Očajnici ne dobijaju svoj deo kolača

Očajnici ne dobijaju svoj deo kolača

   07:02       Unknown

---

Svakome prija pažnja i ljubav. Onaj ko kaže da mu ne treba nečija pažnja, laže. To nije ništa ružno i ne treba da se krije. Međutim, šta je problem? Ljudi su postali očajni. 

Dele se na dve grupe: 

-Oni koji pristaju na sve, samo da ne budu sami 

-Oni koji precenjuju sebe.

Ovi prvi su uvek u vezama. Iz jedne u drugu. Reći će vam da su zaljubljeni i da tek sada osećaju pravu ljubav. Sve pre toga nije valjalo. Za bivšu devojku/momka će reći sve najgore, jer se uvek na kraju ispostavi da je to bio samo kreten/kučka. Nikada nisu oni krivi. Tako će i sadašnji partner postai đubre, onda kada dođe neko novi.

Ne žele da priznaju da je i sadašnji partner đubre i da im je veza čisto gubljenje vremena. Zbog osećaja pripadnosti, žmure i ne slušaju. Pristaju da budu u nekvalitetnoj vezi, samo zbog tog osećaja. Ujutru, dok peru krmeljive oči, mogu sebi da kažu Ja imam nekoga. Nema veze što u suštini nemaju i nikada neće imati, oni se zavaravaju, lažu.

Takvi ljudi u jednom trenutku, koji uvek dođe kada se najmanje nadaju tako jako padnu na dupe, da oporavak traje mesecima. U jednom trenutku požele da grade zajednički život sa partnerom, ali sa pacijentima se ne gradi život. Svako spuštanje na zemlju je bolno.

Oni koji precenjuju sebe

Oni su posebna kategorija. Dugo sam spadao u ovu grupu, misleći za sebe da sam Bogom dan. Životne prilike su mi pokazale da i Nad carem ima car i da je lepo imati samopouzdanje, ali ne i biti narcis.

Mnogi ljudi kada razmišljaju o vezama, imaju spisak zahteva. Striktno znaju šta traže i žele. Njihov partner mora biti takav, takav i takav... Dugačak spisak zahteva. I to je to. Na tome baziraju potragu za partnerima.

Međutim, na jedno pitanje nemaju odgovor. Šta oni mogu da pruže nekome? Kada ih to pitaš, uvek nastane tišina.

Mnogi će reći kako oni pružaju ljubav, poštovanje, podršku, duhovitost, zabavu, dobar seks i tako u nedogled.  Oni su svemoćni i pružaju sve. Ipak, kada bi malo realnije sagledali činjenice, shvatili bi da ne postoji osoba koja može pružiti sve. Niko nije savršen, jer taj pojam ne postoji, izmislili su ga dokoni ljudi.

Kao i vi, svako ima svoje mane. Ukoliko želite da se vaše mane tolerišu, morate i vi tolerisati tuđe.

Sagledajte objektivno svoj život. Ocenite sebe. Da li vas prijatelji doživljavaju kao duhovite? Kada ste poslednji put bili oslonac nekome? Kako se odnosite prema sebi, to je najbitnije? Iz ugla posmatrača sagledajte sebe, shvatite šta vi nudite, pa tek onda tražite nešto zauzvrat.

Postoji i dodatna grupa, meni omiljena: Oni koji nisu u vezi i hoće da crknu zbog toga. Slični su kao prva kategorija, samo manje očajni.  Ne shvataju da ukoliko nisi sam sebi dovoljan, partner ti tu ne može pomoći.

Ne verujem u teoriju o dve polovine. Ona je moja lepša polovina, ja sam njena jača polovina.

Sebe ne doživljavam kao polovičnog čoveka. Najbolje je kada znaš da si celina i treba ti još jedna celina, da budete dve celine. Da vam bude zabavno. Bez slika na društvenim mrežama, koje govore Vidite, mi se volimo. Koga briga da li se vi volite? Lepo vam je i bez te celine, jer ste sebi dovoljni. Ne treba vam niko drugi, da bi ste se definisali.

Sve me to podseća na parove koji ne mogu da imaju decu. Dokle god nešto očajnički želiš i stvaraš sebi pritisak, to ti neće doći. Nije im lako, ali sav taj stres ubija lepotu življenja.

