10 knjiga koje su me inspirisale

10 knjiga koje su me inspirisale

   10:07       Unknown

---

Volim da čitam knjige. Rešio sam da napravim spisak deset knjiga koje su uticale na mene, kako bih vas inspirisao da se i sami pokrenete i učinite svoj život boljim. Učite na greškama junaka iz romana, a ne na svojim. Poistovetite se sa njima.

Nijedan roman nije plod puke mašte. Izan svake priče se krije barem delić stvarnih događaja. Možda je to inspiracija za neki lik, događaj, ili dijalog. Sve ono o čemu čitamo, neko je doživeo.

Doživite i vi svoju inspiraciju.

Mario Puzo – Srećni hodočasnik

Lucija je tipična domaćica, okupirana svakodnevnim brigama. Ona je imigrantkinja sa Sicilije, koja je svoju sreću potražila u Njujorku. Njena deca odrastaju na ulici, u nebezbednom getu, dok Lucija štedi kako bi kupila kuću i svojoj deci obezbedila nešto njihovo, što će pripadati samo njima. Nešto što ona nikada nije imala.

INSPIRACIJA: Lucija je prevalila težak put od rodne Sicilije do bezdušnog Njujorka. She works hard for the money. I kada ostane bez brašna, i kada pozajmljuje novac od komšije, i kada joj sin upada u probleme sa mafijom, ona ne odustaje. Krenula je na hodočašće svog života, kako bi ostvarila svoje snove. Hrabra žena koja zna da može i mora da nastavi dalje.

Nik Hornbi – Dug put do dna

Četvoro nepoznatih ljudi u Novogodišnjoj noći planira da izvrši samoubistvo, skočivši sa krova zgrade. Upoznaju se na krovu i odluče da se ubiju neki drugi put, usput sklapajući prijateljstva, koja nemaju nikakve šanse da se održe, jer svako od njih želi da nestane. Ipak, život za njih ima druge planove.

INSPIRACIJA: Svako od nas ima svoje probleme, za koje misli da su najteži. Često dolazimo u situaciju za koju mislimo da je bezizlazna. Jednoga dana se probudimo sa željom da izvršimo samoubistvo, a već drugoga dana upoznamo osobu koja nas promeni za sto osamdeset stepeni. Na kraju shvatimo da je život uzbudljiv kao morski talasi, koje moramo ukrotiti.

Antoan de Sent Egziperi – Mali princ

Većina osoba koje u životu nisu pročitale ništa osim uputstva za korišćenje televizora će reći da im je ovo omiljena knjiga. Po meni, ovaj roman šalje milion poruka, a svaka rečenica ima dublje značenje. Mali princ je zarobljen na nepoznatoj planeti i pokušava da se vrati na svoju, usput upoznajući ružu, lisicu i još mnogo junaka.

INSPIRACIJA: Svi smo mi ponekad na pogrešnoj planeti. Tu smo se našli s razlogom. Potrebno je da naučimo kako da volimo, kao što je ruža naučila princa da je voli, ili kako da damo slobodu onima do kojih nam je stalo, kao što mu je lisica objasnila kako da je pripitomi.

Sara Dunant – Bordžije, krv i lepota

Istorijski omražena porodica, koja je vladala Italijom u 15. veku. Rodrigo Bordžija je postao papa Aleksandar, donoseći svojoj porodici ogromnu moć. Njegova ćerka Lukrecija je istovremeno i tražena i intrigantna, zbog priča o incestu sa bratom i ocem, ubistvima uz pomoć otrova i svedočenjem u devetom mesecu trudnoće da je virgo intacta. Njegov sin Čezare je beskrupulozni ratnik, spreman na sve kako bi dobio moć.

INSPIRACIJA: Kada nešto želimo, uz to ide i ogromna cena. Na taj način nas život testira. Uz velike snove idu još veće žrtve.

Entoni Kidis – Žive rane

Autobiografija frontmena grupe Red Hot Chili Peppers. Kako je problematični dečak, uz oca narkoman srljao iz problema u probleme. Uz pakla droge i delikvencije u svet bogatih i slavnih.

