I ljude ubijaju, zar ne

I ljude ubijaju, zar ne

   09:45       Unknown

---

Podržavam sve ljude koji se bave zaštitiom životinja. Iz više razloga. Prvo – Životinje ne umeju da govore, da se brane. Ne umeju da kažu ''Nemoj, molim te''. Napuštena keruša kojoj je bolesni um odsekao noge nije mogla da viče. Mogla je samo da ujeda. Naravno, kada pas počne da se brani, logično je da ga šutnete u stomak, ili gađate kamenom. Logično je, ako ste sadista. Drugi razlog što podržavam zaštitnike životinja je taj što su se životinje bezbroj puta pokazale humanije od ljudi. 

Životinja napada samo ako je ugrožena. Čovek često napada iz dosade. Zbog kompleksa. Taj isti čovek često ubija onog drugog. 

Muž ubija ženu, vršnjaci vršnjake, devojka momka, šef zaposlenog, narkoman slučajnog prolaznika, pljačkaš prolaznika... I ljude ubijaju, zar ne? Samo, o tome se često ćuti. Nedavno smo čitali u novinama o slučaju devojke koju su nepoznati napadači pokušali da kidnapuju, pred masom ljudi pored nje. Ljudi koji su to mirno posmatrali. 

Skoro sam iz daleka posmatrao momka i devojku kako se svađaju. Momak, visok preko dva metara, krupan kao bik, ćelav, krimi-rad-fazon i sitna, mršava devojka. On preti kako će je zaklati, prebiti ako mu još jednom odgovori drsko, naziva je raznim pogrdnim imenima, a ona bespomoćno pokušava da mu se odupre. Na svako njeno Nemoj da me vređaš, on ima jedno Nemoj sad da te prebijem. A mi ostali? Posmatramo. Ne mešamo se. Zato što je momak krupan, a mi miševi. Jadni, bedni miševi. Barem po ponašanju. 

Možda je momak iz moje priče u međuvremenu ubio svoju devojku. Možda joj je samo polomio neku kost. Za nas je to samo, jer nismo taj bol doživeli na svojoj koži. Ubijaju i decu, neretko njihovi roditelji, samo se o tome ćuti. Često su vršnjaci ti koji ubijaju svoje drugove. U tom slučaju direktor škole pokušava da zataška lošu vest, kako reputacija škole ne bi bila ukaljana.

Zašto sve ovo pišem? Nije mi namera vam zgadim dva minuta koliko ćete potrošiti na ovaj tekst. Neko je rekao ''Dobrodošli u Srbiju, zemlju gde se opravdava nasilje nad ženama''. Neko je odgovorio da je to govor antisrba, svih onih koji pokušavaju da nas predstave u negativnom svetlu. 

Da, u Srbiji se toleriše nasilje nad ženama, žmuri se pred silovanjem, ćuti se pod pretnjama. Srbija je zemlja koja je raj za ubice i pedofile. Kao i sve druge zemlje, samo što se negde više ćuti, a negde manje. Ukoliko ima sreće, ženu će napasnik samo silovati, a u najgorem slučaju zaklati i nastaviti normalno sa svojim životom. Zna da će proći nekažnjeno. I ljude ubijaju, a ne samo životinje. Problem je što smo na te vesti oguglali. Dok se to ne desi našoj sestri, majci, sinu, ćerki, ili čak nama. 

Read More

Šta je lepo u tuđem bolu, Srbine?

Šta je lepo u tuđem bolu, Srbine?

   09:11       Unknown

---

Masakri se dešavaju svakodnevno. Ne samo u Francuskoj. Na Bliskom istoku je izazov preživeti pokolj kao kod nas izdržati finansijski do kraja meseca – svakodnevan. Živimo u zemlji silovanoj od strane svakoga ko iole ima pravo glasa, a pritom smo i naivni, misleći da smo ''nebeski narod''. I tako dragi nebeski narod daje sebi za pravo da osuđuje druge, sebi slične.

Danas sam barem osam puta čuo rečenicu Tako im i treba, priznali su Kosovo. Ko je priznao Kosovo? Francuski narod? Oni i ne znaju gde je Kosovo. Većina njih nije ni čula za Srbiju. Da li smo nakon godina ugnjetavanja postali osvetoljubivi? Zašto nam tuđa patnja predstavlja zadovoljstvo? Radujemo se kada se u Francuskoj dogodi masakr, kada u Americi dođe do tragedije, u Nemačkoj, Britaniji... Da li će tuđa smrt promeniti nešto? Da li će učiniti da se osećamo bolje?