Nedavno sam čitao tekst o ciljevima i bio je dat primer žene koja ne može da ima decu, a očajnički ih želi. Terapeut ju je upitao Šta biste uradili ako bih vam rekao da nikada nećete imati decu? Da li ćete se ubiti, ili ćete ceo život kukati na nepravdu? Ili ćete jednostavno živeti život najbolje što umete.

Koliko god ružno zvučalo, očajnici ne dobijaju svoj deo kolača.

Read More

Kako da pronađeš sebe i izađeš iz te smrdljive močvare

Kako da pronađeš sebe i izađeš iz te smrdljive močvare

   06:30       Unknown

---

U kojim godinama treba pronaći sebe? Da li su to dvadesete? Tridesete? Srednja škola? Kada čovek shvati čime želi da se bavi i kako želi da provede svoj život? Kada sa sigurnošću možemo reći Ja želim da se bavim time, to ne želim da radim i hoću da mi život bude takav i takav?

Tužna činjenica je da neki ljudi nikada ne pronađu sebe. To su oni kojima smeta šef, mrze kolege, partner ih nervira, deca su im nezahvalna, a vlast je kriva za sve loše što im se desilo u životu. Dozvolili su da im drugi oblikuju život. Pred kraj srednje škole su uključili autopilota i opustili se, radeći ono što se od njih očekuje, idući linijom manjeg otpora.

Vreme i mesto kada shvatite šta želite od života je potpuno neočekivano. Meni se desilo iznenada. Oduvek sam znao čime želim da se bavim i kako želim da oblikujem svoj život, ali nikada to nisam primenio u praksi. Uvek sam potajno to želeo, ali neki drugi put. Uvek sam ponavljao Ima vremena. Zapamtite: NIKADA NEMA VREMENA, KAO SADA!

Radio sam posao koji nisam voleo i koji me nije ispunjavao. Čak ni novac nije bio dovoljan motiv. Konstantno sam imao osećaj da gubim vreme. Zaradiću novac i ništa više, pomislio sam. Samo gubim vreme. Na gubitku sam.

Šta je poenta svega? Radite samo one stvari takom kojih se osećate korisno. Ako vam nešto deluje kao gubljenje vremena, batalite to! Iako sam zarađivao tokom tog posla, osećao sam se beskorisno, kao da nisam uopšte iskoristio svoje potencijale.

Uradite jedan test:

Zamislite da ćete sutra umreti. Ovo vam je poslednji dan. Da li biste ga proveli na poslu kojim se trenutno bavite? Ukoliko ne biste, gubite vreme.

Nakon toga, zamislite sebe za 10, 20, 30 i 40 godina. Da li ste na istom poslu kojim se danas bavite? Koji je to posao? Ukoliko je to vaš trenutni posao, blago vama. Spadate u srećne osobe i ja (kao i 90 % populacije) vam zavidim. Ukoliko nije trenutni posao, šta čekate? Verujte mi, ne čekate ni novac, ni bolju priliku, ni okolnosti. Čekate HRABROST. Onu istu hrabrost koju sada nemate, jer su vas roditelji, prijatelji, učitelji i mediji naučili da je ne smete imati. Po njima, u redu je biti kukavica i živeti život koji ne volite. Ako su mogli oni da protraće svoj život, zašto biste onda vi živeli onako kako želite...

Nikada nije kasno. Svaki dan može biti početak neke nove priče. I posebno treba razumeti da se ne rađamo svi sa istim afinitetima.

Pre dosta godina, pročitao sam knjigu Adrijan Mol i godine lutanja. Naslov mi nije bio jasan. Zašto godine lutanja? U moju odbranu, bio sam klinac i mislio sam da sve u životu sve podrazumeva.  Nije mi bilo jasno zašto luta. Završio je školu, dakle logično je da se zaposli, oženi i dobije decu. Radi ono što voli, živi s kim želi i srećan je. Šta tu nije jasno? Zašto luta? Šta mu je?

Sada mi je naslov knjige potpuno jasan. Dvadesete mogu biti godine lutanja. Međutim, nekome ceo život može biti lutanje.

Kada osoba ne pronađe sebe, ja to vidim ovako: Pliva na dnu močvare sa sebi sličnima i želi da izađe na površinu, ali nema hrabrosti. Lakše je daviti se u blatu i kriviti druge, nego pokušati da izađeš na vazduh.

U jednom trenutku, osoba potpuno poludi i izađe na površinu. Udahne vazduh iz sve snage i iznenadi se zašto to nije ranije učinila. U močvari je toplo, tu su prijatelji, ali je zagušljivo i neverovatno smrdi.

