kasnije zaljubila i odlučila da tamo i ostane. Trenutno gradi svoj život u Velikoj jabuci, a za nas potpuno iskreno otvara dušu i govori o mitovima i realnosti života u ovom kosmopolitskom gradu.



  Zašto baš Njujork?

-Njujork je nezaobilazna destinacija kada je u pitanju Amerika. Ili ce ljudi da ga posete kao turiaticku destinaciju ili ce da okusaju srecu i oprobaji zivot u Velikoj jabuci. Najteze je snaci se negde gde ne poznajete nikoga. Mozda je to jedan od razloga sto smo moj momak i ja izabrali Njujork. Pored prijatelja imali smo jedno drugo sto je jako bitno jer je tesko kada sam moras da se suocavas sa promenama i novim pocecima.

  Da li te je grad odmah prihvatio ili si morala da se izboriš za svoje mesto pod suncem?

- Tesko je da te bilo koji grad tek tako prihvati. To je proces u kome moras da naucis da se snalazis, radis, zivis i u isto vreme uzivas. Ja sam imala srece da upoznam prave ljude koji su mi pomogli na tom putu. Njujork je grad gde milioni ljudi traze svoje mesto pod suncem, od prosjaka na ulici do biznismena i milionera, grad mogucnosti za one koji su hrabri i uporni.



 Kako si se odvažila da odeš iz Srbije i okušaš sreću u Americi?

-Nije bilo lako doneti takvu odluku. Kao i mnogi mladi ljudi iz Srbije i ja sam razmisljala o odlasku iz zemlje. Ukazala mi se prilika da kao student posetim Ameriku i da tamo radim par meseci. Kada jednom osetite drugaciji nacin zivota i shvatite kakve sve mogucnosti imate zelite da iskoristite sve sto vam se pruza. Svaki pocetak je tezak a jos tezi ako ste hiljadama kilometara udaljeni od porodice i prijatelja. Kako vreme prolazi shvatis da za bolje sutra i za visi cilj moras da se zrtvujes i nadas se da ce jednog dana sve to da bude vredno tvoje zrtve.

  Kako si otišla u Ameriku?

- U Ameriku sam dosla kao student. Work and travel program omogucava da svaki student dodje i radi u Americi preko leta. Zanimljivo je iskusiti taj zivot makar na par meseci. Mnogi ipak odluce da ostanu i malo duze. Pa sam tako i ja resila da ipak produzim svoj boravak u Americi.

      Koja je razlika između Njujorčana i Srba?

- Njujork je grad u kome zive ljudi iz svih krajeva sveta, razlicite nacionalnosti, vere i rase. Njujorcani su tolerantni i strpljivi uprkos brzom i ludom nacinu zivota. U njima se tesko moze prepoznati netrpeljivost prema drugima. Nekada deluju sebicno i samozivo ali u sustini svako 'gleda svoja posla' i brine se za svoj zivot. Zbog toga svako moze da bude sta pozeli i da veruje u sta hoce i bice prihvacen od strane drustva.



       Čime se baviš?

- Radim u kompaniji koja se bavi proizvodnjom i distribucijom kozmetickih proizvoda. Posao je zanimljiv i zahteva interakciju sa klijentima sto mi omogucava da upoznam i pricam sa razlicitim ljudima sirom sveta.

      Opiši mi jedan tvoj radni dan

-            -Kao i svaki radni dan i moj pocinje spremanjem kod kuce, ako stignem doruckujem mada retko se desi da ustanem na vreme. Uglavnom trcim do podzemne i ulicem u voz prepun ljudi koji negde zure. Nakon krace voznje stizem na posao i obavezna jutarnja kafa je sa mnom. Jutro je uvek sporo i svi su uspavani. Ubrzo se atmosfera poboljsava i prijatno je raditi u okruzenju ljudi koji zrace pozitivmom energijom. Pauza za rucak traje oko pola sata i tada svi njujorcani zele da nadju svoje mesto za stolom i na miru jedu. Posle pauze vreme brzo prodje i vreme je da se krene kuci. Gladna i umorna jedva cekam da stignem kuci ali onda se desi da je voz otkazan zbog kise a taksista nigde nema ili kasni i ne zna se kada ce doci. Nije uvek sve tako jednostavno ali je zanimljivo i jedinstveno iskustvo.



       Koje osobine i navike si stekla u Njujorku?

- Postala sam tolerantnija i imam drugacije poglede na svet. Kroz upoznavanje drugih ljudi promenila sam misljenje o nekim stvarima. Shvatila sam pravo znacenje termina 'otvorenog uma' i posmatranja sveta van njegovih granica.

       Koliko si se promenila nakon odlaska?

- Mislim da sam promenila svoje svakodnevme navike i nacin zivota. To je prva stvar koja se promeni jer jednostavno morate da se navikavate na drugaciji nacin zivota. Najveca promena je definitivno povecanje odgovornosti i samostalnosti. Kada znate da je sve u vasim rukama i zavisi od vas u jednu ruku je zastrasujuce ali i izazov koji vas gura da nastavite dalje.



      Prednosti i mane života u Velikoj jabuci?

    -Njujork je grad u kome zive ljudi iz svih krajeva sveta, razlicite nacionalnosti, vere i rase. Njujorcani su tolerantni i strpljivi uprkos brzom i ludom nacinu zivota. U njima se tesko moze prepoznati netrpeljivost prema drugima. Nekada deluju sebicno i samozivo ali u sustini svako 'gleda svoja posla' i brine se za svoj zivot. Zbog toga svako moze da bude sta pozeli i da veruje u sta hoce i bice prihvacen od strane drustva.