Sindrom žrtve nikako da nas napusti. Jadni mi Srbi, tako smo dobri i pošteni, najstariji narod, od boga dat, a ovako nam se vraća. Muče nas Amerikanci, Nemci, Albanci, a pogotovo komšije. Hrvati nas ne vole, sram ih bilo. Pošto mi njih volimo svim svojim srcem. Ili je nama dozvoljeno da ne volimo. 

Mi imamo argumente. Uvek imamo argumente! Svaki Hrvat pojedinačno nam je naneo zlo, svaki Amerikanac nas namerno ponižava. Iskreno, smatram da su Srbi i Hrvati isti narod. Dva cveta iz jednog korena. Zbog toga se i prepiremo međusobno. Zato što smo isti. 

Što se tiče Amerikanaca, većina njih nikada nije ni čula za Srbiju. Iz jednog jedinog razloga, zato što im nikada ta informacija nije trebala u životu. Kako onda narod koji je ugnjetavan i zlostavljan kroz vekove može poželeti zlo drugom narodu? Da li će smrt Hrvata ili Albanca nadomestiti nepravdu? Šta dobijamo mržnjom? Ništa! Ponečiji podsmeh, ili pogled sažaljenja. 

Slika u prilogu nema veze sa ovom temom, ali mi je draga. Bavite se fotografijom, šetajte po ovako lepom vremenu... Samo nemojte biti ogorčeni i zaslepljeni.

Read More

Zavidnost je ubila mačku

Zavidnost je ubila mačku

   08:05       Unknown

---

Ne pratim modne blogove, a samim tim ni Zoranu. Oblačim se prema sopstvenom nahođenju i ne interesuju me saveti oko kombinacije boja, ili mišljenje nekog dizajnera šta je ''must have'' ove sezone. Prvo, taj izraz ''must have'' je nešto što se na srpskom jeziku zove – proseravanje.

Ipak, podržavam blogerku Zoranu. Ili bolje reći Zorannuh. Iz jednog jedinog razloga. Zato što je uspešna. Pod definicijom uspeha podrazumevam ostvarenje sopstvenog sna, uz odlično zarađivanje. Ukratko, to su ljudi koji rade ono što vole, a žive kao bubreg u loju. To je moguće. Ipak, takvi ljudi su malobrojni. A svi ostali koji nisu poput njih svojski se trude da ih kamenuju. Onako kako se nikada nisu trudili da nađu posao. 

Progonjeni svojim neuspehom, trudiće se da umanje vrednost ovog drugog, da bi se manje osećali kao izgubljeni slučajevi. Najgore je što im još niko nije javio da na taj način samo povećavaju ukus svog neuspeha.

Da se vratimo na Zoranu. Ne pratim njen blog i ne zanimaju me teme o kojima govori. Nisam pročitao njenu knjigu i ne mogu da je kritikujem. Mogu samo kritikovati sve one dokone ljude koji, glumeći neki nivo koji nikada neće biti, osuđuju njen rad. Zašto? Zato što je blogerka? Zato što je napisala knjigu? Nisam znao da postoji pravilo koje zabranjuje bilo kome da piše. Možda je i meni zabranjeno da pišem, a da to i ne znam... Svi ti ljudi koji osuđuju nečiji rad, a pritom su sami neostvareni moraju shvatiti da nisu kompetentni.

Verujem da u skorije vreme neću pročitati Zoraninu knjigu. Svejedno, podržavam njen rad i drago mi je što je njena knjiga postigla uspeh. Dežurni kritičari mogu mirno nastaviti da kritikuju, žale se na vlast, ogovaraju komšiju i razmišljaju kako će platiti struju. Za to vreme, Zorana se smeši i potpisuje primerke svog hita. Dolaze novi dani, kritičari sve više tonu u blato svakodnevice, a ona je i dalje uspešna i srećna.  

Read More

Priznanje sebičnog čoveka

Priznanje sebičnog čoveka

   08:15       Unknown

---

Nedavno sam diplomirao i odmah se zaposlio. Deluje kao predratna pričica Mir Jam, ali je istina. Naravno, kako to biva u Srbiji, odmah se skupila rodbina da mi čestita. Pošto nisu mogli da mi požele da se zaposlim i ''unovčim diplomu'', poželeli su mi nešto drugo, još banalnije. Da se oženim! Šta je tu banalno, pitate se? Sada kada sam konačno dočekao svojih pet minuta, kada imam svoju platu koju mogu trošiti samo na sebe, kupiti sve ono što sam do sada želeo, a nisam imao novca, pola plate potrošiti na izlazak u grad... Sada da se oženim? Sram ih bilo! 