Preporučujem vam film Magic beyond the words o J.K.Rouling, spisateljici koja je napisala Harija Potera. Koliko god da vas život nije mazio, to nije izgovor za neuspeh. Pogledajte ovaj inspirišući film i verujem da ćete se barem malo okuražiti da pokušate.

Read More

Top 10 najboljih gradova za život

Top 10 najboljih gradova za život

   05:54       Unknown

---

Ukoliko ikada poželite da emigrirate i potražite sreću u nekom drugom gradu, ova top lista će vam pomoći pri odlučivanju. Svake godine se vrši analiza najbojlih gradova za život, a u obzir se uzimaju gradovi na svim kontinentima. Na prvom mestu je Kanada, a slede je Okeanija (Australija i Novi Zeland) i Skandinavija.

Glavni kriterijumi su: životni standard, cene nekretnina, cena osnovnih namirnica (hleb, mleko, jogurt, gorivo), zaposlenost i potreba za novom radnom snagom. Takođe, jedan od parametara je i bezbednost u gradovima, odnosno kolika je stopa kriminala i nasilja.

Predstavljam vam Top 10 gradova:

1.       Cirih, Švajcarska

2.       Beč, Austrija

3.       Vankuver, Kanada

4.       Ouklend, Novi Zeland

5.       Toronto, Kanada

6.       Frankfurt, Nemačka

7.       Čikago, USA

8.       Luksemburg, Luksemburg

9.       Oslo, Norveška

10.   Stokholm, Švedska

Nigde nije idealno. Razlika između ovih gradova i Srbije je u tome što mnoge stvari koje se tamo podrazumevaju su ovde luksuz. Tamo je moguće raditi dva ili više posla i dogovoriti se sa poslodavcem u vezi sa radnim vremenom, prekovremenim radom i platom. Normalno je biti plaćen za svoj rad i očekivati od poslodavca da ispoštuje datu reč.  Svuda se mora raditi, ali negde ćete biti cenjeni, a negde će vas tretirati kao jeftinu radnu snagu.

Naravno, ko je svoju sreću našao u Srbiji i lepo mu je ovde, taj je uspeo životu. Svaka mu čast! Ko nije, neka nam barem pošalje razglednicu.

Read More

Post je vreme kvazi vernika

Post je vreme kvazi vernika

   05:36       Unknown

---

Uveliko je vreme posta, kada svaka osoba koja se izdaje za vernika jede ribu i čeka pričest. Svi znamo kako se posti. Ne jedeš prase, pile, ne piješ mleko, itd... A šta je sa ponašanjem? Kako treba da se ponašaš u toku posta? To je većini vernika nebitno. Ponašaj se kako hoćeš, radi šta god hoćeš, samo pazi da ne popiješ mleko. Shvatate li tu količinu gluposti?

Pre svega, smatram da je vera lična stvar i da svako ima pravo da je primenuje onako kako on hoće. Niko nema prava da ubeđuje druge da treba da budu vernici, ili ateisti. Za sebe smatram da sam vernik, ali verujem za sebe, a ne za druge. Nije mi bitno da li će drugi reći On je pravi Srbin, vernik.

Nekoliko puta u životu su me razni vernici osudili što ne postim ceo post, što ne idem nedeljom u crkvu i objašnjavali mi kako sam ja u suštini nevernik. Međutim, kada sam video ko su ti ljudi, shvatio sam da sam u odnosu na njih itekako vernik.

Razgovaram sa osobom koja veruje u Boga, a pritom izjavljuje kako mrzi Muslimane, Hrvate, Albance, Katolike... Totalna kontradiktornost. Mržnja prema drugim verama, nacijama, seksualnim orijentacijama i vera ne idu zajedno. Dakle, nisi vernik. Možeš da se pričešćuješ do sutra, nisi vernik!

Vreme posta me je inspirisalo da analiziram svoju veru i ljudi oko mene. Po meni, post nema nikakve veze sa hranom. Potpuno je nebitno da li jedeš pečenje ili kuvano povrće. Bitno je šta radiš.

Postiš, a u isto vreme ogovaraš najbolje prijatelje, psuješ majku svima oko sebe, svađaš se, imaš redovne seksualne odnose, varaš partnera, kradeš po klubovima, kradeš od roditelja.... Ne, ti ne postiš. Ti si jedan veliki prevarant. Ne prema drugima, jer drugih se ne tiče tvoja vera. Prevarant si prema sebi. Zavaravaš sebe da si vernik i da radiš ono što drugi od tebe očekuju, a u suštini nisi. Otići ćeš na pričest sa mislima o svađi prethodno veče, ili ugrizima od seksa par sati ranije.