INSPIRACIJA: Postoje ljudi koji su predodređene za velike stvari. Koliko god skrenuli s puta, čeka ih neverovatna sudbina. Možda ste to baš vi…

Trejsi Lords – Ispod svega

Nora Kuzma je tinejdžerka koja je seksualno zlostavljana. Ona beži od kuće i počinje da eksperimentiše sa drogama. Ubrzo ulazi u svet porno industrije i pre svoje osamnaeste godine postaje porno zvezda. Znate li šta je ovde najluđe? Što je ovo autobiografija. To se zaista dogodilo.

INSPIRACIJA: Kako je diva Trejsi Lords od propale narkomanke uspela da se uzdigne do (ne porno) ozbiljne glumice i producentkinje. Teške životne trauma su ostavile ožiljke na njoj, ali je nisu ubile. Samo su je ojačale.

Robin Šarma – Kaluđer koji je prodao svoj ferari

Još jedan kliše i prva knjiga nepismenih ljudi kada ih pitate za omiljenu knjigu. Takođe i knjiga koje se wannabe intelektualci gnušaju, jer smatraju da su iznad toga.

Direktor upešne firme iznenada doživljava infarkt, nakon čega odlučuje da okrene leđa nekadašnjem životu. Crveni ferari mu je bio životna želja, ali odlučuje da proda svoje snove i uputi se u mistični hram, kako bi uz pomoć životne mudrosti monaha otkrio kako da bude ispunjen i srećan.

INSPIRACIJA: Nekih stvari smo svesni, ali ih ne primenjujemo. Svako od nas zna šta je potrebno za sreću, ali nas svakodnevni život sputava u tome. Potrebno je s vremena na vreme pročitati ovakvu knjigu i posvetiti se isključivo sebi. Ovakve knjige se ne čitaju samo jedanput, već često, kako bismo primenjivali ono što pročitamo.

Harper Li – Ubiti pticu rugalicu

U Americi i dalje vlada rasizam, ali je nekada bio prihvaćeniji. Sada je rasistima nametnuto da se toga treba stideti, ali to nije promenilo njihove stavove. Kako jedna devojčica posmatra život Afroamerikanaca i rasnu nejednakost. Šta je to što starije ljude čini manje zrelim od dece, jer tamo gde odrasli okreću glavu, deca će vikati iz sveg glasa?

INSPIRACIJA: Živimo u svetu u kome ptice rugalice prvo ubijaju. Niko ih ne voli. Za sebe smatram da sam ptica rugalica i znam da je reći ono što misliš velika sloboda. Ipak, sloboda uvek ima svoju cenu. Slobodan je onaj čovek koji ume da se nosi sa posledicama svoje slobode.

Mirjana Bobić Mojsilović – Glad

Mladić iz Beograda sanja o boljem životu. Dok njegove kolege sa fakulteta izlaze, kupuju skupu garderobu i žive lagodno, on jedva spaja kraj sa krajem. Mašta o velikom novcu. Zaljubljen je u devojku koju ne zanima ljubav.

Nekoliko godina kasnije, sve se menja. On je bogat i uspešan. Ima sve što poželi. Ipak, on je mrtav iznutra…

INSPIRACIJA: Ako niste srećni bez novca, nećete ni sa novcem. Jednostavno, neki ljudi ne bi mogli da prepoznaju sreću ni da im padne s neba. Sa druge strane, neki ljudi umeju da naprave sreću. I kada se valjaju u blatu i jedu hleb i vodu za ručak, umeju da budu srećni.

Džonatan Troper – Džoova knjiga

Džo je živeo u malom gradu, punom predrasuda i ograničenosti. Godinama je trpeo psihičku torturu svog oca i starijeg brata. Jednoga dana, on odlučuje da napiše knjigu o svom ivotu. U njoj su svi, od njegove porodice, do komšija i prijatelja. Oni i njihove tajne. Uspešan i bogat, vraća se u svoj rodni grad. Doživljava osude i, ponovo, se oseća odbačenim od strane najbližih.