Možda sam sebičan, ali želim prvo sebe da zbrinem , pa tek onda decu i ženu. Hoću jednoga dana da im, ne žaleći, dam pola plate, od srca. Verujem da će me proći želja za hedonizmom za nekoliko godina i tek tada ću početi da razmišljam o deci i deljenju novčanika. Naravno, to neće biti kada odem u penziju, ali može još da sačeka. Ionako imam spisak destinacija koje želim da posetim, garderobe koju želim da kupim, poklone kojima hoću da obradujem najbliže. Brak i deca se sada ne uklapaju u taj plan. 

Želim da vidim Istanbul, zatim da otputujem na Kipar, pa onda Pariz, London, Berlin, Amsterdam. Želim opet da odem u Barselonu i dočekam Novu godinu u Mosvi. Nakon toga, jednog dana ću i svoju decu poslati tamo, pre toga im pričajući kako sam se ja proveo. Želim da im dam primer! Najlakše je napraviti dvoje dece, koja će nasleđivati garderobu, možda ići ponekad na more i ponavljati vaše greške.  Na kraju krajeva, svako ima svoje preokupacije. Nekome je to porodica, nekome posao, ljubav, novac... Tvrdim da u životu ne možete imati sve u istoj meri. Nekada vam fali ljubav, nekada novac, a neretko i zdravlje. Shodno tome, ljudi se fokusiraju na ono što ih čini srećnima. U mom slučaju to su putovanja. Večere sa prijateljima i kupovina zanimljivih rođendanskih poklona. Za to je potreban novac. Izreku da se novcem ne kupuje sreća je izmislio neko ko je bio ili ekstremno bogat ili malouman.

Novcem se može pomoći prijatelju, otići u Portugal, platiti lečenje, a to je ono što mene čini srećnim. Okružen sam ljudima koji su učinili ono što su drugi očekivali od njih, onda kada su to od njih očekivali. To su isfrustrirani ljudi, željni života. Viču na dete u prodavnici kada im traži čokoladu, a zna da nemaju novac, pritom kupujući cigarete. Naglašavaju kako je sve skupo, kukaju na nezahvalnu decu i nerazumnu ženu. Pravila su jednostavna: završiš fakultet, zaposliš se, oženiš se, dobiješ prvo dete, dobiješ drugo dete i KRAJ. Niko više nema očekivanja od tebe, jer ti si svoje ispunio. Ostaje još samo da odeš u penziju i umreš.  

Read More

Priča o mojih 6 učitelja

Priča o mojih 6 učitelja

   10:20       Unknown

---

Negde sam pročitao poslovicu ''Nijedan čovek nije tvoj neprijatelji. Nijedan čovek nije tvoj prijatelj. Svaki čovek je tvoj učitelj.'' Kad malo bolje razmislim, od svake osobe koju sam upoznao, nešto sam naučio. Teško je priznati onima koji su vas povredili da su vam i nešto dobro doneli. Ipak, istina je. 