Poznajem vernike koje osuđuju sve one koji nisu ostrašćeni vernici, a pritom su alavi na novac. Prodali bi majku za sto dinara. Gledaju koga će preći, kako će ljudima izvući koji dinar, a smatraju da su veliki vernici.

Tu su, naravno, i ogromni vernici, oni najbolji. Oni koji će te učiti o veri i prepričavati ti Bibliju, ali će u slobodno vreme varati partnera i seksaće se okolo kao zečevi. Pritom, oni su u javnosti u stabilnoj vezi, ili u braku, a svoju ljubav krunišu u manastiru.

O sveštenicima koji kvare veru neću govoriti, sve je rečeno i pre mene. Sada mislim na obične ljude, koji vole da se hvale svojim postom, posetom manastiru, ali svojim delima govore suprotno.

Zbog svega ovoga za sebe ne mogu reći da sam veliki vernik. Verujem u Boga i dajem sve od sebe da poštujem deset Božjih zapovesti, ali nisam svetac. Čovek sam, koji pravi greške, govori gluposti i ne pokušavam da budem nešto što nisam. A definitivno nisam kvazi vernik. Onda kada budem postio, vodiću računa o svom ponašanju i mislima, a ne samo o hrani. Neću ići u crkvu nedeljom ujutru, posle noći pune alkohola i još čega. Ja posle noći pune alkohola i još čega spavam kao mala beba, ne idem u crkvu, jer nema potrebe za pretvaranjem.

Osuđuju druge, ogovaraju, rade sve i svašta iza zatvorenih vrata, spletkare, žele drugima zlo, a pritom se izdaju za vernike. Neka ih, možda im je tako lakše. Ko zna zašto to rade. Ko zna šta stoji iza svega toga. Možda neka sumnja u sebe, nesigurnost. Ne veruju sami sebima, plaše se sebe, pa taj strah kompenzuju kroz lažnu veru. Neka ih, videćemo dokle će dogurati.

Read More

Svi psi idu u raj

Svi psi idu u raj

   11:29       Unknown

---

Umro je Dejvid Rokfeler. U 101. godini života. Za one koji ne znaju, bio je bog na zemlji. Član najmoćnije porodice, čije se bogatstvo procenjuje na 3 milijarde dolara. Rokfelerovi imaju politički, ekonomski i kulturni uticaj širom sveta. Ipak, kako je završio? Kao i svi ostali, u sanduku. Pokušavao je deda da prevari smrt, ali nije mu se dalo. Sedam puta je presađivao srce, ali čovek i dalje ne može da živi 200 godina, koliko je izjavio da bi voleo da živi.

 To me je navelo na razmišljanje. Svi mi moramo umreti jednoga dana, samo je razlika kako. Neko će umreti kao car, a neko kao prosjak. Na kraju kada se sve sabere i oduzme, bitno je šta smo ostavili iza sebe.

Kada umre Bil Gejts, šta će ostati za njim? Da li će ga se neko sećati?

Kada umre lokalni beskućnik, šta on ostavlja za sobom? Ko će se njega setiti?

Ljudi koji imaju decu, uvek će živeti kroz njih. Svako ko ih pogleda, setiće se njihovih roditelja.

Javne ličnosti, ostavljaju neizbrisiv trag za sobom.

A šta je sa običnim ljudima? Šta oni ostavljaju? Mislim da je najbolji odgovor USPOMENE. Nekih ljudi se sećamo u negativnom kontekstu, a nekih u pozitivnom. Neki ljudi nam ne nedostaju uopšte (grešna mi duša, ali je istina), a za nekima nas boli srce. Sve po zasluzi.

Bitno je kako ćemo iskreirati naš život, jer nijedna sekunda nema reprizu.

Rokfeler je rođen pod srećnom zvezdom, ali mogao je poći i drugim putem. Mogao je biti kao deca Mitrovića, Karića i ostalih Kardašijana. Međutim, on je odabrao da iskoristi prednost svog prezimena.

To je bila njegova odluka. Koja je vaša? Kako će vas neko pamtiti kada vas više ne bude? Kome ćete nedostajati? Zapitajte se...

