Bogato siromašni ljudi

Bogato siromašni ljudi

   10:31       Unknown

---

Ljiljana je čuveni kardiolog u svom gradu. Radi u lokalnoj bolnici, ali i u privatnoj praksi. Cenjena je i veoma dobro plaćena. Suprug joj je hirurg, a starija ćerka studira medicinu. Mlađi sin ide u medicinsku školu, a kasnije će odlučiti da li će biti stomatolog, ili kardiolog. Ona nosi bunde, vozi automobil od trideset hiljada evra i ima vikendicu na Kopaoniku.

Šta ne znamo o njoj? Ljiljana je ćerka čuvenih lekara i njena budućnost je bila određena onda kada je babica na njenom rođenju potvrdila da je živa. Dok su druga deca maštala kako će biti pevači, glumci, đubretari, policajci, Ljiljana je ponavljala reči svoje majke: ''Ja ću biti lekar''.

Dok je spremala ispite na Medicinskom fakultetu i proučavala jetru u formalinu, nikada svoju odluku nije dovodila u pitanje. Njoj je suđeno da bude lekar.

Zašto je onda nervozna? Zašto puši dve pakle cigareta dnevno? Zašto nije spavala sa mužem osam meseci?  Zašto ne zna da joj je ćerka abortirala prošle nedelje, a sin uradio pirsing na jeziku? Zato što kad dođe kući, legne da spava. Nakon toga odgleda seriju, a zatim čita knjigu pred spavanje. Nervozna je kada se vrati kući. Nervozna je kada ide na posao. Zna da je tamo čekaju pacijenti koji joj idu na živce i kolege sa kojima nije u dobrim odnosima. Dok gleda EKG nalaze pacijenata, dođe joj da im iste nabije u nos, jer je nerviraju i ti papiri, i njena ordinacija i beli mantil.

Juče je pila kafu sa Milicom, svojom prijateljicom iz Gimnazije. Milica je vaspitačica. Plata joj je mizerna, do guše je u kreditima i kupuje u Second Handu. Dok Ljiljana uzdiše i žali se na migrenu, Milica joj prepričava kako je mali Mihajlo pevao ''Mama voli bebu'', dok su mu drugari aplaudirali. Oči joj sijaju.

''Kako možeš da budeš tako nasmejana po ovako odvratnom vremenu?'', interesovalo je Ljiljanu.

''Zato što mi ta deca, Ljiljo, daju pozitivnu energiju. Ti znaš da sam oduvek volela da se bavim decom. Volim svoj posao.''

''Možda sam i ja nekada želela da budem balerina, ali sam oduvek znala da treba da budem lekar,'' negodovala je gospođa Primarijus.

''Kako si znala?''

''Tako što...'', zbunila se Ljiljana. ''Jednostavno sam znala.''

''Tako što su te roditelji naterali da studiraš medicinu,'' ubacila se Milica.

Njene reči su ošinule Ljiljanu poput biča. ''Ja barem imam odličnu platu, ne podižem kredite da bih platila reprogram za račun za vodu i idem svake godine na more.''

''Naravno, draga. Blago tebi.'' 

Milica nije želela da objašnjava Ljiljani zašto joj je život čist promašaj. Znala je ona to i sama. Pustila je svoju prijateljicu da kuka o svojim problemima, a zatim se vratila kući, da se naspava, kako bi sutradan otišla nasmejana na mesto gde je srećna.