INSPIRACIJA: Osveta je, po meni, čisto gubljenje vremena. Ukoliko te neko povredi, nađi način da se izboriš sa tim i da izvučeš lekciju. Sveteći se proživljavaš istu bol iznova i iznova, a to je za one nezrele.

Ipak, kada ti život da limun, napravi najbolju moguću limunadu i uživaj u njoj.

Read More

Srbija i Hrvatska, dva šuplja lonca

Srbija i Hrvatska, dva šuplja lonca

   10:05       Unknown

---

Gledam vesti i pitam se da li će se rat koji je buktao devedesetih ponoviti. Odnosi između Hrvatske i Srbije su uzavreli. Ipak, shvatam da do rata neće doći iz jednog razloga – nikome nije u interesu, ni Hrvatskoj, ni Srbiji, ni Americi, ni Evropskoj Uniji. Ratovi se vode samo kada određena sila ima finansijske koristi od toga, a ne zbog par uvreda, ili par miliona ubijenih civila.

Rođen sam devedesetih, pa nisam previše kompetentan da govorim o ratu, ali mogu iz ugla jednog kosmopolite da zaključim kako su mi i jedan i drugi narod jadni.

Krećemo sa objašnjenjem:

Bivši hrvatski premijer Zoran Milanović skuplja jeftine političke poene pred izbore dobro oprobanom taktikom ''Srbe na vrbe''. On zna da ta taktika dobro prolazi kod hrvatskog naroda. Međutim, kod kog hrvatskog naroda? Kod neobrazovanog i ograničenog, jasno podložnom manipulaciji. U Srbiji, pandan tom narodu su svi oni koji veruju obećanjima Vlade i onih na vlasti.

Baveći se politikom, verovatno nije izučavao diplomatiju i međunarodne odnose, jer bi svako sa IQ-om većim od 10 zaključio da takav rečnik nije dozovoljen u međunarodnoj zajednici.

Šta je Milanović time dobio? – Napravio je budalu od sebe. I ništa više.

Da li će odgovarati za to? – Naravno da neće, mnogi događaji u prethodnih nekoliko meseci su to potvrdili.

Šta zameram Srbima? – To što su drugima sudije, a sebi advokati.

Gde god da se okrenem, čujem priče kako Hrvati mrze Srbe, jadni Srbi, nije bezbedno otići u Hrvatsku, oni su zastrašćeni.

Da li je situacija sa Srbima drugačija? – Nije!

Koliko znate Srba koji ne vole Hrvate? Da li je bezbedno za Hrvata da dođe u Srbiju? Da li su Srbi zastrašćeni kada su Hrvati u pitanju?

Najbolji primer se vidi kroz sport. Nedavno je na Olimpijskim igrama Srpska vaterpolo reprezentacija igrala protiv Hrvatske. Mislim da sam tog dana čuo barem sedam – osam puta rečenicu ''Moramo da pobedimo Ustaše!'', ''Uh, što mi drago što smo pobedili Hrvate, nek crknu!''

Da li to znači da Srbi imaju pravo da osuđuju druge narode, ali drugi narodi moraju voleti nebeski narod?

Šta za to vreme rade srpski političari? – Ništa. Ćute.

Objektivno gledano, mislim da su u pravu. Smatram da ne treba reagovati na uvrede bivšeg hrvatskog premijera.

Kada vas neko vređa i ponižava, možete mu dostojanstveno okrenuti leđa, ili vređati i vi njega. U drugom slučaju pokazujete da niste ništa bolji od njega. Neko to shvati i prestane da obraća pažnju na primitivce, a neko nikada ne prevaziđe komplekse iz mladosti.

U ovoj situaciji, najviše mi je žao građana Srbije i Hrvatske. Niti će im od tih svađa i prepucavanja biti bolje, niti će im biti gore. Niko im do sada nije rekao da su Srbi i Hrvati isti narod, koliko god bežali od toga. Nisu ih obavestili da će (citiram Vedranu Rudan) uvek biti susedi, koliko god se trudili da se odvoje.