Uostalom, u poslednje vreme sam usvojio filozofiju da svaki dan živim kao da mi je poslednji. Niko od nas nema garanciju da će se probuditi sutra. I zato bih voleo da mi taj poslednji dan bude zabavan, da u njemu radim ono što ja želim, da kažem ljudima koje volim da ih volim, da oteram one koje ne volim u p.m.

Postoje neki ljudi čije se odsustvo oseti, kao i oni čije se prisustvo ne primeti.

(Ovaj tekst je namerno kratak, jer smatram da je poruka jednostavna i da bi svaka rečenica više, bila čisto mlaćenje prazne slame.)

Read More

Kristofer Gardner: Beskućnik postao milioner

Kristofer Gardner: Beskućnik postao milioner

   06:07       Unknown

---

Nakon što sam pročitao njegovu životnu priču shvatio sam da je neuspeh samo izgovor. On je dokaz da ukoliko nešto zaista želiš, ti ćeš to i ostvariti. Uprkos nedaćama i preprekama, preskočićeš ih sve poput trke sa preponama i uspeti.

Ko je on? Zove se Kristofer Gardner, milioner je. Nosi skupa odela, živi u luksuznom apartmanu i boli ga uvo za sve.

To je kraj njegove priče. Da se vratimo na početak...

O njemu je snimljen i film sa Vil Smitom U potrazi za srećom. Film je postigao ogroman uspeh, doneo slavnom glumcu nominaciju za oskara, a meni podigao pritisak. Gledao sam i nervirao se. Taman kad pomisliš da će se konačno izvući, dođe nova nevolja... I tako do samog kraja. Hiljadu puta mi je prošlo kroz glavu Ja bih ovde odustao. Jednostavno bih se bacio pod autobus, da prekinem agoniju.

On se usudio da sanja. Da mašta.

Potičući iz siromašne porodice, radio je kao trgovački putnik, prodajući medicinsku opremu. To nije bilo dovoljno da izdržava porodicu, pa mu je bio potreban dodatni posao. Živeo je sa suprugom i malim sinom. Neko vreme nije mogao ni obdanište sinu da plati, a onda su ga i izbacili iz stana, jer nije mogao da plati kiriju. Ponešena očajem, žena ga ostavlja i prepušta mu sina.

Svako bi pao u očaj, ali ne i Kris. On se u tom najgorem trenutku usudio da konkuriše za posao u brokerskoj kompaniji. Na razgovor za posao je otišao u prljavoj trenerci i duksu, jer je nekoliko sati pre toga krečio sobu, kada ga je uhapsila policija zbog neplaćene kazne za parkiranje.

Uprkos groznom izgledu, ljudi u odelu su mu pružili priliku. Šest meseci volontiranja, kako bi se dokazao da je dovoljno dobar za taj posao. Sa punim radnim vremenom. Pristao je!

Tek tada je usledila golgota.

Morao je da radi osam sati u brokerskoj kompaniji, da dovodi nove klijente, a nakon tog posla da prodaje medicinsku opremu, kako bi prehranio sina i sebe. Posle svega toga, učio je za ispit, koji ga je čekao nakon volontiranja.

Finansijska situacija je postajala sve gora i gora. U jednom trenutku više nije mogao da plaća kiriju, da bi kasnije ostao bez prebijenog dolara.

On i sin su se hranili u prihvatilištima za beskućnike, gde su i spavali neko vreme.

Trenutak koji je mene najviše pogodio u filmu je kada je sa sinom morao da prespava u javnom WC-u. Pošto nisu stigli na vreme da se prijave u prihvatilište, bili su prinuđeni da prespavaju u WC-u na železničkoj stanici. On i dete pokušavaju da zaspe na hladnim pločicama u prljavom, zaključanom WC-u, dok im ljudi lupaju na vrata. To je trenutak kada sam pomislio Ja bih ovde odustao. Sačekao bih prvo prevozno sredstvo i bacio se.

Napustila ga je žena, ostao je bez novca. Ali, bez čega nije ostao sve to vreme? Bez vere! Verovao je u sebe, iako ga je život konstantno demantovao. Preskakao je jednu preponu za drugom. Većina nas se predaje posle najmanje sitnice, tražeći izgovore i pravdajući se da Nisam ja kriv, život me nije mazio.

Ma nemoj!

Inače, na kraju bih dodao još jedno.  Kris je imao jako loše detinjstvo. Biološkog oca nikada nije upoznao, očuvala ga je majka, ali i očuh alkoholičar, koji ih je često zlostavljao. Dakle, po svemu sudeći, on je trebao biti žrtva, a ne pobednik.