Sada kada se osvrnem mogu, bez pretvaranja, da se zahvalim tim osobama na njihovim delima. U životu imam 6 učitelja. Tako volim da ih zovem. To su osobe koje imaju posebno mesto u mojim sećanjima. To je 6 osoba koje su me povredile, izdale. Šta ih je stavilo u tu kategoriju? To što su mi nekada bili jako bliski. Neki od njih su mi bili prijatelji (kad kažem prijatelji,mislim na bliske osobe, a ne poznanike sa kojima pijemo kafu i prepričavamo utakmicu), neke bivše devojke, simpatije. Prošlo je mnogo vremena od njihovog nabijanja noža u leđa i, verujte mi, tek posle određenog vremena možeš da oprostiš i iskreno nastaviš dalje. Šta sam naučio od njih? Od jednog učitelja sam naučio da nikada nikome ne smete titrati. Uvek morate kazati ono što vam smeta i ne dozvoliti da se gaze neki vaši principi. Nebitno da li je to vaš najbolji prijatelj, sestra, brat, ili devojka. Pa čak i roditelji. Ukoliko jednom prećutite nešto što vam smeta i ne stavite do znanja da vas je to pogodilo, nikada nećete imati petlju da kažete. Onda će taj neko ponovo zabrljati i vi mu opet nećete skrenuti pažnju. Ne ustručavajte se, ne brinite da li ćete biti dosadni. Vaše je pravo da ustanete i da kažete ''To tako ne može, ja ne dozvoljavam!''. Od drugog učitelja sam naučio šta je to samopoštovanje. To svakako nije kada se trudite da nekome bude prijato u vašem prisustvu, pa se ne obazirete da li je vama prijatno. Kada vam je bitnije tuđe mišljenje od sopstvenog. Verujte mi, svako, pa makar i nesvesno, iskoristi vašu dobrodušnost, pre ili kasnije. Nekada to nije u velikoj meri, pa nije opasno, ali nekada ljudi od vas NAPRAVE BUDALU. Nikada ne stavljajte sebe na drugo mesto, zbog nekoga ko to ne bi uradio za vas! Od sledećeg učitelja sam naučio kako je kada vas neko jako voli, ali uopšte ne poštuje. Znate da ste im bitni, ali vas doživljavaju kao kaput okačen na čiviluk. Na dohvat ruke. Kada im trebate, pozvaće vas, ali kada oni trebaju vama, odazvaće se pod uslovom da ih ne mrzi da se pomere, ili nemaju ništa drugo u planu. Nije sve u ljubavi. Po meni, poštovanje je bitnije. To što nekoga volite, ne znači da ćete ga povrediti, da ćete ga shvatiti zdravo za gotovo. Od jednog učitelja sam naučio da negativne, nesrećne i osobe koje ne znaju šta žele od života treba odstraniti iz svog društva. Ne treba vam neko ko ponavlja istu grešku, samo zato što se plaši da promeni nešto. Neko ko je uvek namrgođen, ko guši vašu pozitivnu energiju. Takvi ljudi se zovu pijavice. 
Svako od mojih učitelja mi je posebno drag, jer da nije bilo njih, nikada ne bih naučio neke lekcije. Oni su me oblikovali i napravili da budem ovakav kakav jesam, a ja sam u potpunosti zadovoljan sobom. Hvala im. To ne znači da bih više ikada potrošio i pet sekundi na njih, ali svejedno sam im zahvalan. 

Read More

Kako unovčiti svoj rad i napraviti svaki korak produktivnim

Kako unovčiti svoj rad i napraviti svaki korak produktivnim

   08:06       Unknown

---

Svi mi radimo zbog novca, to nije tajna. Ostavite sa strane usavršavanje, poznanstva i ostale kurtoazne izgovore sa razgvora za posao. Novac! A šta donosi novac? Rad. I ništa više. Međutim, često se dešava da radite naporno i dajete sve od sebe, ali ne vidite rezultate. Radite stotinu trbušnjaka dnevno već mesecima, a i dalje izgledate kao porcija pihtija. Zakazujete sastanke, ali  nemate ni jedan ugovor. Pravite ukusne kolače, ali niko ne želi da ih kupi. Trudite se da budete zanimljiv profesor, ali niko vas ne sluša. Vodite je na piće, kupujete poklone, ali i dalje ne želi da bude sa vama. U narodu se to kaže – Radi, ali nema odmet. Rad bez rezultata nije rad, već mlaćenje prazne slame.

KORAK BR. 1 - Napravite plan

Za početak mesečni. Šta želite da postignete ovog meseca. Konkretno, ja želim da ovog meseca sklopim nekoliko ugovora o oglašavanju preko moje agencije. Za početak je dovoljno i 4-5 klijenata. Želim da se povežem sa nekoliko jakih kompanija iz oblasti medija, sa kojima će moja kompanija sarađivati. Na nedeljnom nivou. Podelite generalni cilj na nedeljne zadatke. Ove nedelje ću zakazati sastanak sa pet kompanija, svakoga dana po jedna. Pre podne ću obavljati sastanke, a uveče slati mail-ove medijima u kojima ću ih pozivati na saradnju. Dnevni plan. Šta možete uraditi danas, što će doprineti ostvarivanja vašeg mesečnog plana. Danas ću otići na sastanak sa tim-i-tim potencijalnim klijentom u toliko i toliko sati, kasnije ću zakazati još neki sastanak,a u uveče ću kontaktirati taj i taj medij.

