Jako je lep osećaj kad grešiš
Jako je lep osećaj kad grešiš.
Kad praviš greške i znaš da ćeš jednoga dana udarati glavom u zid. Lep je, jer
onda shvatiš da si čovek. Od krvi i mesa. Sa emocijama, vrlinama i manama. Sa
željama i strahovima. Sa očekivanjima. Potpuno je normalno imati očekivanja i
još normalnije je da se ta očekivanja ne ispune. Od svega je najnormalnije da
ti zbog toga bude krivo.
Pogledaš se u ogledalo i kažeš
sebi Ja sam samo čovek, a ne mašina. I mašina se pokvari, i najskupljem
kompijuteru otkaže softver.
Najjači je onaj koji prihvati
svoje slabosti. Ne stidi ih se, jer je normalno imati slabosti. Kada ste ih
svesni, onda ih teško neko može iskoristiti protiv vas. One mogu postati vaše
oružje, a ne tuđe.
Koja je posledica neprihvatanja
svoje ljudske strane? – Ponos! To je ono što nam ne dozvoljava da kažemo šta
želimo, da uradimo šta želimo. On je kao gips na nozi, onemogućava te da se
krećeš.
Samo se treba zapitati šta možeš
izgubiti. Ako priznaš nekome da ga voliš, da ti je stalo, da si zaljubljen… Šta
gubiš? Čak iako toj osobi nije stalo do tebe, šta gubiš? Ništa! Ponos nije
meso, pa da te nahrani, nije vazduh da ne možeš bez njega, nije cigareta, pa da
ti prija uz kafu.
Nije ni samopouzdanje! Ljudi koji
imaju samopouzdanje znaju da je ponos najobičnije sprdnja. To je, zapravo,
maska za one bez samopouzdanja. Za one koji misle Ja ionako ništa ne vredim,
još mi treba ova osoba da mi to potvrdi. Neka hvala, radije ću glumiti silu.
Zbog toga su se brojna
prijateljstva prekinula, raspale se veze. Onda su ti isti ponosni luzeri patili
i molili vreme da se vrati, ali vreme je kao plata, brzo ide i ne vraća se
unazad.
Jaki ljudi priznaju kad greše,
izvine se, prihvataju svoje mane, svesni su sebe i ljudi oko njih. Oni će ti
reći da im je stalo do tebe, bez obzira da li ćeš ti to iskoristiti protiv
njih. Ako i iskoristiš, to je zato što si ti slab, a ne oni.
Mnogo je lepo biti čovek. Sa svim
svojim greškama. Sa svim svojim manama i slabostima. Samo tako istinski živiš
život. Ostalo je samo glumatanje. Sedneš, isplačeš se ako treba i kažeš
sebi Jebeš ga, sutra je novi dan!