Niko im nije rekao onu staru poslovicu ''Rugao se lonac loncu, a oba su šuplja''.

Read More

Ovo ti niko do sada nije rekao

Ovo ti niko do sada nije rekao

   09:59       Unknown

---

Ljudi koji imaju snove su usamljeni. Danju se bore, a noću plaču. Kada ih niko ne vidi, puštaju svoje strahove da prošetaju. Izvedu ih vani i prepuštaju se bolu.

U jednoj dalekoj zemlji, okružio sam se ljudima koji sanjaju. Mnogi od njih su daleko od svojih domova, nisu videli prijatelje i porodicu godinama. Na njihovim fotografijama na društvenim mrežama vidi se sreća. Deluju uspešno, ostvareno. Mnogi im zavide. Niko od njih ne zna kakav život žive ti ljudi.

Kada im se približiš shvatiš da je njihov dan protkan strahovima i usamljenošću. Ipak, oni idu dalje. Ne odustaju.

Sedi i zatvori oči. Zamisli svoj idealan dan. Gde si? Šta radiš? Čime se baviš? Ko te okružuje? U koliko sati se budiš? Gde piješ jutarnju kafu? Šta radiš kad padne mrak?

Kada vizualizuješ svoje misli, kreni u akciju.

Pripremi se na najgore. Sa neba će možda pasti lišće, ptičji izmet, ili kiša, ali ne i sreća. Za nju se moraš mukotrpno boriti. Hiljadu puta ćeš poželeti da odustaneš, da se vratiš u sigurnu zonu. Sumnjaćeš u svoje želje. Mislićeš kako je drugima bolje nego tebi.

Biće dana kada nećeš imati šta da jedeš. Biće dana kada nećeš imati gde da spavaš. Možda će te neko zlostavljati u međuvremenu. Pripremi se na najgore.

Sve nelagodnosti koje te zadese su samo testovi da li si zaista spreman da ostvariš svoje snove. Ako i dalje možeš da vizualizuješ svoje misli, ne odustaj. Izdrži! Nikada nemoj posmatrati sebe kao žrtvu, već kao pobednika, jer pobednik je onaj ko zna šta želi i radi na tome.

Mnogi će te osuđivati, ismejavati. Možda te bližnji neće podržati. Nije važno, bitno je da si ti nesrećan jer se boriš za nešto što će ti doneti sreću.

Kada pređeš put bola i nadanja, jedan deo tebe će umreti. To je deo koji si možda voleo, ali ćeš ga zauvek izgubiti. Promenićeš se. Ne boj se! Dozvoli sebi da se promeniš. Samo tako ćeš znati da si uspeo.

Zapamti: Snovi se ostvaruju. Samo ako si spreman da platiš ogromnu cenu, odrekneš se mnogih stvari i podneseš veliku žrtvu.

Da li vredi? Da! Nakon toga će tvoj idealan dan postati tvoja svakodnevica.

Budićeš se tamo gde poželiš, radićeš ono što najviše želiš, bćeš okružen ljudima koji ti prijaju. Tvoji snovi će, u međuvremenu, biti modifikovani, ali to je proces sazrevanja.

Uđi u dugačak mračan tunel, udahni duboko i trči ka svetlu.

Read More

Ubiti pticu bolesnicu

Ubiti pticu bolesnicu

   10:04       Unknown

---

U zadnje vreme, dok čitam vesti, shvatam koliko je ljudska vrsta kompletno poludela. Svakoga dana novi masakr, muž ubio ženu, novo silovanje, otmica, pljačka... Mislim da smo oguglali na crnu hroniku. Vest o ubistvu pevačice više nikome nije zanimljiva. Iako je zločin na nivou holivudskog trilera, narod je željan nove senzacije, većeg zločina. Potrebna je tema za razgovor sa kolegama i komšijama.