Međutim, Kris se ne slaže sa teorijom da nas detinjstvo određuje.

Prema tome sam ja trebao ispasti alkoholičar, zlostavljač, gubitnik… Izabrao sam vidjeti svjetlo svoje majke i svih drugih s kojim ne dijelim ni kap krvi, i u potpunosti ga prihvatiti, kaže naš junak.

Read More

Nije ti država kriva, već samo TI

Nije ti država kriva, već samo TI

   08:44       Unknown

---

Da li uveče kad legnete da spavate pomislite kako ste protraćili dan? Sve vreme ste jurcali, trčali, a ništa niste konkretno uradili. Možda ste radili za nekog drugog, trčali i borili se za druge, a vi sami ste tapkali u mestu. Uveče, legnete da spavate samo sa jednom željom, da zaspite, da se odmorite. Sutradan ćete isto tako.

Doći će nedelja, dan za odmor, a vas će kućni poslovi samleti. Dok se okreneš, opet si u krevetu, spremaš se za spavanje.

Tako prođe ceo život. Nikada nisam razumeo filozofiju mnogih ljudi Jedva čekam da odem u penziju.

U redu, a do tad? Do tad ću životariti, da bih kasnije uživao u reumi, artiritisu i angini pektoris. Životna želja mi je da se jednoga dana vučem do autobusa, noseći hleb ispod pazuha, dok me bole natečena kolena. Milina!

Sve češće se čuje Ova država nas je upropastila. Vučić je kriv. Zeznuo me direktor. Profesor je kriv. Nema u ovoj zemlji mesta za mlade.

Uvek su drugi krivi, nikada mi!

Suština je da je kukanje društveno prihvatljivo. Ako kukaš, poput tvog komšije i rođaka, normalan si. Ako kažeš da ti je lepo u životu i zadovoljan si u potpunosti, onda si kriminalac, lopov, lažov, kurva, bolesnik.

Večito sam se pitao jedno – Šta koga briga da li ti je teško? Šta imaš od kukanja? Ako će to promeniti trenutnu situaciju, hajde svi da kukako na sav glas i da se žalimo svima koji obrate pažnju na nas.

Ako će mi doneti posao rečenica Ma, ova država uništi mlade, onda ću je izgovarati hiljadu puta dnevno. Problem je što neće. I svi to dobro znaju, ali je lakše glumiti žrtvu, nego preduzeti konkretne mere.

Sve što radite u životu, mora imati svoju svrhu! Svaki sat vašeg dana mora imati svoj cilj.

To sam shvatio nedavno kada sam se bavio jednim poslom, koji mi nije doneo nikakve rezultate. Odlazio sam u kancelariju svakoga dana, oblačio svečano odelo i vraćao se kući posle radnog vremena. Nakon nekog vremena, shvatio sam da mi je zarada nikakva. Naravno, kriv mi je bio šef, država, vlada. Razmišljao sam U ovoj državi mladi ljudi rade po ceo dan, za neku bednu platu. Niko nas ne poštuje.

Međutim, šta nisam hteo da priznam? Da sam se navukao. Postao sam zavisnik od serije How to get away with the murder. Preporučujem svima ovu seriju, ja sam je odgledao u dahu. U kancelariji. U sred radnog vremena.

Čak i kada se odmarate, to mora imati svoj razlog. Zapitajte se od čega se odmarate. Šta ste to korisno radili, pa ste se umorili? Ili vas jednostavno mrzi da ustanete iz kreveta?

Ako nemate posao, uzmite CV u ruke i idite od firme do firme. Tako da, kada uveče legnete da spavate, možete reći kako ste se danas umorili, jer ste tražili posao, ali STVARNO.

Postoji izreka Pričom se neće skuvati pirinač.

Ne možete sedeti kod kuće, ili na poslu koji ne volite, ušuškani u svoju zonu komfora i kukati kako vam je kriva država.

 To svi znamo. Država jeste kriva. I? Šta s tim? Hoćemo li provesti ceo život žaliti se na državu, koja će biti samo gora, ili ćemo uraditi nešto za svoj život?

Ako je vaš život voz, nije mašinovođa Vučić, direktor, otac, majka, muž... Vi ste mašinovođa! Na vama je da li će voz stići na vreme na cilj, ili će se vući, zbog neuređenih Železnica Srbije. 

Read More