       Koja iluzija o ovom gradu ti je najpre srušena?

- Vrlo cesto sam cula da se ljudi zaljube u Njujork i da su ocarani gradom. Moj utisak nije bio takav kada sam prvi put dosla u Njujork. Nista me nije ocaralo toliko i nateralo da se zaljubim u ovaj grad. Mozda sa turisticke strane ovaj grad ima neku magiju. Meni je trebalo par meseci da osetim neku vrstu vezanosti za grad i za mesta koja cesto posecujem.


       
Da li si zadovoljna svojim životom u Njujorku?

- Za sada jesam, ali to jos uvek nije ono cemu tezim. Za dobar zivot ovde treba vam dosta strpljenja, rada i odricanja da bi postigli nesto. Vazno je da imate mogucnosti za tako nesto i ako ste uporni i vredni uspecete.
    
  Razmišljaš li ponekad da se vratiš u Srbiju?

- Trenutno ne razmisljam o tome. Volela bih da se ovde ostvarim na nekim poljima i da iskusam svoju srecu u Americi, mozda se u buducnosti predomislim. Ne zelim mnogo da planiram u napred, stvari teku svojim tokom i ja radim ono sto mislim da je najbolje u odredjenom trenutku.

      Šta ti nedostaje iz Srbije (osim porodice i prijatelja)?

- Na prvom mestu su porodica i prijatelji. Osim toga mozda malo domace kuhinje, mada se trudim da je improvizujem ovde i dobro mi ide. Ponekad mi fali taj osecaj mira i spokoja koji pruza dom.



   Tvoj omiljeni kutak u Njujorku?

- Zavisi od raspolozenja, ili je to Central park gde mogu da se opustim i uzivam u prirodi ili je bilo koji bar gde mogu da uzivam u dobrim koktelima.

  Imaš li neke savete za sve one koji žele da žive u Njujorku?

      - Savet je da se pre dolaska dobro raspitaju o zivotu u ovom gradu i da ako se odluce za takav korak budu spremi da prihvate drugaciji nacin zivota i da nadju nacin da mu se prilagode. Budite otvoreni da prihvatite druge ljude takve kakvi su, tek tada mozete da upoznate grad u pravom smislu.

среда, 5. јул 2017.

Mi muškarci i naše služavke


Pitate se zašto muškarci u braku doživljavaju supruge kao služavke? Zato što su ih (nas) to majke naučile. Prosečan srpski muškarac živi sa roditeljima do ženidbe. Majka mu pere veš, sređuje sobu, kuva ručak... On i ne vidi kada se rade svi ti kućni poslovi, samo zna da je garderoba uvek čista, kao i kuća.
Gledaju majku kako ide za ocem i skuplja njegovu garderobu, nosi mu gaće kada ide da se tušira i skuplja njegove čarape po dnevnoj sobi.
Majka je, kao i svaka Srpkinja, naučila da bude služavka. Često kaže Nemoj ti, sine, ja ću. Ona je mama godine, jer kuva ujutru sinu kafu, dok on leči mamurluk od juče, pravi mu gibanicu za doručak i sipa mu jogurt. Dok on doručkuje, ona mu provetrava sobu koja smrdi na prljave čarape, rakiju i marihuanu.



Kada sam ja postao svestan svoje razmaženosti? Onda kada sam počeo da radim i ostao sam u kući.
Došao sam kući s posla i video tepih koji treba usisati, policu za televizor gde treba obrisati prašinu, prljav veš, prljave sudove i pitao se šta ću jesti. Morao sam da napravim ručak, jer nije baš zdravo jesti sendviče ili pomfrit svakoga dana. Kada sam onako umoran uzeo tiganj, shvatio sam da nemam meso u kući. Dakle, morao sam da odem u prodavnicu. Alternativa je bila da jedem suv hleb.
Kada sam konačno, onako umoran, kupio meso, krompir, supu iz kesice, povrće i ostale namirnice, konačno sam napravio ručak. Nakon toga su niotkuda iznikli prljavi sudovi. Tek tada sam shvatio blagoslov 21. veka u vidu mašina za veš i sudove. Krenuo sam da operem veš, ali sam shvatio da nemam omekšivač. Ponovo odlazak u prodavnicu... Kada sam sve to završio, seo sam da popijem kafu. Polio sam se kafom i pohitao da uzmem novu majicu, koje nije bilo. Setio sam se... Majice su na žici za sušenje... već nedelju dana.



Vremenom su prijatelji počeli da mi pomažu oko kućnih poslova, tako da ih posle kafe i soka čeka usisavanje ili prostiranje veša.
Šta sam tada shvatio? Da ženama nije lako. One rade, isto kao i muškarci, dođu kući mrtve umorne i onda rade sve ovo što sam sada naveo. A kada završe sa tim, treba se posvetiti deci, uraditi domaći sa njima, izvesti ih napolje. Kasnije se treba posvetiti i mužu, jer se on naspavao i sada mu treba akcija.
Ipak, drago mi je što čistim, perem i kuvam ručak. Svi ostali nisu muškarci, nego debili. Kraj priče.


Posmatram ženu na igralištu. Čuva svoju decu dok se igraju. Znam ko je i gde radi. Došla je oko četiri s posla, postavila da se ruča i izvela decu. Kada se vrati kući, uradiće sa njima domaći i srediti kuću. Sama je s decom. Pitam poznanika gde joj  muž. Kaže mi Kod kuće, spava, došao je malopre s posla, pa je umoran.