Pre nekoliko dana, gladan narod se na kratko nahranio vešću da je muškarac iz Zaječara silovao i ubio trogodišnju devojčicu.

Svi smo ga osudili, pozvali na uvođenje smrtne kazne, coktali i zgražavali se.

Glavni problem je što niko ne shvata da je taj čovek teško bolestan. Samo teško oboleo mozak može tako nešto uraditi. Dakle, potrebna mu je pomoć, a ne osuda. Ne možemo izjednačiti umno poremećenog čoveka i hladnokrvnog ubicu.

Problem je što se u Srbiji mentalne bolesti ne shvataju ozbiljno. Niko ne razume probleme depresivne osobe dok ista ne izvrši samoubistvo. Niko ne pruža pomoć psihopati dok ne uzme pušku i poubija slučajne prolaznike. Kasnije se psihopata pošalje u zatvor, pedofil u zatvor, a depresivna osoba u grob.

Najlakše je osuditi posledice nečijih dela, a najteže uvideti uzroke.

Niko se ne rađa kao pedofil. Zašto? Zato što svaki zdrav (neću reći normalan, jer je nenormalno deliti ljude na normalne i nenormalne) čovek želi da se poigra sa detetom, prošeta ga, pomazi, a ne da ga siluje. To može poželeti samo bolestan čovek.

Zašto se ljudi oboleli od raka šalju u bolnice, a ljudi oboleli od mentalnih bolesti u zatvor? Zato što mentalno bolesni ljudi mogu nauditi drugima, a fiziološki bolesni ne. Ipak, i jednima i drugima je potrebna pomoć, na vreme.

Komšije posmatraju kako roditelji tuku dete, čuju vrištanje iz kuće suseda, ali ne zovu pomoć. Ne žele da se mešaju. To dete kasnije odrasta u nesigurnog adolescenta koga vršnjaci maltretiraju, jer tinejdžeri vole da maltretiraju nesigurne vršnjake. Zatim, izrasta u odraslog čoveka. Ipak, na tom razvojnom putu punom trauma i zlostavljanja, njegov um se razboli.

Zdravi ljudi osuđuju bolesne...

Pre neki dan je pored mene na klupici sedela žena koja je, očigleno, teško mentalno bolesna. Mislim da ima dvostruku ličnost, jer menja glas i konstantno se svađa sama sa sobom. Jeziv muški glas psuje veoma glasno, dok mu se tanušni ženski glas suprostavlja. Za nju svi znaju u mom gradu, poznata je. Svi se sklanjaju kada je vide na ulici. Niko joj ne pruža pomoć, koja joj je preko potrebna.

Možda je baš ta žena budući ubica. Tada će je svi osuditi, a sada je ignorišu.

Verovatno ovako pišem jer i dalje nisam roditelj. Jednoga dana, kada budem imao svoju decu, možda ću i ja pozivati na ubistvo pedofila. Nadam se samo da neću svoju decu naučiti da osuđuju bolesne i izbegavaju ih, jer ne bih voleo da baš oni doprinesu razvijanju nekog novog pedofila, psihopate ili depresivca.  

Read More

O čoveku koji ne ume da prašta

O čoveku koji ne ume da prašta

   01:57       Unknown

---

Dogode se stvari koje te promene iz korena. Neplanirano. U jednom trenutku si okružen gomilom ljudi,  a u drugom njih više nema. Oni koji su bili sastavni deo tvog života, pili kafu s tobom, slušali tvoje ispovesti, poveravali ti tajne, postanu neko kome se samo javiš na ulici.

Godine, osim bora, donose iskustvo. Naučene lekcije, koje su te povređivale, kasnije postanu opomena. Kad si mlad imaš uverenja, koja se kasnije menjaju.

Okružiš se ljudima. Neke ti je život poslao, a neke si sam birao. Odlučiš da im veruješ. Kao i svako ljudsko biće, oni pogreše. Želeći da budeš čovek, oprostiš im. To nikako ne znači da im zaboraviš.