KORAK BR. 2 - Sve zapisujte

Iskreno, ne sećam se ni šta sam juče doručkovao, a kamoli sa kim treba da se sastanem i koje su mi sve obaveze za danas. Zapisujte svaki sastanak, u koliko sati, gde, koja kompanija. I ono najbitnije, zapisujte informacije o klijentu. Ne samo o njegovoj firmi, već i kako se ponaša, kakav mu je stav, kako razgovara sa vama, sa zaposlenima. Na taj način ćete prilagoditi svoj javni nastup njemu. Zapisujte i kome treba sve da odgovorite na poruke, kako biste održavali kontakte, jer ja i to redovno zaboravljam. Zapišite šta vam od namirnica nedostaje, bilo da je to zejtin, ili dezodorans. Redovno proveravajte rokovnik! Redovno!

KORAK BR. 3 - Uveče, kad legnete da spavate, preslišajte se šta ste danas obavili

Ujutru, dok ste još u krevetu, preslišajte se koji  su vam planovi za taj dan. Na osnovu toga ćete uveče znati da li vam je dan bio uspešan ili nije. Skrenite sebi pažnju na greške, posavetujte sebe. Pričajte sami sa sobom, kao da ste dve osobe. Naravno, trudite se da vas drugi ne čuju, jer ne želite da završite na lekićima.

KORAK BR. 4 - Kontakti i poznanstva

Redovno ih održavajte. Trudite se da odmah odgovorite na poruku ili mail, jer kasnije možete zaboraviti. Ja imam taj problem, jer često na poruku odgovorim posle 5-6 dana. Naravno da je to neodogovrno i nepoštovanje, ali to je jače od mene. Trudim se da prevaziđem taj svoj problem, ali i dalje mi nije lako. Prijatelji su me prihvatili takvog i često se ne ljute zbog toga, znaju da sam više tip za pozive, nego poruke. Sa poslovnim saradnicima tako ne sme. Morate uvek biti u kontaktu sa njima, osluškivati njihove potrebe i prilagoditi se njima. Oni vama trebaju, a ne vi njima! Razmišljajte uvek kako oni mogu naći i nekog drugog saradnika, a vi ne. Trudite se da ih ubedite. Ipak, ne budite navalentni. Niko ne sarađuje sa napornim ljudima. Budite iskreni, nemojte nuditi mačku u džaku.

KORAK BR.5 - Vodite računa o neverbalnoj komunikaciji

Odelo čini čoveka! To da odelo ne čini čoveka je verovatno rekao neko ko je išao go po gradu i nikada nije imao kontakt sa ljudima. Vodite računa o tome koju poruku prenosi vaša odevna kombinacija. Izbegavajte drečave boje, osim ukoliko niste Zvezda Granda. Nemojte pokazivati znake nervoze. Ne lomite prste. Ako vam se tresu ruke, stavite jednu preko druge, ili ih mirno naslonite pored sebe. Ili ih držite u krilu, samo ih nemojte prekrstiti, jer deluje odbijajuće. Nemojte prekrštati noge. Izgleda neprofesionalno. Držite pravo kičnu, ali ne kao da ste progutali oklagiju, već opušteno. Slobodno se zavalite, ali ne kao da očekujete pinakoladu od klijenta, već prijateljski. Nemojte gledati klijenta konstantno u oči. Postaće mu neprijatno. Kod bitnih činjenica ga slobodno gledajte direktno u oči, kako biste naglasili njihovu važnost i postigli dramatičnost, ali kasnije skrenite pogled na papir, beleške, lap top... Na početku razgovora se predstavite, kažite zbog čega ste zakazali sastanak i odmah pređite na stvar. Bez okolišanja. Na početku istaknite koju bi korist klijent imao od toga. Zbog toga je i pristao na razgovor sa vama, jedino to ga i zanima. Uvek imajte u vidu da će koncentracija vašeg pregovarača trajati maksimalno pola sata. Sve preko toga je mučenje.

KORAK BR. 6 - Pripremite se za neuspeh

Od trideset klijenata, dvadeset i šest će vas odbiti. Analizirajte sastanak i pokušajte da shvatite gde ste pogrešili, da li ste zvučali ubedljivo, kakav vam je bi govor. Na kraju krajeva, možda mu jednostavno nisu trebale vaše usluge. Pomirite se sa tim i pripremite za naredni sastanak.

I NA KRAJU

Pripremite se za spletke, ogovaranja u firmi i podmetanje noge. Toga je bilo oduvek i biće ga zauvek. Budite lukavi i promućurni, ali ne i bezobrazni. Uzvraćajte istom merom i uvek analizirajte. Tražite kontekst nečijih reči, analizirajte njegov izraz lica i stavite se u njegovu kožu.

