Čuo sam da je srećan

Čuo sam da je srećan

   10:35       Unknown

---

Dan je bio vedar, ali je u njegovoj glavi bilo tmurno. Ustaće, opraće zube, doručkovaće i to je to. Nakon toga će gledati TV, možda će prošetati do obližnjeg parka i gledati smešne klipove na internetu. On nema posao, on nema novac. Njegovi prijatelj isu poput njega. Žale se na sistem i zavise od roditelja. Osećaju se onemogućeno, kao da im je neko oduzeo mogućnost za uspeh. On ima dvadeset i pet godina i oseća se staro. Kada je bio mlađi, mislio je da će u tim godinama imati posao, svoj krov nad glavom, dobru platu i ozbiljnu vezu. Mislio je da će biti zreo čovek. Zašto se onda ne oseća tako?

Ugasio je TV, ispraznio pikslu i otišao do reke. Zašto ništa nije onako kako je zamišljao? Ko je kriv za to? Da li su ga roditelji onesposobili svojim vaspitanjem? Možda prijatelji utiču loše na njega? Kada su devojke postale tako površne?

Gledao je u sivi kamen u vodi. Iako je voda išla relativno brzo, kamen se nije pomerao. Stajao je u mestu. Takav je i ON. Svojski se trudi da ostane tamo gde jeste, plašeći se promena. Sve je radio onako kako se očekivalo od njega. Bio je odličan đak, dobar student Prava, kao što su svi očekivali od njega, nasmejan drug i prijatan komšija. Kada je diplomirao, svi su od njega tražili da se zaposli, da nađe devojku. Međutim, nešto ga je kočilo. I dalje nije mogao naći posao. Davao je sve od sebe, ali nije mogao naći dobru ponudu. Tako je bilo i sa devojkama. U moru riba, nailazio je samo na mulj.

Sedeći na blatnjavoj plaži zabačene reke, bacajući prljavu cigaretu u bistru vodu, shvatio je. Njegov život je jedna ogromna neispisana knjiga. On je pisac. Najbolje od svega je taj osećaj slobode. Shvatio je da je slobodan da kreira svoj život onako kako on hoće. Može biti bilo ko, može se baviti čime god poželi, može eksperimentisati.

Odlučio je. Krenuće na kurs španskog, oduvek je hteo da nauči taj jezik, iako mu ni engleski nije išao od ruke. Prestaće da se javlja nekim ljudima koji mu ne prijaju. Neće se svađati sa njima, jednostavno će pustiti vreme da ih odnese iz njegovog života. Ići će u pozorište. Svakoga dana je prolazio pored te zgrade, ali mu nikada nije palo na pamet da uđe unutra. Počeće da trenira tekvondo. Svi će mu se smejati na treningu i mrzeće ga da ustane iz kreveta i ode na trening, ali ipak će izdržati. Započeće razgovor sa konobaricom iz lokalnog kafića, pred kojom uvek pocrveni. Prodaće stari bicikl i od tog novca uraditi pirsing na obrvi, koji su mu roditelji uvek branili, a on očajnički hteo. Konkurisaće za master studije u Norveškoj. Pitaće vlasnika obližnjeg kioska da počne raditi kod njega. Plata je mala, ali je bolja od trenutne koju ima – nepostojeće.

Prošlo je nekoliko godina. Čuo sam da je ON srećan. Završio je master u Norveškoj, trenutno živi u Barseloni. Kažu da često putuje po svetu. Praktikuje jogu, ima novu devojku i izgleda potpuno čudno. Govori nekoliko svetskih jezika, a u slobodno vreme se bavi grnčarijom. Ima crni pojas iz karatea. Čuo sam da je srećan.