Ti isti ljudi naprave još jednu grešku, a zatim i drugu. Ti im i dalje praštaš iz dva razloga. Prvi, nadaš se da će se promeniti. Drugi, ne želiš da opterećuješ bliske ljude. Želiš da se osećaju prijatno uz tebe, bez pridika i popovanja.

Vremenom ih navikneš na situaciju u kojoj oni rade šta hoće, ne vodeći računa o svojim delima, a ti im konstantno opraštaš.

Na kraju dođe do sitnice, potpuno beznačajne gluposti, koja prelije vodu u tvojoj punoj čaši. Okreneš im leđa i odeš. Bez ružnih reči, bez objašnjenja. Samo nestaneš iz njihovog života.

Prođe neko vreme, ti ljudi se sete tebe. Sete se uspomena i zajedničkih trenutaka. Sete se tvojih priča i tvog osmeha. Pokušaju da dođu do tebe, da ti se izvine, da se vrate na staro. Ti ih više ne vidiš.

Pokušavajući da promeniš druge, promeniš se ti sam.

Možda oni u međuvremenu postanu bolje osobe, uvide gde su pogrešili i, možda, bi ovoga puta bili bolji prema tebi, ali... Ti više nisi ista osoba.

Shvatiš da su bili deo tvoga života, bilo ti je lepo sa njima, naučili su te mnogo čemu, ali u sadašnjem trenutku ne vidiš sebe pored njih.

Često shvatamo zdravo za gotovo ono što imamo pored sebe. Ne shvatamo da to možemo izgubiti jednoga dana. Ne shvatamo da ta osoba sa kojom se podrazumeva da ćemo danas piti kafu sutra može biti samo poznanik.

Taj poznanik bi možda i oprostio, ali gorko iskustvo mu je oduzelo moć opraštanja.

Vremenom ostanu samo uspomene, koje na kraju izblede. Okružimo se novim ljudima, novim svakodnevicama, a sve pre toga kao da je bilo u prošlom životu. 

Read More

Važno je zvati se gastarbajter

Važno je zvati se gastarbajter

   06:00       Unknown

---

Čitam u novinama kako se u inostranstvu najviše traže građevinski radnici, PVC montažeri i stolari. Ukratko, traže se oni koji hoće da zapnu, da vuku, nose, tegle i ćute. Ljudi koji u svet odlaze trbuhom za kruhom nadajući se boljem životu.

Fascinantno mi je kako u inostranstvu ljudi pristaju na poslove koje u svojoj zemlji ne bi radili nikada. Radiće kao konobari, sobarice, čistači, bilo šta, nebitno kolika je plata, samo da se dokopaju parčeta sna.

Ljudi koji sede kod kuće i ne žele da rade bilo šta što nema veze sa njihovom strukom, iscrpljujući svoje roditelje pristaju da ''preko bare'' budu bilo ko, bilo šta.

Zašto? – Zato što rodbina ne mora da zna čime se bave, koliko wc šolja su očistili. Bitno je da znaju da je rođak/kum/komšija u Švajcarskoj.

Sa druge strane, kolika je šansa došljaka gastarbajtera da napreduje? Da li će čistač iz Srbije postati menadžer prodaje, ili će kuvarica u menzi postati zamenica direktora? Neće, jer stranci na doseljenike gledaju kao ti isti doseljenici na kišne gliste, obilaze ih, ili se prave da ne postoje.

Jednom godišnje glista dođe u svoje rodno mesto i meša nemački i srpski jezik, iščuđava se kako nam je država neuređena, jer  ''u Nemačka nema to!'' Važno je da drug iz osnovne i sestra od ujaka budu zadivljeni dok naručuje viski s ledom, okreće vola na ražnju u dvorištu, uz Snežanu Đurišić na Apple lap topu, prolazi gradskom ulicom u novom BMW-u, jer... Dve nedelje u rodnom selu kao bog vrede više nego ostatak godine u tuđini kao niko i ništa.