Sve ovo nije lako, ali je sastavni deo svačijeg života. Potražite inspiraciju u uspešnim ljudima i verujte da oni nisu ništa bolji od vas. Ako su oni to mogli, možete i vi.

Predlažem vam blog Dnevnik jednog direktora, koji je pun korisnih saveta i inspirativnih tema

http://dnevnikjednogdirektora.com

Takođe, blog Ivana Minića, osnivača foruma Burek, od koga možete mnogo da naučite

http://ftw.rs

Na internet portalu Wannabe Man sam pročitao nekoliko intervjua sa uspešnim poslovnim ljudima, koji su me inspirisali. Neka vam budu školska lektira.

http://man.wannabemagazine.com/tag/intervju

Nezaobilazni su i saveti Stiva Džobsa, oca uspeha.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/592238/OD-NJEGA-VREDI-UCITI-7-inspirativnih-lekcija-Stiva-Dzobsa

Gde je Stiv, tu je i Bil Gejts.

http://www.pressonline.rs/info/biznis/301318/najvaznija-lekcija-od-bila-gejtsa.html

Read More

You can be the boss, ali ti si tupadžija

You can be the boss, ali ti si tupadžija

   12:15       Unknown

---

Nedavno sam počeo da tražim posao. Poslao sam brdo mailova, entuzijastično se nadajući da će barem jedan od njih uroditi plodom. Odmah da vam se pohvalim, uspeo sam! Našao sam posao. Dobra strana priče je da sam imao i mogućnost izbora. Na jednoj privatnoj televiziji su mi nudili posao novinara, ali uz obrazloženje da trenutno nemaju novac i da će me isplatiti nekada. Ne lipši magarče do zelene trave!

 Do tada treba raditi, raditi, ćutati, slušati naređenja i NIKADA  ne pominjati svoju platu. Tako vam je danas kod osamdeset posto privatnika. Više dostojanstva su imali robovi na plantažama pamuka nego radnice kod Kineza. Nakon što sam odlučio da neću biti besplatna radna snaga, jer mi radno iskustvo koje sam sticao tokom studiranja to omogućava, prihvatio sam jedan posao. Da nisam dobio ni jednu ponudu, opet ne bih očajavao. Nastavio bih svoju potragu. Znam da ovo zvuči kao kliše, pogotovo nezaposlenim čitaocima, ali nije. Uostalom, ništa drugo mi ne bi preostalo. Kada nemate posao, logično je da nastavite potragu. Ipak, tokom kratkotrajne avanture traženja nešto drugo mi je privuklo pažnju. Neprofesionalno ponašanje profesionalaca. Poslao sam CV mnogim renomiranim redakcijama, uglednim magazinima. Njihovi urednici su priznati u novinarstvu. Niko od njih mi nije odgovorio. Toliko sam želeo posao, da sam ih pronašao na facebooku i poslao im privatne poruke. Kada nešto silno želite, ostvarićete to po svaku cenu. Jedina povratna informacija koja mi je stigla se ’’See’’. Nisi mi ti devojka, pa da mi piše’’seen’’! Čak ni njoj to ne bih oprostio, pa neću ni tebi, nesuđeni šefe. Verujem da te je ovo mnogo potreslo. Poenta moje priče je da svi ti direktori, urednici, gospoda neko-i-nešto zamišljaju da su božanskog porekla, dajući sebi za pravo da ne odgovore na jedan poslovni mail. Verujem da im tokom dana stigne devet miliona takvih mailova, ali mogu jednostavno napraviti cirkularnu poruku, neki šablon kojim će sve ljude koji žive u zabludi udostojiti svog aristokratskog odgovora. Možda su mislili ’’Još jedan klinac bez iskustva’’... Možda nisu ni pročitali poruku. Njihov gubitak. Propustili su niz inovativnih ideja, jednog kreativnog saradnika koji sada radi za drugu kompaniju. Za mene oni više nisu profesionalci. Pravi stručnjaci uvek nanjuše sveže meso, daju priliku svakome ko može da doprinese i, što je najvažnije, ljubazni su. To je ono što razdvaja profesionalce i one koji samo tako izgledaju. Uostalom, to je samo posao. 

To što si glavni dasa, ili glavna Meril Strip iz ’’Đavo nosi Pradu’’ ne znači da si bogom dan. Svako ima svoj rok trajanja. I dalje čuvam te mailove, služe mi kao podsetnik, kako se ponašaju tupadžije. Odoh sad da se spremam, sutra je radni dan.

Read More