Ipak, postoje i pozitivni aspekti života gastarbajtera. Ne provedu ceo život tamo gde su rođeni, ograničavajući se jednim gradom za ceo život. Upoznaju druge kulture i nauče ponešto korisno od drugog naroda, usvoje neke zdrave navike i uvide kako izgleda i drugačiji pogled na svet.

Mlade ljude koji u inostranstvu pronađu posao za koji su se školovali u potpunosti podržavam. Ako tvoja zemlja ne ceni tvoje znanje i smatra da joj ne treba tvoje iskustvo, već kumovog sestrića, onda idi tamo gde si potreban. Skupi hrabrost, pozajmi novac i uđi u avion.

Podržavam i one koji žele da ostanu u svojoj zemlji. Iako emigracije posmatram drugačije. Mi smo svi stanovnici planete Zemlje i nebitno je u kome gradu živimo, koji je kontinent u pitanju... Dom je tamo gde si srećan.

Ako je neko srećan dok vozi BMW kroz selo, u redu je... Dok čisti wc šolje i ljušti krompir, u redu je... Sve je stvar izbora, a malo i dokazivanja...

Read More

Jedina tajna uspeha Novaka Đokovića

Jedina tajna uspeha Novaka Đokovića

   12:19       Unknown

---

Pet žaba je pokušavalo da skoči na drvo. Pokušavale su i padale. Neke od njih su odmah odustale, a neke su nastavile da se bore. Preostale su dve. Jedna je odustala i pala kod ostalih. Dozivale su usamljenu žabu koja je uporno skakala, pokušavajući da se domogne drveta. Govorile su joj da treba da odustane, nema smisla da se izdvaja. Ipak, žaba je uspela. Popela se na drvo. Iz jednog jedinog razloga – bila je gluva. Nije čula povike ostalih.

Novak Đoković je ta žaba. To je glavni razlog njegovog uspeha.

Ne volim potrebu našeg naroda da diže u nebesa bilo koju javnu ličnost i dodeljuje joj status božanstva. Toj osobi se pripisuje patriotizam, plemenitost, skromnost, a svaki naznačaj ljudske prirode se opravdava. Ukoliko osoba pokaže da je samo čovek, nalazi se opravdanje, ili se smišlja teorija zavere.

Kada Novak pobeđuje, on je ''Nole, srpski sin''. Kada gubi, odmah se smišljaju razlozi, zašto ''Sudija namerno nije hteo da prekine meč, iako je video da je Nole u pravu. Svi nas mrze''.

Stranci osporavaju njegov talenat, parafraziraću njegove izjave, umanjujući značaj njegovih pobeda, pokušavajući da pretvore tenis u rijaliti program.

On stoji između dve vatre. Između zaludnih Srba, kojima očajnički treba Mesija i zlonamernih stranaca, koji i ne znaju gde se Srbija nalazi.

A šta on radi za to vreme? – Živi. Onako kako on hoće. Vredno radi, trenira, vežba, vodi računa o ishrani, meri  se, leči se i podiže pehare. Ne sluša druge žabe. Ni kada ga hvale, ni kada ga kude. Iskreno, ni od jednih ni od drugih ne može imati neke preterane koristi. Pohvale njegovog naroda mu mogu biti jak vetar u leđa i nova nada ako ikad posrne, ali taj isti narod će komentarisati gde on plaća porez, koliko li je koštalo njegovo venčanje, šta jedu njegovi psi, da li će se njegova majka nekada nasmejati...

Uvek ćete upoznati nekoga ko zna nekoga ko poznaje njegovog ujaka, ili tetku, ili bivšu komšinicu. Po njegovom izrazu lica cela nacija zna da li nešto nije u redu. Svi misle da ga poznaju.

On je tu kada roditelji kreiraju ambicije svojoj nerođenoj deci, a tu je i kada treba napraviti satiričnu stranicu na društvenim mrežama.

A šta on radi za to vreme? – Živi. Onako kako on to hoće. Zato što zna da kada ste na trci i okrećete se za svakim šumom, nikada nećete doći do cilja. 

Read More